Nedovoljno je poznato da je javna medijska ustanova Srbije veliki arhiv i muzej audio i video zapisa, iako ih sakuplja, čuva i prikazuje još od osnivanja. U televizijskim depoima nalazi se blizu 200.000 sati arhivskih snimaka na različitim formatima što je dovoljno za 20 godina neprekidnog emitovanja programa bez proizvodnje novog, dok se u radijskom arhivu nalazi oko 65.000 traka, 75.000 ploča i 8000 muzičkih diskova. Nepotrebno je naglašavati da je svaki taj audio i video zapis svedok prošlosti i istine o njoj, da je koren svakog istraživanja, identitet nacije i njegova baština.

Programski arhiv TV Beograda i Arhiva Radio Beograda su u ovoj priči svakako najvidljiviji. Osim njih, velike zbirke poseduju i drugi segmenti javnog medijskog servisa Srbije. Ana-Marija Simonović, urednik složenih projekata u "Baštini i kulturnoj produkciji RTS-a", podseća da je "od prve samostalne ploče Zvižduk u 8 Đorđa Marjanovića i par godina kasnije pesme Kafu mi draga ispeci Predraga Cuneta Gojkovića pa do danas, u Fonoteci PGP RTS-a sačuvano više od 200.000 pesama, koliko nema nijedna druga u ovom delu Evrope. U Fundusu RTS-a nalazi se više od 70.000 kostima stvaranih decenijama za istorijske serije, drame, emisije, do onih za evrovizijske pozornice iz šezdesetih. Gotovo dve decenije RTS je organizovao likovne kolonije u kojima su učestvovali najreprezentativniji savremeni umetnici zemlje. Osim TV zapisa o njima, RTS baštini i ostavštinu njihovih dela i poklona, više od 600 dela Umetničke kolekcije RTS-a. Redakcija za istoriografiju RTS-a, sa Bojanom Andrić na čelu, vodi računa o Fondu poklona televizijskih i radijskih stvaralaca koji se iz godine u godinu uvećava novim arhivalijama, svojevrsnim prilozima o istoriji Televizije Srbije. Zbirka tehničkih uređaja TV Beograd – RTS je naš poklon Muzeju nauke i tehnike, nalazi se u posebnom depou, i očekuje se da će biti upisana u Registar kulturnih dobara Srbije. Namenski odabrani eksponati iz ove Zbirke i iz Fonda papirne građe dostupni su u stalnoj izložbenoj postavci na mestu studija bombardovanog 1999. godine u Aberdarevoj ulici, dok o ‘Mozaiku jedne epohe’ pričaju izloženi stari magnetofoni, mikrofoni, gramofoni i slični primerci nekadašnje opreme postavljeni u RTS Klubu u Svetogorskoj ulici."

Može se slobodno reći da je sve počelo 24. marta 1929. godine, kad i emitovanje redovnog programa Radio Beograda iz zakupljenih prostorija na drugom spratu zdanja Srpske akademije nauka i umetnosti. Saša Kovačevič, izvršni direktor sektora Programska podrška Radio Beograda, podseća da "tih prvih godina radio-stanica nije imala svoje ploče, već je materijal uziman iz raznih prodavnica gramofonskih ploča u zamenu za njihovu reklamu. Ploče su bile od čvrstog materijala na 78 obrtaja. Početkom 1936, Radio Beograd osniva svoju Fonoteku. Glavni snabdevač pločama je firma ‘Jefta Pavlović’. Posle deset emitovanja, ploče su rashodovane i zamenjivane novim. Krajem 1938. radio-stanica je imala preko 3000 gramofonskih ploča."

U bombardovanju Beograda 1941. godine uništen je sav materijal. Posle Drugog svetskog rata, 1949, Radio Beograd se useljava u zgradu Zanatskog doma u tadašnjoj Hilandarskoj ulici broj 2. Fonoteka se na novoj adresi Radija prvo nalazila na drugom spratu odmah pored tehnike za emitovanje, ali se zbog težine materijala preselila u podrum. Tamo se nalazi i danas.

