Grad Beograd namerava da na Mitićevoj rupi, poznatom toponimu Beograda, sadašnju zelenu površinu pretvori u stambeno-komercijalni prostor. Urbanisti smatraju da bi to bilo u redu, a javnost da ne bi. Čim je prošle nedelje predstavljen nacrt Plana detaljne regulacije na javni uvid, građanske organizacije pokrenule su peticiju protiv gradnje na Mitićevoj rupi. Istovremeno, urbanisti podsećaju da je taj prostor oduvek bio građevinsko zemljište predviđeno za izgradnju urbanog jezgra, odnosno, da je sadašnje zelenilo oduvek bilo privremeno rešenje. I jedni i drugi navode argumente koji mogu da deluju podjednako uverljivo.

OSNOVNE INFORMACIJE

Mitićeva rupa se nalazi na Slaviji između ulica Kralja Milana, Beogradske, Njegoševe i Svetozara Markovića. Plan detaljne regulacije (PDR) Mitićeve rupe izradio je Urbanistički zavod Beograda inicijativom Direkcije za građevinsko zemljište Grada Beograda, a potpisuju ga odgovorni urbanisti Jelena Đerić i Jadranka Živković. Osnova njihovog planskog dokumenta je pobedničko rešenje Tamare Petrović i Miloša Komlenića na anketnom arhitektonsko-urbanističkom konkursu za područje Trga Slavija i okolnih blokova iz 2005. godine. PDR-om je obuhvaćen blok 10 između ulica Beogradske, Kralja Milana, Kralja Milutina i Njegoševe na površini oko 10.456 kvadratnih metara, dok se blok 11 koji takođe pripada planskoj celini Mitićeve rupe, neće menjati. Po ivici bloka 10, duž ulice Kralja Milutina, nalaze se zgrade, a najveći deo bloka zauzima javna zelena površina, park "Mitićeva rupa" u kome su osim drveća i žbunja, i dva dečja igrališta.

Autori PDR-a predvideli su u bloku 10 kombinaciju stanovanja, poslovanja i komercijalno-poslovne namene sa kulturnim sadržajima – (medijateke, čitaonice, multifunkcionalne sale, galerije, knjižare, prodavnice muzičkih instrumenata…) i pratećim uslužnim sadržajima (kafeima, restoranima…). Postojeći objekti u ulici Kralja Milutina se neće dirati. Novi objekti su planirani duž Beogradske i Kralja Milana ulice, maksimalna spratnost bi bila osam spratova, i duž Njegoševe, maksimalne spratnosti do pet spratova. Pešački koridori bi povezivali ulice Njegoševu i Kralja Milana. U sredini bloka predviđeno je zelenilo. Broj stanova će se sa sadašnjih 247 popeti na 323, broj stanovnika uvećati sa 715 na 936, a zaposlenih sa 550 na 766.

Ovim Planom detaljne regulacije predviđeno je obavezno raspisivanje javnog međunarodnog arhitektonskog konkursa za idejno rešenje i arhitektonsko oblikovanje novoplanirane izgradnje, što nije uobičajeni postupak. Takođe, urbanisti su, imajući u vidu značaj lokacije, u izradu PDR-a uključili i građane, a kako je medijima izjavila Vesna Tahov, direktorka Urbanističkog zavoda, njihove sugestije su "uvažili i kroz dalju razradu plana, i definisali preciznije kroz pravila uređenja i građenja", što takođe nije uobičajeni postupak prilikom planiranja izgleda grada.

Novi vlasnici

Jedan od argumenata onih koji se zalažu za park, odnosi se na pitanje vlasništva. Podsećaju da je to i bio razlog zašto Grad nije do sad uređivao Mitićevu rupu.

Kompanija Sebre M.R.S. d.o.o, članica Sebre Grupacije iz Češke Republike, postala je vlasnik Mitićeve rupe kupovinom zemljišta od privatnih vlasnika. Konkretno, Sebre M.R.S. je postao vlasnik 2248,5 kvadratna metra što predstavlja 34,21 odsto ukupne površine parcele. Ova kompanija je do sada realizovala niz projekata u svetu, a u Češkoj su 2018. i 2019. godine dobili nagradu "Zgrada godine". Za projekat DRN bili su nominovani za nagradu "Mis van de Roe", što je svojevrsni gran pri globalne arhitekture. Ta zgrada je realizovana u najstrožem centru Praga, pod zaštitom je Uneskoa. Njen autor je Stanislav Fiale, češki arhitekta svetske reputacije koji potpisuje sve projekte Sebre.

ZA I PROTIV

Odmah po objavljivanju PDR-a na javni uvid, inicijativa Ne davimo Beograd pokrenula je peticiju "Za park na Slaviji" s namerom da ospori i zaustavi gradnju komercijalno-stambenog kompleksa. "Svedoci smo velikog pritiska investitora na sve zelene površine u gradu. Gradska vlast trebalo bi da zaštiti javni interes i spreči uništavanje zelenila i javnih dobara. Sugrađanima koji žive u ovom delu grada je park neophodan, ali on nije važan samo onima koji žive u neposrednoj blizini, već svima", navodi se u saopštenju peticije, uz objašnjenje da je grad već previše zagađen, pa bi umanjivanje broja parkovskih površina bio zločin. Do utorka, peticiju je potpisalo oko 8000 građana.

