Ako postoji zid na kojem biste voleli da budete muva, kako biste slušali šta pričaju oni oko zida, onda je ostvarivanje tog sna samo stvar tehnike. A tehnika postoji i prilično je pristupačna, otkriva nam aktuelni skandal sa softverom Pegaz.

Pegaz je proizvod izraelske NSO Group Technologies i reč je o softveru koji se lako i neprimetno instalira u nečiji mobilni telefon koristeći "rupe" u operativnom sistemu ili nekom od programa za komunikaciju poput Votsapa, a da vlasnik toga nije ni svestan. Kada se tamo nađe, Pegaz omogućuje onome ko ga je instalirao da pregleda sve što se u telefonu nalazi – poruke, mejlove, fotografije, audio i video-zapise, internet pretrage, sajtove koje je vlasnik posećivao, čak i sa drugih uređaja na koje je ulogovan. Ako to nije dovoljno, Pegaz može da uključi mikrofon i kameru, tajno, i da sluša i snima sve što se u prostoru događa. Što je, složićete se, mnogo više nego što može muva s kojom ste hteli da se menjate.

Zbog svojih svojstava Pegaz je registrovan kao oružje, što znači da se tako i prodaje. Kontrolisano, isključivo državama koje ispunjavaju uslove za kupovinu oružja uz odobrenje izraelske vlade. Privatnim firmama se ne prodaje. Tako barem tvrde u NSO grupi, kompaniji koja je softver proizvela. NSO je zanimljiv svat, osnovala su ga 2010. godine trojica pripadnika izraelske obaveštajne službe koji su se bavili tehnologijom prisluškivanja. Kvalitet proizvoda vrlo brzo im je obezbedio visoku reputaciju, tako da su već za godinu, dve imali ozbiljnu klijentelu širom sveta.

Pegaz je zamišljen kao odbrambeno sredstvo. Ideja je bila da se koristi za špijuniranje kriminalaca i terorista, i navodno je jedan od prvih klijenata bio Meksiko, koji je tako ušao u trag zloglasnom El Čapu, to jest Hoakinu Guzmanu, kralju kokaina. Ubrzo se ispostavilo da neke države i vlade podjednako opasnim smatraju novinare, aktiviste, političke protivnike, te je prošle nedelje objavljeno da je više od pedeset hiljada ljudi pomoću ovog softvera praćeno širom sveta. Lista uključuje, pored ostalih, novinare CNN-a, "Njujork tajmsa" i Al Džazire, verovatno i lidera opozicije u Indiji Raula Gandija i Džamala Kašogija, saudijskog novinara koji je ubijen u ambasadi Saudijske Arabije u Turskoj. S tim da čvrsti dokazi ovih aktivnosti ne postoje, jer softver operiše u radnoj memoriji telefona i ne ostavlja tragove za sobom, objašnjavaju stručnjaci. Nije obična, već nevidljiva muva.

NSO odbacuje optužbe za bilo kakvu zloupotrebu, ali to ionako rade već godinama, od kako su ih Amnesti internešnal i slične organizacije "otkrile". Zaštitnici ljudskih prava napravili su sopstvene informatičke laboratorije čiji je zadatak da otkrivaju ovakvu vrstu špijunaže i odatle stižu informacije koje su sada podeljene medijima.

Pre dvadesetak godina, kada smo želeli nešto poverljivo da pričamo, vadili smo bateriju iz telefona mada se posle ispostavilo da ni to nije dovoljno. Sada je jasno da u prisustvu telefona nema ni tajni ni intime, dok bez njega nema komfora, a možda ni života. Posebno je pitanje kako će takav život izgledati kada softver poput Pegaza bude na raspolaganju svakome, za šta nam ne treba mnogo mašte, već malo strpljenja.