VELIKA VIDEO–ENCIKLOPEDIJA

Programski arhiv Televizije Beograd formiran je nekoliko meseci pre početka emitovanja programa, 1958. godine. Danas je jedan od najznačajnijih i najvećih arhiva u ovom delu sveta, i svojim sadržajem predstavlja deo svetske baštine. Valja istaći da, osim što svedoči o svemu što se dešavalo na ovom tlu već više od 60 godina, Programski arhiv je i svojevrsna izložba tehnološke evolucije nosača video-materijala. Zoran Tabaković, rukovodilac ovog fonda, objašnjava da "početak čine filmske trake od 16 i 35mm (750.000 naslova smešteno u 450.000 kutija) koje su bile u upotrebi od 1958. do 90-ih. Zatim dolazi era video-traka od 1963, najpre od 2 inča, takozvane kvadripleks trake (15.000), a potom uže od 1 inča (15.000). Od 1988. arhiviraju se kasetni formati U-matik (3000), Beta-SP (25.000) i digitalne DVC PRO (30.000) sa kojima prestaje era analognih formata. Od 2017. počinje digitalna era – snimanje, emitovanje i arhiviranje video-materijala u vidu kompjuterskih fajlova smeštenih na hard-diskove ili storidže. Zbog nepoznanica u sigurnosti i postojanosti snimka na takvim uređajima prave se kopije, a jedna od mogućih je na tzv. LTO trakama velikog kapaciteta. U RTS-u se koriste LTO7 trake kapaciteta 6TB na koje je moguće upisati 300 emisija u SD formatu ili 150 emisija u HD formatu."

Programski arhiv je sada smešten u klimatizovane i dobro obezbeđene depoe, što znači da nije tako bilo oduvek. Zoran Tabaković podseća da je čuvanje materijala bilo "veoma otežano u vreme ratnog razaranja RTS-a aprila 1999. godine, a najveća opasnost je bila za vreme oktobarskih događaja 2000. i paljevine RTS-a.

Uprkos svemu fond je očuvan i treba naglasiti da je jedino uništeno dvadesetak traka sa kojih je emitovan program u noći bombardovanja RTS-a."

Po sadržaju, Programski arhiv je velika video-enciklopedija – Tabaković izdvaja kolekcije dečjeg, školskog, naučno-obrazovnog, programa iz kulture, dramskog i serijskog programa, sportskog, zabavnog, humorističkog, muzičkog, dokumentarnog, filmskog, informativnog, aktuelno-dokumentarnog… "Zahvaljujući statusu koji je bivša država imala u Pokretu nesvrstanih, nastale su dragocene reportaže sa kriznih područja 60-ih i 70-ih gde su jedino naše ekipe mogle da dođu. Jedinstveni u svetu su snimci iz ratom zahvaćene Kambodže koje je dokumentovao Nikola Vitorović u svojim Poljima smrti. Po ekskluzivnosti slede dokumentarni snimci iz Alžira, egipatsko-izraelskog rata, ali i manje potresni iz serijala S kamerom kroz svet. Dragoceni su snimci iz kulture, na primer intervju sa čuvenim mađarskim piscem Lajošem Zilahijem, koji inače nije voleo taj način pojavljivanja. Svetski rariteti su snimci velikih događaja iz sveta muzike i filma kao što su Beogradski džez festival i FEST. Arhivirani su nezaboravni koncerti legendi džeza: Dizija Gilespija, Majlsa Dejvisa, Džona Skofilda, Čika Korije, Herbija Henkoka i mnogih drugih. Zabeležena su gostovanja mnogih gostiju FEST-a: Ričarda Bartona, Liz Tejlor, Đine Lolobriđide, Vitorija Gasmana, Liv Ulman, Kirka Daglasa, Monike Viti… Ekskluzivni snimci iz vremena SFRJ sada predstavljaju svedočanstvo o postojanju zajedničke države. Na prvom mestu je serijal Karavan Milana Kovačevića koji je dokumentovao svaki deo Jugoslavije, prikazao ljude i njihovo istorijsko nasleđe, običaje i predele. Ili serijal Tajne Jadrana o potonulim ratnim brodovima nemačke flote iz Prvog svetskog rata koji su ekipe Televizije Beograd snimile vrhunski i profesionalno uprkos veoma skromnoj tehničkoj opremljenosti. Glavni događaj iz doba SFRJ je svakako bio direktan prenos sahrane predsednika Tita, koji je realizovao tim reditelja, i taj produkcijski poduhvat Televizije Beograd je izučavan na mnogim televizijskim akademijama sveta. Svakako najvažniji po sadržaju jeste deo arhivskog fonda koji se odnosi na nasleđe našeg naroda. Praktično je zabeležena i arhivirana svaka oblast društvenog postojanja u emisijama koje su ozbiljno i temeljno pripremali legendarni stvaraoci Televizije Beograd. Zahvaljujući tome možemo da rekonstruišemo i prikažemo događaje, običaje i stvaralaštvo iz dalje i bliske istorije. Serije Svedoci vekova, Vreme fresaka, Srpsko srednjovekovno minijaturno slikarstvo, Ljudi govore, Ram za nekoliko poza i mnoge druge ostaće za uvek putokaz u postojanju bogate srpske kulture i istorije. Treba pomenuti program namenjen đacima koji je pratio nastavne programe u školama i prikazivan je u ritmu rasporeda časova. Zbog epidemije virusa kovid 19, ovaj fond je uvećan za kompletan nastavni program za sve uzraste, od osnovnoškolaca do srednjoškolaca i učenika srednjih stručnih škola, kako bi se podržala školska nastava na daljinu."