Glavni argument inicijative Ne davimo Beograd je da ako Grad uvaži Planski dokument Urbanističkog zavoda, na opštini Vračar kojoj pripada Mitićeva rupa, neće biti zelenih površina. Istini za volju, to nije tačno. Naime, park Manjež je udaljen od Mitićeve rupe 180 metara, Tašmajdan – 500 metara, Karađorđev park – 630 metara, a na kilometar daljine je i četvrti park na Vračaru, Čuburski.

"Kao građanin, nisam protiv inicijative Ne davimo Beograd, shvatam njihovu potrebu i želju da se odupru pogrešnim potezima Grada, i podržavam njihovu akciju da spreče uništavanje Kalemegdanske tvrđave i Makiša, i protiv svega onoga što se događa na Beogradu na vodi", ističe za "Vreme" Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta. "Ja sam protiv svih tih nerazumnih poteza i narušavanja gradskih vrednosti, i u tom smislu su građanske inicijative dobrodošle. Ali to ne znači da se sad treba buniti pobune radi, da bi se videlo da si protiv vlasti. Kao urbanista, moram da kažem da Mitićeva rupa nikad nije bila mesto za zelenu površinu. Konsultovao sam se i sa kolegama, i oni kažu isto što i ja. Ja sam protiv seče drveća, ali postoje mesta u ovom gradu koja nisu za tu namenu. Pritom, nije tačno da PDR ukida zelenilo a da će gradnja biti preterana. Plan predviđa spratnost u skladu sa okolnim objektima, predviđa jedan standardni gradski blok." Đorđe Bobić kaže da je zbog nastalog nesaglasja između struke i javnosti aktuelna priča o Mitićevoj rupi veoma interesantna, i nada se da će "krajnje rešenje biti pametno, i pre svega, da će ga biti".

Naime, smatra se da je područje Slavije, pa dakle i Mitićeva rupa, neprikosnoveno po broju arhitektonskih i urbanističkih konkursa. Obilje ideja nije dovelo do adekvatne realizacije, već samo do parcijalne izgradnje pojedinačnih objekata. Počelo je 1980. godine, usvajanjem Detaljno urbanističkog plana područja Slavija autora Aleksandra Đorđevića i Milutina Glavičkog, po kome je zadržana istorijska kružna matrica, ispod nje je planirana metro stanica, ulica Kralja Milana je trebalo da bude pešačka zona sa javnim saobraćajem, a predviđeno je i udvajanje blokova kako bi se postigla veća kompaktnost okružja Trga. Ovaj Detaljno urbanistički plan bio je povod raspisivanja šest urbanističko-arhitektonskih konkursa, od kojih je samo onaj iz 1982. doživeo realizaciju – izgradnju zgrade Narodne banke 2006. godine, na osnovu prvonagrađenog rada Gruja Golijanina. Na osnovu konkursa iz 1993. godine za arhitektonsko-urbanističko rešenje poslovnog centra "Slavija" i prvonagrađenog rada Slobodana Miće Rajevića, do danas je realizovan samo u fragmentima.

NEREALIZOVANO

Nakon usvajanja Generalnog plana Beograda 2021 iz 2003. godine, raspisan je konkurs za postavljanje spomen-obeležja ustanicima Prvog srpskog ustanka. Pobedničko rešenje (Dejan Milanović, Milorad Milanović, Svetlana Batarilo i Gordana Šišović) predvideo ga je na mestu biste Dimitrija Tucovića, u vidu cilindrične građevine od stakla iste visine kao i hotel "Slavija", sa panoramskim liftom do vidikovca na vrhu. Unutrašnjost spomenika je trebalo da bude ispisana stihovima Himne slobode. Od nagrađenog rešenja se odustalo zato što je javnost loše primila ideju.

Na osnovu narednog Konkursa za urbanističko-arhitektonsko rešenje područja Trga Slavija i okolnih blokova raspisanog 2005, raspisana su četiri PDR-a , a ovaj o kome se sada spore struka i javnost je najnoviji.

Tokom 2012. godine Grad raspisuje Konkurs za idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje uređenja neposredne zone Trga Slavija sa fontanom, sa ciljem da se "dobiju rešenja koja unapređuju zapušteno i neizgrađeno postojeće stanje Trga Slavija dizajniranjem postojeće morfologije sa težištem na fontani u centralnom prostoru trga, budući da će ovaj prostor još dugo biti važan saobraćajni čvor čije značajnije izmene u skorijoj budućnosti nisu moguće s obzirom da će konačno uređenje trga Slavija doći sa realizacijom metroa". Dodeljene su četiri jednakovredne druge nagrade, i grupa tih autora je 2013. godine uradila Idejno rešenje uređenja Trga Slavija i podzemnih pešačkih prolaza. Njihovim planskim rešenjem zbog više razloga nisu planirani podzemni pešački prolazi, pa i zbog rasprostranjenog komentara u javnosti da se pešaci "guraju pod zemlju". Recimo još i da su od 2002. do danas izgrađena svega dva objekta: TPC Slavija ("Futura") i hotel "Hilton".

Ne treba zaboraviti i da je realizovana rekonstrukcija i uređenje Trga Slavija, ono sa muzičkom fontanom.

Mitićeva rupa je od kraja Drugog svetskog rata do početka osamdesetih u bukvalnom smislu bila rupa – trag temelja za robnu kuću čuvenog trgovca Vlade Mitića, a onda ju je gradska vlast uredila kao park sa sunčanim satom. Nakon desetak godina to je porušeno zbog gradnje Dafiment banke, ali je od svega postavljen samo kamen temeljac iza koga je opet ostala samo rupa. Godine 2003. taj prostor je pretvoren u sadašnju zelenu površnu. Čeka se nastavak.