Svakodnevna prisutnost u medijima i govori političara o depopulaciji, intenzivnom procesu demografskog starenja, nedovoljnoj reprodukciji, starenju radne snage i sličnih tema iz domena nauke o stanovništvu, ukazuje da su nam demografi potrebni. Drugo pitanje je da li su mladi koji upravo imaju priliku da dobiju indeks toga svesni. Demografija se izučava na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na posebnom studijskom odseku, planirano je da ovog septembra primi 30 brucoša, od kojih su 20 na budžetu.

Dr Mirjana Devedžić, redovni profesor, šef Odseka za demografiju na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kaže da se čini "kako su i javnost i državne strukture postali svesni koliko procesi u razvitku stanovništva utiču na sve socijalne sisteme, razvojne procese, organizaciju društva, planiranje, perspektive. Činjenica je da su do aktuelnog stanja doveli dugoročni demografski procesi i da, osim u stručnim krugovima, nije bilo dovoljno senzitivnosti da se oni na vreme prepoznaju, sve dok nisu poprimili dimenzije koje se ne mogu prevideti i koje se kvalifikuju kao alarmantne."

"VREME": Kako je ta prisutnost demografskih tema uticala na zainteresovanost mladih za vaš Odsek?

DR MIRJANA DEVEDŽIĆ: Čini se da prilikom izbora fakulteta potencijalni studenti ne percipiraju uzbudljivu demografsku fenomenologiju niti znanja, veštine i kompetencije koje im studije demografije nude. Moguće je da im ostanu van vidokruga zbog fokusiranja na kurentne studijske programe i(li) one sa dugom tradicijom. To je posebno evidentno ove godine, kada nas je kovid kriza onemogućila u uobičajenoj promociji studija demografije, te je ostalo još 15 slobodnih budžetskih mesta u drugom upisnom roku. Za mene je to svojevrstan paradoks, jer se upravo u vreme pandemije najviše govorilo o mortalitetu, koji je jedna od fundamentalnih demografskih tema i izučava se tokom studija zajedno sa epidemiologijom. Stručna, ali i javna diskusija bile su praćene i diskusijom o dostupnosti i verodostojnosti podataka, efektima krize na natalitet i mobilnost stanovništva, nezaposlenost s obzirom na povratak onih koji su u inostranstvu bili privremeno ili neformalno zaposleni. Upravo su ovo intrigantne teme o kojima je bilo reči u medijima i profesionalnim krugovima. Tako je i konferencija Društva demografa Srbije bila posvećena kovid krizi. Slobodno mogu reći da se u proteklih godinu i po dana demografija odvijala pred našim očima intenzivnije nego što je to uobičajeno, da su "tihi" demografski procesi bili očigledniji. Međutim, prilično je iznenađujuće da je stručni kadar, koji je nakon četvorogodišnjih studija najkompetentniji da se bavi demografskom problematikom, još uvek neadekvatno pozicioniran u društvu. Postoji disproporcija između značaja demografskih tokova za društvo i nedovoljne angažovanosti stručnog kadra, neobjašnjive neprepoznatljivosti atraktivnosti demografske fenomenologije i studija demografije, i široke primenljivosti metodologije koju demograf izučava.

Odsek za demografiju postoji već 22 godine, dovoljno da bude uočen.

Zapravo, tradicija proučavanja stanovništva na Geografskom fakultetu je veoma duga. Dovoljno je samo spomenuti monumentalnu, evropski značajnu antropogeografsku školu Jovana Cvijića i njegovih sledbenika. Od 60-ih godina organizovane su poslediplomske studije o stanovništvu, kao jedine u okviru bivše SFRJ. To je tradicija kojom se ponosimo. Sadašnje studije demografije su interdisciplinarne, a nastavu izvode afirmisani stručnjaci različitog osnovnog univerzitetskog obrazovanja – demografi, geografi, ekonomisti, lekari, sociolozi, prostorni planeri, stručnjaci za GIS i računarstvo… Interdisciplinarnost je u skladu sa razvojnim tendencijama nauke o stanovništvu, i dok se nekad laički demografija poistovećivala da statistikom zbog kvantitativne analize na kojoj počiva, danas je ona kompleksnija, jer pruža i kontekstualna tumačenja analizom utvrđenih pojava i procesa u stanovništvu.

Demografska istraživanja se najčešće poistovećuju sa statistikom i proračunima, što običnom čoveku ne deluje primamljivo. Da li utisak vara?

