"Ja posedujem velike kuće i letim privatnim avionima – zapravo i u Pariz, na klimatsku konferenciju, doleteo sam jednim takvim avionom – pa ko sam onda ja da bilo kome pridikujem o zaštiti životne sredine?", piše osnivač kompanije Majkrosoft i jedan od najbogatijih ljudi na planeti Bil Gejts (prema poslednjoj Forbsovoj listi, četvrti, sa bogatstvom od 124 milijarde dolara), u delu pod naslovom Kako izbeći klimatsku katastrofu? u kome je izložio svoj pogled na rešenja za najveći izazov našeg doba – problem globalnog zagrevanja. Naime, nakon godine pandemije dogodile su se velike promene i u životu nekoga kao što je Bil Gejts, američki filantrop i self–made man koji je svojevremeno čačkajući nešto u garaži stvorio globalnu tehnološku imperiju. Tokom epidemije kovida 19 za milione ljudi postao je čudovište koje "čipuje ljude vakcinama", da bi se ovog proleća razveo od svoje žene Melinde posle 27 godina braka i uz to napisao knjigu. I to knjigu o klimatskim promenama.

"Ne bi se moglo reći da svetu nedostaju bogati ljudi sa velikim idejama o tome šta bi drugi ljudi trebalo da rade", kaže Gejts objašnjavajući da kao "ljubitelj tehnologije" rešenje i ovog pitanja vidi u njenom razvoju. Njegova detaljna, racionalna i sasvim otvorena analiza koja rešenja za smanjenje emisije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte funkcionišu, koja bi mogla da se unaprede, a koja su beznadežna, zasnovana je na neposrednom iskustvu kapitaliste koji o rizičnom ulaganju odlučuje nakon brzog proračuna na salveti. "Uložio sam više od jedne milijarde dolara za pristupe za koje se nadam da će pomoći svetu da stigne do nulte emisije CO₂", kaže Gejts, podsećajući čitaoca da se već godinama on lično i njegove fondacije bave klimatskim promenama i zelenim inovacijama. Kako izbeći klimatsku katastrofu? je stoga klimatski testament jednog milijardera u kome su, na osnovu ličnog iskustva, pobrojani saveti novim generacijama.

OD 51 MILIJARDE DO NULE

Svoj pečat u ovoj knjizi je ostavio Gejtsov dugogodišnji saradnik Džoš Danijel, svojevremeno novinar magazina "Slejt", urednik u Gejtsovoj fondaciji i pisac govora u Stejt depratmentu, zbog čega je knjiga pitka, ponegde i duhovita. Misli, ipak, bez sumnje pripadaju osnivaču Majkrosofta. Ako iz nekog razloga mrzite Bila Gejtsa, nećete ga zavoleti zbog ovog dela, ali biste iz njega mogli naučiti kako neko kao on razmišlja – šta nas čeka i šta će za ljude koji poseduju veliki kapital, koji investiraju i igraju se sa rizicima biti okosnica borbe sa klimatskim promenama u ovom veku.

"Biće teško", kaže Gejts, ali ne troši previše reči na samu nauku planetarnog zagrevanja. Polazi od premise da čitalac već razume osnovnu fiziku zastrašujućeg procesa koji smo izazvali bespoštednim sagorevanjem fosilnih goriva i ispuštanjem neprirodnih količina CO₂ u atmosferu. "Ne postoji nijedan scenario po kome bismo mogli da nastavimo da emitujemo CO₂, a da svet prestane da se zagreva", navodi, ali svoju priču ne zasniva na temperaturi (ne troši se puno u raspravi šta znači rast globalne temperature od 1,5 ili 2 stepena). Sve, pa i ovo delo, podređuje zadatom cilju prekida emisije CO₂ – knjiga je tako razapeta između dva broja: 51 milijarda tona CO₂ koliko smo emitovali u prošloj godini i nule (koja je Gejstov cilj). Objašnjavajući kako "ugljenična ekonomija" prožima moderni svet tako da je i neprimećujemo, isto kao što ribe ne primećuju vodu u kojoj plivaju, pita se "o kom delu od 51 milijarde tona pričamo kad razgovaramo". Svoje predloge zelenih rešenja strukturira oko toga da najviše CO₂ emitujemo kad pravimo stvari kao što su čelik i cement (31 odsto), koristimo struju (27 odsto), uzgajamo nešto (19 odsto), putujemo (16 odsto) i grejemo se i hladimo (7 odsto).

IZMEĐU NAUKE I POLITIKE

Pisana u vreme kovida 19, nakon što je objavljena u februaru 2021. godine Gejstova knjiga je već krajem istog meseca postala bestseler "Njujork tajmsa", a dobila je i više blagonaklonih kritika kako u književnim tako i u ekonomskim časopisima. Pojedini klimatski aktivisti su je kritikovali da je opterećena idejom o tome kako tehnologija može da reši sve probleme (što Bil Gejts ne propušta da pomene na svakih desetak strana). No, priča o klimi koja podrazumeva istinski velike nevolje, velika odricanja i velike odluke, još otkako je pre četiri decenije nesumnjivo dokazano postojanje globalnog zagrevanja, uvek osciluje na klackalici između nauke i politike.

Gejtsov pristup je dragocen jer je po prirodi stvari drugačiji – to je pristup biznismena, i to biznismena štrebera koji ima njuh da oseti šta bi od ideja moglo da proradi. I šta sigurno neće. Baterije kao rešenje za skladištenje prevrtljive energije sunca ili vetra, na primer. "Izgubio sam više novca na startap kompanijama koje se bave baterijama nego što sam mogao da zamislim", kaže Gejts, navodeći primer kako bi za skladištenje energije potrebne da se napaja grad veličine Tokija bilo potrebno 14 miliona baterija, onoliko koliko se proizvede u celom svetu za jednu deceniju. Ako i ne nudi rešenje, iz Gejtsovog testamenta učimo. Ovakvi brzi proračuni odlučivaće o budućnosti više nego sve klimatske diskusije, radovi, demonstracije i konferencije zajedno.