"Zgazila me sopstvena država", kaže sagovornik "Vremena" koji ima 45 godina, adresu nedaleko od Beograda i mnogo razloga da se oseća namagarčeno. Početkom januara je "iskazao interesovanje" da primi bilo koju vakcinu, a još nije dobio čarobni SMS sa pozivom. Poslednjih dana obilazi lokalni centar za vakcinacije. Kažu, nemaju ništa na lageru.

Na televiziji je mogao da vidi eldorado na beogradskom Sajmu – vakcine za sve. "Premda mi je drago kad vidim tekstove ljudi iz komšiluka kako su u Beogradu doživeli samo lepo i srce mi poraste jer mislim da smo prevazišli ratno huškanje, ipak nadvlada neprijatnost. Koliko boli kad vas vaša država svrsta u građane trećeg reda", navodi ovaj čovek.

Nije jedini. "Vreme" ima uvid u prijave niza ljudi za bilo koju vakcinu, dakle i AstraZenekinu koja se davala došljacima, ali ti ljudi nikako da budu pozvani.

Pa opet, kao da je prošlog vikenda Beograd bio veliki kako odavno nije. Dirljive zahvalnice, hvalospevi u zapadnim novinama i ko zna koliko spasenih života. Koliko vredi taj PR? Da li se piše Srbiji ili režimu? I da li je vakcinacija stranaca pokazatelj da u Srbiji skoro i da nema više raspoloženih da zavrnu rukav?

ŠTA SE ZBILO

"Vreme" nije dobilo zvanične brojke od Ministarstva zdravlja niti "Batuta", ali su iz Kancelarije za eUpravu govorili o "više od 22.000 stranaca" koji su došli na poziv Privredne komore ili su se prijavili preko portala elektronske uprave. Ako se računaju i oni koji su banuli, moguće da je brojka oko 30.000.

Kako je ocenila nemačka agencija "dpa", srpski zvaničnici su pokušali da sve predstave kao organizovanu akciju Privredne komore koja je pozvala 8500 privrednika i zaposlenih iz regiona, ali se nije moglo prevideti da se vakcinišu i došljaci bez prijave.

Govorkalo se da ističe rok tovaru vakcine Kovišild – zapravo AstraZeneke proizvedene po licenci u Indiji. To je potvrdila i premijerka Ana Brnabić, rekavši da bi početkom aprila moralo da se uništi 20–25 hiljada doza, pa da je bolje da ih neko primi. "Verovali su svi koji su došli u Srbiju, imali su u nas poverenje i hvala im", rekla je Brnabićeva za TV Hepi.

U Niš su nagrnuli Makedonci, ispred Belekspo centra u Beogradu utisak su ostavile albanske stjuardese u crvenim kaputima, sve vakcinisane.

"Hvala ti, moj Beograde, od srca jer si dao šansu mojoj majci i sestri da se vakcinišu, samim tim i šansu za bolji život", napisao je na Tviteru Sergej Barbarez, bivši kapiten fudbalske reprezentacije BiH. On je pride kritikovao bosanske političare zbog "idiotizma i neznanja".

"Radujem se svakoj datoj vakcini i iz sve snage podržavam ovakve aktivnosti", kaže nam Mila Paunić, epidemiološkinja Studentske poliklinike. "Istovremeno, sa zebnjom posmatram veliki broj ljudi koji je ušao iz zemalja koje imaju jednako nepovoljnu ili još nepovoljniju epidemiološku situaciju – i brinem se."

Dodaje da bi bila srećnija da smo vakcine donirali susedima. "Iz epidemioloških razloga, ali možda još više jer su naše medicinske sestre i lekari premoreni i željni odmora."

HAOS ILI DOBAR PR

Ko se upusti u avanturu legalizma, teško će naći pravni osnov prema kojem su medicinari upregnuti da vakcinišu ljude koji ne uživaju zdravstvenu zaštitu u Srbiji. "Naš sistemski haos se produbljuje", kaže zato za "Vreme" pravnica Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja. "Nema tu humanizma – to je samo demonstracija sile i toga da mogu da rade šta hoće."

Slično stvar vidi i proslavljeni vaterpolista i novopečeni političar Danilo Ikodinović. "Godinu dana smo u psihozi, i odjednom ti dolaze hiljade ljudi, nastaju redovi, gužve. A vlast to koristi za kampanju, u kojoj je neprekidno devet godina. Ova vikend-vakcinacija urađena je zbrda-zdola, stihijski… Isto tako i grade po Beogradu, tako vladaju", kaže nam Ikodinović, koji je nedavno pristupio Narodnoj stranci.

Oštro su protestovali i Ujedinjeni protiv kovida, udruženje lekara koje je neka vrsta opozicije zvaničnom Kriznom štabu. Oni su dolazak velikog broja ljudi videli kao epidemijski hazard, i saopštili da ne postoji "nijedno prihvatljivo racionalno, stručno, pa čak ni ljudsko objašnjenje" za vakcinaciju stranaca.

To je zazvučalo grubo, posebno jer se mase turista istovremeno tiskaju po Kopaoniku, policija ponegde rastura, a ponegde toleriše ilegalne žurke, a beogradski ugostitelji su naprosto postavili stolove u bašte i pustili goste iako je bilo zabranjeno. Slično su sitnodušno izgledala pitanja "a što ne naplatimo tu vakcinu bar, kupljena je našim parama?".

Cene vakcina su nepoznate, ali ako je Srbija plaćala AstraZeneku slično kao Evropska unija – ta cena je slučajno procurila na Tviteru – onda jedna doza nije skuplja od pristojne pljeskavice. Mihailo Tešić, stručnjak za marketing i urednik srpskog izdanja onlajn-magazina "Vice", kaže da je to savršena reklama: "Ovaj marketing je zasnovan na nečemu što se stvarno događa, a ne na praznim pričama koje treba da se ostvare za dve, najviše tri godine. Šta radi dobar komšija kada ima viška mrsa posle slave? Pozove komšiluk. To ne može niko da ospori kao human i dobar potez, to donosi poene jer takvi potezi i treba da donose poene", kaže Tešić za "Vreme".

VUČIĆ "BRINE" O BALKANU

Kome se pišu ti poeni, Srbiji ili režimu? Prema viđenju politikologa Jasmina Mujanovića, to se ne može odvojiti jer su Vučić i Srpska napredna stranka progutali državu. "Ovo što Srbija radi u regionu, radi se iz istih razloga iz kojih Kina ili Rusija daju svoje vakcine ili ih Turska donira BiH. To se već naziva vaccine diplomacy, deo je političkog projekta koji reklamira silu, moć i kapacitet takvih režima – i za svoju publiku i za međunarodnu zajednicu."

Ono što Mujanoviću i još nekim regionalnim analitičarima smeta je, kako kaže, to što isti taj Vučić sistematski vodi "ratnohuškačku" politiku prema susednim zemljama i "preti njihovom integritetu, pre svega BiH, Crnoj Gori i Kosovu".

Vučiću ulogu regionalnog prvaka vakcinacije olakšavaju nesuvisli potezi Sarajeva ili Prištine. Tako je ministarka spoljnih dela BiH Bisera Turković donaciju nekoliko hiljada vakcina iz Srbije dočekala zajedljivom opaskom da su to "jeftine vakcine iz Indije" koje nije problem nabaviti. I Albin Kurti se zgražavao nad vakcinama koje nisu odobrene u EU – premda je Sputnjik V tamo u proceduri i uskoro će biti odobren.

Šta o tome misle ljudi sa Kosova ili iz (Federacije) BiH, rekle su kolone prema Beogradu, Nišu ili Preševu. Izgleda da narodi i narodnosti nisu gadljivi na istočne vakcine kao njihovi politički lideri.

O uspesima srpske vakcinalne diplomatije pišu i zapadni mediji. Nedavno je reporter nemačke televizije RTL seo u avion da vidi da li stvarno u Srbiji tek tako može da dobije vakcinu. Malo je šetao po Beogradu, i stvarno uspeo. Doduše, odustao je sekund pre nego što bi mu ubrizgali Sinofarmovu vakcinu i rekao da ne bi bilo fer da se tu vakciniše, da će čekati svoj red u Nemačkoj.

Tamo je, kao i u većem delu EU, na birokratiju došao i epski javašluk kad je u pitanju masovno cepljenje. Dok je Vučić u svežem intervjuu za "Fajnenšel tajms" mogao da usklikne "Vakcinisaću celu naciju!" – mada je pitanje koliko u Srbiji ima voljnih da se vakcinišu (vidi okvir) – kao sitna pakost deluje izjava evropske poslanice Viole fon Kramon da se u Srbiji vakciniše "neproverenim" vakcinama.

To je potonulo u moru hvalospeva u zapadnoj štampi, kaže Nenad Radičević, dugogodišnji dopisnik brojnih medija koji živi u Nemačkoj. Srbija je u izveštajima označena kao "Meka za vakcine". "Tako o Srbiji nije pisano poslednjih decenija", navodi Radičević za "Vreme".

On tumači da je ideja Vučićevih vlasti da se prikažu kao "neko ko brine o Balkanu", dok Evropska unija ne brine. "Za EU je ovo i priča o sopstvenom neuspehu. Iz ruke im je izbijen argument da Srbija treba da ima otklon prema Rusiji i Kini", dodaje Radičević.

KASNO URSULA NA BALKAN STIŽE

U doba kad na domaćem terenu padaju poslednji ostaci fasade demokratije, a Evropski parlament daje poražavajuće ocene njegovom režimu, Vučiću je vakcinacija retka prilika da očita bukvicu Briselu. U pomenutom intervjuu, on je kritikovao najavu zabrane izvoza vakcina iz EU koja bi mogla da pogodi i Srbiju jer ima veći stepen vakcinacije od same Unije.

Naruku mu ide otuđenost Brisela od balkanskih prilika. Tako je sa mešavinom razočaranja i cinizma dočekana najava Ursule fon der Lajen, šefice Evropske komisije, da će Zapadnom Balkanu u aprilu poslati 650.000 vakcina – od ukupno 360 miliona koliko EU očekuje u drugom kvartalu.

"Dokazalo se da je Srbija bila u pravu što se povezala sa Kinom i Rusijom, to sad izgleda mnogo pametnije od odluke ostalih u regionu", kaže Jasmin Mujanović. "Ovo je trebalo da bude momenat gde se dokazuje snaga EU. Ne samo što se nije dokazala, nego se Brisel totalno izblamirao."

Sa druge strane, srpska politika koja se često pežorativno opisuje kao "sedenje na više stolica", konačno se isplatila i građanima. Naslovi koji se o tome pronose u zapadnim medijima ne bi mogli da se kupe ni za milione evra uložene u PR. Recimo, naslov koji je u utorak doneo konzervativni nemački "Velt": "Ovde ne funkcioniše skoro ništa, ali vakcinacija ide kao sat".