SAČUVANI GLASOVI

Zvučni arhiv Radio Beograda čuva od zaborava sve značajnije kulturne, društvene i političke manifestacije, izvorne pesme, značajna ostvarenja u koncertnim dvoranama, radio- drame… Zahvaljujući tome lako i programski efikasno mogu se evocirati svi važniji događaji iz prošlosti. Neki od rariteta arhiva su: glasovi Emila Berlinera, cara Franca Jozefa, Tomasa Edisona, Tolstoja, Lenjina, Jesenjina, Hitlera, Staljina, Čerčila, Vudroa Vilsona, Staljina, Klare Cetkin, Ajnštajna, Sigmunda Frojda, Čaplina, De Gola, Petena, kraljice Elizabete II, Žorža Braka, Dalija, Pikasa, Koktoa, Stravinskog, Gandija, Hemingveja, kralja Aleksandra I Karađorđevića, Milana Stojadinovića, Dragiše Cvetkovića, Gavrila Dožića, Petra II Karađorđevića, Josipa Broza (sve njegove govore, prvi snimak je od 27. marta 1945), Siniše Stankovića (proglašenje FNRJ), Ive Andrića i mnogih drugih. U Fonoteci se nalaze snimci iz produkcije Simfonijskog orkestra, Mešovitog hora, hora Kolibri, Velikog džez orkestra, Velikog narodnog orkestra, Narodnog orkestra, Narodnog ansambla, čuvaju se snimci iz perioda začetka diskografije sa pločama na 78 obrtaja na kojima je sačuvano pevanje Mijata Mijatovića, Sofke Nikolić, Milana Tomića, Olge Ilić, Žanke Stokić… Sačuvani su snimci istorijskih događaja, na primer, Lajpciškog procesa, potpisivanje kapitulacije Nemačke, suđenje u Nirnbergu, suđenje Draži Mihailoviću, suđenje Alojziju Stepincu, radio-prenos sletanja na Mesec, događaji na Kosovu i Metohiji 1989. godine, raspad SFRJ, NATO bombardovanje SRJ, Peti oktobar, ubistvo Đinđića…

Zorana Bojičić, izvršni direktor Sektora tehnike i produkcije Radio Beograda, smatra da "obrađivati na času Ivu Andrića i njegovo delo, čitati iz čitanke njegov govor koji je održao kada je primio Nobelovu nagradu je jedan doživljaj, a čuti glas Ive Andrića na originalnom radijskom snimku, glas koji nosi svu emociju tog velikog trenutka, sasvim je drugačije. Ili čitati Lament nad Beogradom Crnjanskog u knjizi i slušati originalni glas pisca koji čita svoju pesmu u živom programu Radio Beograda… Upravo smo to uradili digitalizacijom arhiva, oživeli smo velikane naše istorije i književnosti za mlade digitalne naraštaje."

