Godine 1921. rađaju se dva umetnika koji će svojim životom i radom značajno izmeniti pojam umetnosti. Jozef Bojs, jedan od najznačajnijih umetnika svetske scene posle Drugog svetskog rata, rođen je u Krefeldu u Nemačkoj, a Dimitrije Bašičević Mangelos, jedan od najznačajnijih umetnika regiona i rodonačelnik konceptualne prakse kod nas, u Šidu u današnjoj Srbiji. Podudarnosti u radu i životu ova dva umetnika otkriće izložba Ko neće da misli, leti napolje – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas koja će od 26. avgusta do 18. septembra biti održana u tri beogradske galerije: u Menjačnici "Gete instituta", Umetničkom prostoru U10, i u Novoj galeriji vizuelnih umetnosti. Na izložbi će biti deo lične kolekcije Karla Hajca Rumenog – 40 signiranih grafika i multipla, 45 signiranih plakata, 50 signiranih poštanskih dopisnica i pozivnica i 20 signiranih kataloga knjiga Jozefa Bojsa, i Mangelosovi radovi iz kolekcije Fonda Ilija&Mangelos i iz privatne kolekcije iz Zagreba. Kustosi izložbe su dr Ivana Bašičević Antić i dr Selman Trtovac.

Bojsova umetnost je prvi put zainteresovala Karla Hajnca Rumenog, galeristu, kolekcionara i umetnika, kad ga je kao četrnaestogodišnjak gledao na televiziji. Dve godine kasnije otputovao je u Kasl i otišao u Bojsov "Biro za Direktnu Demokratiju narodnim glasanjem", u kome je umetnik 100 dana diskutovao sa svim posetiocima i razgovarao sa njim oko 20 minuta. "Na kraju našeg razgovora kupio sam direktno kod njega za 10 DM platnenu torbu na kojoj je odštampan natpis ‘Ovako može da se prevaziđe partijska diktatura’, koju je potpisao za mene. To je bio početak moje zbirke Jozefa Bojsa", ispričao je kolekcionar.

Prvih godina sedamdesetih, Jozef Bojs je boravio u Beogradu (opširnije o tome u intervjuu sa Biljanom Tomić) i, prema tvrdnjama istoričara umetnosti, vidno uticao na ovdašnju umetničku scenu.

Osim godine rođenja, Bojsa i Mangelosa spaja pre svega uticaj na promenu pojma umetnosti. Šta umetnost jeste nakon što je prestala da bude dekoracija, mimezis stvarnosti ili metaforički prikaz ideoloških značenja, pitanje je na koje odgovara dr Ivana Bašičević Antić u tekstu kataloga analizirajući dodirne tačke Bojsa i Mangelosa. Pomenimo nekoliko. Neposredan susret sa smrću tokom Drugog svetskog rata snažno je uticao na obojicu. Nakon pada aviona u kome je bio kopilot, Bojsa su pronašli krimski Tatari i spasli ga umotavši ga u filc koji je bio namazan životinjskom mašću. "Životinjska mast i filc postaju jedan od elemenata njegove umetnosti ali i filozofije", napisala je Ivana Bašičević Antić. Prema Mangelosu, da bi se izbeglo novo ratno iskustvo, trebalo bi izbrisati prethodne sadržaje "što vrši postupcima negacije slikarstva ili antipeinture te nakon toga učenjem ispočetka. Zašto je neophodno razoriti tradicionalnu sliku, autor objašnjava u radu ovu sliku ne pozna 99% čovečanstva (1967–1972), iz serije fenomen picasso, kolažu na kojem se u gornjoj polovini nalazi detalj sa Pikasove Gernike, a dole tekst: ‘Ovu sliku ne pozna 99% čovečanstva poruka njena neće dopreti do njih onaj deo čovečanstva koji je primio poruku strmoglavio se u drugi svetski rat’ – beše li to poruka".

Mnogi umetnički stavovi i postupci obojice potiču iz fluksusovskog pristupa umetnosti. Izuzetno važna karakteristika ovih umetnika, ističe Ivana Bašičević Antić, jeste da se "bave univerzalnim temama a ne mikro-temama svoje sredine" i navodi da "motiv Al Kaponea susrećemo kod obojice i to kao bitan momenat savremenog društva i odnosa moći". Tema koja ih najviše okupira je jaz između umetnosti i društva, ali su njihovi načini prevazilaženja tog problema potpuno suprotni. Mangelos prevazilaženje tog jaza vidi u izmenjenoj prirodi umetnosti, dok Bojs želi promeniti čoveka (odnosno društvo) koji bi morao da probudi svoj kreativni potencijal i mišljenje. Oba umetnika nastoje da sruše distinkciju između visoke i popularne kulture. Cirkulisanje štampe smatraju kao jedan od bitnih alata demokratizacije umetnosti. Važna tema obojice umetnika je urušeni odnos čoveka i životinje: Bojs u performansu I like America and America likes me (u ovom slučaju kojota) javnim govorima prezentuje ideju o političkoj partiji za životinje, a Mangelos dovodi svoju dogu Alfu na okupljanja u zagrebački "Podroom", te svoj manifest postavlja u njenu pseću ogrlicu pitajući da li je civilizacija s pravom psu (poput njegove Alfe) odredila stepen inteligencije odnosno razmišljanja.

Oba umetnika su vršili ponovno otkrivanje (reinvention) uloge umetnosti u društvu, u celini, pa Bojs izvodi pojam "socijalne skulpture" koja kao spoj prirodnih materijala, artefakata i ljudi (pa čak i životinja i biljaka) dovodi do procesa transformacije postojećeg stanja. Stvarajući svoje umetničke prakse, obojica su ostali usamljeni i izolovani u umetničkoj praksi dvadesetog veka. Ovakvu svoju poziciju definisali su kao istraživačku, kao kontinuirani proces traganja za odgovorima na pitanja sa kojima se suočilo čovečanstvo u vreme naglog razvoja tehnologija i neverovatnih razmera destrukcija.

Izložba će nakon Beograda u nešto izmenjenom obliku biti prikazana i u Muzeju savremene umjetnosti u Banjaluci i u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu.