Emitovanje poslednjeg ili, ako hoćete, najnovijeg nastavka filmskog serijala o Džejmsu Bondu Nema vremena za umiranje odloženo je po treći put, sve zbog pandemije i nemogućnosti da se film prikaže u bioskopima. Reditelj i producenti filma govore da se takav film gleda prvenstveno u bioskopu, na velikom platnu, sa dobrim zvukom, daće Bog i u dupke punoj sali. Jer malo šta može da zameni taj kolektivni doživljaj, mrtvu tišinu ili glasno smejanje stotine ljudi na pravim mestima.

Možda je došlo vreme da se slično priznanje oda i televizijskom programu. Tačno je da nije isto gledati film sa puno sveta i biti sam u kući, ali taj kolektivni osećaj postoji na drugom nivou. Pre nego što smo omasovili video- rekordere, svi smo na televiziji istovremeno gledali isti film ili istu epizodu popularne serije, i posle toga se nalazili ili zvali telefonom da podelimo utiske. Ili bi se sutradan prepričavalo to što smo emotivno podelili, veliki društveni skandal nastao bi kada bi se neki film prekinuo pa bi ga naknadno doemitovali (setimo se slučajeva Andrej Rubljov i Kartum).

Ako filmove gledate na aplikacijama poput Netfliksa i HBO-a, tog kolektiviteta nema. Čak postoji asinhronitet kod gledanja serija, budući da je neko pogledao sve, a neko tek par epizoda.

Tu dolazimo do Bonda, Džejmsa Bonda, kojeg povremeno gledamo na TV, ali više možda i nećemo. Kompanija Amazon je, naime, kupila nekadašnjeg filmskog giganta MGM, koji je suvlasnik 25 do sada snimljenih filmova o agentu 007, uz Eon produkciju iz Britanije koja odlučuje o upotrebi lika i glavnom glumcu, između ostalog. Sada bi Amazon mogao da preispita prava prikazivanja i zadrži ih za sebe, odnosno svoju platformu, i tako zaključa Bonda u zatvor iz koga neće moći da se izbavi koja god lepotica da mu pomaže.

Amazon je MGM kupio za devet milijardi dolara i dobio je prava na 4.000 filmova. Njima je to značajno popunilo videoteku, budući da ta firma nije bila previše sklona sopstvenoj produkciji, za razliku od konkurencije. Danas svako može, sa nešto para, da kupi odličnu infrastrukturu za emitovanje, ali sadržaj predstavlja problem. Ko ima arhivu, ima veliko bogatstvo, otud i ovolika navala snimanja video-potkasta, produkcijski jeftinog, ali potencijalno sadržinski bogatog formata. Tek zamislite nekoga ko može da vam ponudi Telmu i Luiz i Kad jaganjci utihnu, što je sada vlasništvo Amazona, ama su im izmakli Čarobnjak iz Oza i Prohujalo s vihorom, koji su pre 35 godina prodati Vorner braći sa još 2.000 naslova.

Ipak, vest o kupovini MGM nije izazvala najveće interesovanje protekle nedelje kada je Amazon u pitanju, šnjur je odnela najava kabine za presabiranje koju je kompanija najavila na Tviteru, pa je brže-bolje izbrisala tvit. Reč je o kabinici dimenzija telefonske govornice, nazvanoj AmaZen, u kojoj se nalaze stolica, kompjuter, police sa malim biljkama i lažnim nebeskim plavetnilom na plafonu. Deo je projekta Radimo dobro (Working Well). Ideja je da zaposleni tamo ode poradi sebe, ali ne onako kako se to misli u Šumadiji, već kad ga pritera mentalna nužda, kada mu se psihički sloši. Ako kabina nije već zauzeta, što proveri gledajući kroz donji deo vrata koji je providan (razmislite zašto), zaposleni može da uđe i izabere neki inspirativan, smirujući video. Na tvitovanom snimku kabine, koji su neki snimili i postavili na svoje jutjub kanale, vidi se da je AmaZen postavljen usred ogromnog hangara, bar pet minuta hoda daleko od neba, Sunca i čistog vazduha. Eh, da, u kabini je i jedan mali ventilator.

Nema ko se nije istresao po Amazonu zbog ove ideje, prosto da se čovek zapita kako kompanija od hiljadu milijardi dolara nema nekoga da im skrene pažnju na elementarnu empatiju, odnosno da je AmaZen odlična ideja, ali za stendap komičara koji se sa Amazonom sprda. Jedini način da sve to dobije neki smisao je da omoguće gledanje filmova o Bondu samo u takvim kabinama i samo zaposlenima u Amazonu. Isplatilo bi se ono ulaganje od devet milijardi, a i naslov odlaganog nastavka odlično bi se uklopio.