Važan svedok prošlosti je i fond Dokumentacije Radio Beograda. Počela je s radom 1948. godine i trenutno tu nema čega nema: preko 10 miliona isečaka iz štampe i ukoričenih kompleta dnevnih i nedeljnih novina, detaljno predmetno i hronološki složenih. Dragana Milosavljević, rukovodilac Dokumentacije, napominje da bi "prelazak na kompjutersku obradu podataka umnogome poboljšao kvalitet rada i pruženih usluga" i da "zahteva manje prostora, čime se smanjuju troškovi održavanja arhive i pruža visok stepen sigurnosti. Digitalizovana baza pružila bi mogućnost pretraživanja, a od zaborava bi bili sačuvani mnogi važni događaji i ličnosti svetske i naše nacionalne istorijske i kulturne baštine. Na ovaj način, stvorili bi se uslovi za prezentovanje blaga Radio Beograda široj javnosti putem interneta, kao i aktivno uključivanje u svetske informacione tokove."

DIGITALNA ARHEOLOGIJA

Brojni čuvari audio-vizuelne baštine smatraju da nam je preostalo 15 do 20 godina u kojima ćemo još uvek imati mogućnost da zaštitimo nasleđe audio i vizuelnih snimaka. Nebojša Bradić, bivši glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a, zalaže se za osnivanje Audio-vizuelnog centra kao krovne institucije svih arhiva. Podseća da je audio-vizuelni materijal ujedno i najbrže rastući segment naših nacionalnih arhiva i jedan od najugroženijih. Javna medijska ustanova Srbije ima oko 40.000 video-traka na četiri analogna i jednom digitalnom formatu. "Tri analogna formata (Quad, C u U-matic) su potpuno arhivska, dok se Betacam koristi za nove produkcije. U zavisnosti od mogućnosti i kapaciteta, odvija se proces transfera analognih formata na digitalne. Najstarije, Quad video-trake su u posebnom prioritetu i preostalo je još 3000 traka, sa oko 2250 sati programa. Arhivirano je oko 15.000 video-traka C, na kojima se nalaze takozvani skupi projekti – dramski i serijski program", navodi Nebojša Bradić. Neki od formata su u karastrofalnom stanju, audio-kasete, na primer, još uvek mogu da reprodukuju muziku, ali nije sigurno do kada će moći, a mnogi uređaji su zastareli. "Zastarelost znači da je postalo teže i mnogo skuplje naći plejbek mašinu koja radi sa formatima koje čuvamo u audio-vizuelnim arhivima, a koji čekaju da budu digitalizovani. Istovremeno, postaje sve zahtevnije naći prostor u kome bi trebalo čuvati i održavati mašine koje više nisu u funkciji stvaranja programa. Za Quad formate je ostalo oko 100 mašina u celom svetu. Mašine za C formate danas više niko ne proizvodi, a najavljuje se prestanak proizvodnje i njihovih rezervnih delova i rezervnih video-glava. Srećom, u RTS-u se nalazi više nego dovoljno C magnetoskopa, koji su u dobrom stanju. Uistinu, pojavljuju se poteškoće prilikom plejbeka traka, čišćenja ili zamene video-glava. U 2009. godini nova plejbek glava koštala je 3500 dolara, dok je 2012. cena bila 5200 dolara. Ovaj deo industrije je vrlo osetljiv i njegov opstanak diktiraju komercijalni uslovi."

Projekat digitalizacije Programskog arhiva RTS-a počeo je 2017. godine, podseća Miloš Stojanović, zamenik direktora produkcije TV i

rukovodilac Centra za digitalizaciju na Sajmu. Do danas je digitalizovano oko 50.000 sati programa u HD i SD rezoluciji. "Pojam digitalizacija, koji je danas svuda prisutan i koristi se na svakom koraku, odnosi se na jedan težak, ali divan posao za koji su potrebni posvećenici, ili bolje reći zaluđenici. Osnovna formulacija digitalizacije je presnimavanje sa analognih formata slike u digitalni oblik. Uz to ide i obrada podataka, formiranje svojevrsne lične karte serije, filma, emisije, dokumentarnog filma, koncerta ili prenosa. Lična karta programa podrazumeva da se u arhivu popišu i klasifikuju svi učesnici, da se odredi samo dešavanje, da se obeleži format slike, kao i način na koji je nešto digitalizovano. Zbog toga je ovaj posao digitalna arheologija.