Čak i za one koji nemaju afiniteta prema statistici i proračunima, treba istaći da demografska statistika nije nesavladiva, a da omogućava da se neke od tema, koje se mogu izučavati i bez kvantitativnih pokazatelja, dodatno argumentuju demografskim metodom. Spomenuću samo neke od takvih aktuelnih tema koje se izučavaju na studijama demografije. Recimo, problematika rodnog pitanja, međugeneracijske podrške, bračnosti i porodice, ljudskih resursa, etničkih distanci, geopolitike, regionalnih neravnomernosti… Ako tome dodamo i fundamentalne demografske teme nataliteta, mortaliteta, migracija, demografskih struktura (starosne, ekonomske, obrazovne ….), projekcija stanovništva i populacione politike, mislim da možemo reći da studije demografije nude za svakog po nešto, a za nekoga sve.

Kako biste definisali dobrog demografa?

Naša vizija/misija je da dobar demograf odlično poznaje izvore podataka. Tu ne mislim samo na podatke iz popisa i vitalne statistike sa kojima mora biti "familijaran", nego i brojnih drugih socijalnih statistika i međunarodnih anketa. Dobar demograf ume da sirove podatke pretoči u relevantne pokazatelje, pogodnije za tumačenje i komparacije. Dobar demograf je dobar analitičar. Dobar demograf razume društvene zakone i sisteme. Treba naglasiti da je najnovijim procesom akreditacije nastavni plan i program inoviran i, da se našalim, da ćemo od jeseni školovati demografa druge generacije. Naime, u novom programu predviđeno je savladavanje osnova programiranja, statističkog softvera SPSS, GIS tehnologije, kvalitativnih istraživačkih metoda, svega što bi unapredilo veštine demografa i omogućilo im širok spektar radnih mesta.

Česte su priče o odumiranju nacije. Da li taj strah postoji i u drugim državama?

Opadanje broja stanovnika nije sudbina samo Srbije. Neke zemlje su u mogućnosti da to reše imigracijom, te je to opcija o kojoj treba ozbiljno razmišljati i kada je Srbija u pitanju. Ni "demografski strah" nije novost. Tokom 19. veka, kada je snaga države merena brojnošću populacije, došlo je do upadljive preraspodele moći između evropskih država. Dok su evropska Rusija, Nemačka, Austrougarska, Italija, Engleska i Vels uvećali svoje stanovništvo dva do tri puta, Francuska je populaciono ojačala samo oko 40%, zbog opadanja nataliteta. Sa druge strane, upravo je to bio razlog velikog uzleta u istraživanju stanovništva u Francuskoj, te je demografska škola u ovoj zemlji jedna od najstarijih i najpoznatijih i u današnje vreme. Ako bih pravila paralele, onda bi možda situacija u razvitku stanovništva u Srbiji mogla da bude inicijator napretka ove naše naučne discipline. Sa druge strane, volim da citiram izjavu svetski poznatog demografa da je demografija mala, ali fascinantna disciplina. Ovog puta podvlačim reč fascinantna. U vezi sa demografskim pitanjima ima mnogo zabluda. Stručnjak bi trebalo da ih razbije. Stoga mislim da je misija demografa i da širi istinu o procesima u stanovništvu, da se ne lamentira nad stanjem, pronalaze krivci za nedovoljno obnavljanje, veruje u "čarobne štapiće", da se osvesti da se kvantitet može zameniti kvalitetom, da se razume da Srbija deli sudbinu većine zemalja evropskog kontinenta, da su neki procesi prisutni na svetskom nivou, te da se i bogatije zemlje suočavaju sa njima.

Pitanje zbog koga vi i ja razgovaramo: da li su Srbiji potrebni demografi?

Nemam sumnje, neophodni su. Mi verujemo kako je svakoj opštini potreban bar jedan demograf. Iako su neki demografski procesi univerzalni, postoje specifičnosti u načinu na koji se odvijaju u lokalnim sredinama, tempu, intenzitetu, ekonomskom ili kulturološkom okruženju, stepenu urbanosti. Na kompetencije demografa mogli bi da se oslone i neka preduzeća, javni sektor, udruženja građana., nevladine organizacije. Upravo je potpisan memorandum o saradnji našeg fakulteta sa fondacijom "Za porodicu" iz Banjaluke u cilju realizacije projekta "Prijatelji porodice". Ugovor o saradnji, koja je odlična, imamo i sa Republičkim zavodom za statistiku, a primer dobre saradnje našeg fakulteta je i projekat o migracijama urađen za potrebe Kabineta za demografiju i populacionu politiku u vreme kada je dr Slavica Đukić Dejanović bila ministarka bez portfelja. Mislim da je vreme da se demografski izazovi prepuste onima koji su se za to školovali, koji će se time baviti bez ostrašćenosti, stručno.