Često tragamo za boljim kopijama, akterima koji su zaboravljeni ili nepoznati, otkrivamo mesta koja ponekad više ne postoje, pakujemo zaboravljeno vreme i čuvamo ga. Jedna od stvari koje nam izmiču jeste i tehnologija. Sa svakim tehnološkim napretkom, čini se da će ti formati u bliskoj budućnosti možda biti prevaziđeni. To često relativizuje naš rad, jer u trenutku kada pomislite da ste nešto sačuvali i pohranili, može se desiti da se pojave novi načini rada. Naravno da je to nešto sa čime se mi kao arhivari kolektivnog sećanja nosimo i da to nimalo ne umanjuje uspeh i postignuto, ali smo na dnevnom nivou svesni da je ovaj posao večan i trajan i da se mora prenositi sa osobe na osobu, sa kolege na kolegu, i da suštinski – nema kraj."

Da li postoji selekcija? Miloš Stojanović kaže da postoji i navodi da "ekskluzivni snimci koje ima samo RTS dolaze preko reda, kao i materijali koji su fizički ugroženi. Današnja produkcija je sutrašnja arhiva, što znači da sve što se danas snima, sutra postaje važno i treba ga sačuvati."

Sav taj digitalizovani materijal potrebno je osigurati izradom više kopija. Istovremeno, treba i dalje čuvati originalne trake u adekvatnim uslovima. Standard za čuvanje digitalnih materijala, objašnjava Miloš Stojanović, "podrazumeva izradu najmanje tri kopije na dva različita medija, od kojih treća mora da bude na lokaciji koja se nalazi na udaljenosti ne manjoj od 100 kilometara. Mi čuvamo materijale na glavnom serveru na hard-diskovima, na LTO digitalnim trakama. Od sada ćemo imati i treću digitalnu kopiju u Državnom data centru u Kragujevcu, gde je napravljena najsavremenija zgrada sa svim neophodnim uslovima za pohranjivanje, čuvanje i upravljanje digitalnim podacima."

KAKO SE KORISTI NASLEĐE

Međutim, glavno pitanje nije šta sve RTS čuva od zaborava, jer čuva mnogo i to radi kako valja, kaže Ana-Marija Simonović, već ono koje se tiče kreativnog korišćenja sveg tog nasleđa. "Upravo zbog toga jedan od prioriteta je operativna dostupnost arhiva i uloga u stvaranju novih tematskih kanala i sadržaja na RTS Planeti. Sve što se digitalizuje u RTS-u odlazi na RTS Planetu. Studentima, kolegama i javnosti bogatstvo arhiva dostupno je u istraživačke svrhe."

U otvaranju arhiva za javnost postoje dva principa, navodi Zorana Bojičić, "otvoriti arhivu potpuno za pretraživanje preko interneta i omogućiti svima da slušaju ili gledaju većinu sadržaja u slaboj rezoluciji a naplaćivati kao da je u najvišoj, a postoji i urednički pristup koji smo mi primenili. To znači da od arhivskog materijala pravimo nove sadržaje koji su dostupni svima, i besplatni su. Vođeni tom idejom, pokrenuli smo četiri tematska, muzička kanala koja koriste muziku i materijal iz zvučnog arhiva Radio Beograda. U pripremi su još četiri tematska kanala, koji neće biti samo muzički.

Pomenuta digitalna platforma RTS Planeta znači da su sadržaji Radio Beograda i Televizije Srbija jednim klikom dostupni svakom, gde god da se nalazi, sa računara, tableta, mobilnog telefona, pametnog televizora. Zorana Bojičić kaže da se "svi sadržaji RTS-a, od arhive do današnje produkcije, postavljaju na RTS Planetu i dostupni su našim građanima. Na primer, tamo postoje i kratke priče iz Arhiva Radio Beograda, pa i tonski snimak iz 1934. govora kralja Aleksandra u Pirotu, jedanaest dana pred atentat, ili snimak neke stare kultne fudbalske utakmice…

Digitalna arhiva je način da sačuvamo i da aktivno koristimo za nove digitalne platforme ono što smo nasledili, ali i da sačuvamo za sledeće generacije ono što mi i naši savremenici danas stvaramo."

Ponovimo: arhivi su svedoci prošlosti i neophodno je da ih sačuvamo kako bi nam bili dostupni. Onima koji poput RTS-a već rade na tome, treba pomoći na tom putu.