Nema nikakve sumnje u to da je Srbija po broju vakcinisanih protiv kovida 19 prva u regionu, kao i da jedina ima širok izbor vakcina. Poslednjih nedelja, međutim, deo javnosti negodovao je zbog donacija vakcina Severnoj Makedoniji (Fajzer/Biontek) i Crnoj Gori i Republici Srpskoj (Sputnjik V). No, s obzirom na to da su se obe vakcine otprilike u isto vreme i u Srbiji pojavile u većim količinama nego ranije, pa su oni koji su se za njih opredelili uglavnom dobili pozive za vakcinaciju, gužva se brzo smirila.

O vakcinama koje je Srbija poslala Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori više reči kasnije. Bitnije je naglasiti nešto što u ovdašnjoj javnosti nije dobilo veliku pažnju – nazvaćemo to "kosovskim paradoksom".

ETNIČKI SPORNA VAKCINA

Vratimo se na kraj decembra kada je u Srbiju stiglo prvih 4800 doza Fajzerove vakcine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je saopštio da su određene količine poslate na sever Kosova i da će stići u Severnu Mitrovicu i Leposavić. Vlada Kosova je ustvrdila da ni na jednom od administrativnih prelaza nije zabeležen ulazak vakcina i zapretila da će preduzeti korake ako se ispostavi da su one došle na Kosovo ilegalnim putevima. Time je faktički zabranjeno unošenje vakcina iz Srbije na teritoriju Kosova.

Novinarka Una Hajdari napisala je za britanski "Telegraf" tekst o ovom paradoksu. Srbi sa Kosova, naime, mogu da se prijave za vakcinaciju preko portala E-uprava, pređu 100 kilometara, prime vakcinu i vrate se kući. Međutim, njihove komšije Albanci to ne mogu jer im vlada ne dozvoljava, a za sada na samom Kosovu vakcina nema. Prva vakcina za koju se očekuje da će stići je Astra Zeneka preko šeme Kovaks, što može da bude najranije krajem marta, a i tada će količine biti dovoljne za svega tri odsto stanovništva.

Ovdašnja E-uprava omogućava prijavljivanje za vakcinu stranim državljanima, ali status kosovskih Albanaca je nejasan (prilikom prijave treba uneti broj pasoša, a Srbija ne priznaje kosovske pasoše), tako da je cela situacija velika zavrzlama, tipična za "kosovski čvor". U međuvremenu, nezvanično, u Srbiji je vakcinisano oko 4000 stranih državljana. Međutim, kosovski Albanci nisu ni strani ni domaći državljani, jer iz ugla srpske administracije ne postoje, dok iz ugla kosovske vlasti, sama pomisao na vakcinu u Srbiji izgleda kao čin veleizdaje.

ČEČENSKA MAFIJA

Kakva je situacija u drugim zemljama regiona, najbolje ilustruje prošlonedeljna izjava predsednika Hrvatske Zorana Milanovića data 18. februara: "Ako je dostupno, cjepivo bih kupio i od čečenske mafije. Kakav Brisel, kad je frka nema Brisela, radiš u svom interesu. Rusko cjepivo postoji i sad nam treba."

Nešto ranije, 16. februara, pozivajući se na anonimne izvore, "Jutarnji list" objavio je da u Hrvatsku stiže milion doza ruske vakcine Sputnik V. Hrvatska je počela vakcinaciju kada i Srbija, krajem decembra prošle godne. Prema poslednjim dostupnim podacima, od pre petnaestak dana, Srbija ima 8 vakcinisanih na 100 stanovnika, a Hrvatska 2,3. Paralelno, Hrvatsku potresa afera vakcinisanja "preko veze" i za "elitu".

Prvo su se vakcinisali predstavnici Vlade, kao i neki saborski zastupnici, iako većina od njih, prema kriterijumima tamošnjeg kriznog štaba, nije prioritet. Buru nezadovoljstva izazvala su otkrića kako su se preko reda do sada vakcinisali i rektor Zagrebačkog sveučilišta Damir Boras i njegova supruga. Njih dvoje su se, kako je pojašnjeno, pojavili u bolnici "slučajno", baš u vreme kada su se tamo vakcinisali zdravstveni radnici i kada su se, opet "slučajno", pojavile dve doze viška. Još čitav niz javnih ličnosti vakcinisan je preko reda. Bilo je toga i u Srbiji, ali ovde je problem malo drugačiji (ne i manje sporan) – dok nije bilo Fajzer vakcine, "elita" je do nje uspevala da dođe, dok se "običan svet" vakcinisao kineskim Sinofarmom.

Po svoj prilici, Hrvatska je prelomila i uskoro počinje sa uvozom ruske vakcine, što Mađarska već radi.

ZA RS RUSI, ZA FEDERACIJU NIŠTA

Kao i Crnoj Gori, Srbija je donirala Sputnik V i Republici Srpskoj. Oko 2000 doza stiglo je 1. februara, vakcinacija je počela 12. februara, a zdravstveni radnici iz RS mogu da se vakcinišu i na punktovima u Srbiji koji se nalaze na lokacijama uz samu granicu Srbije sa Bosnom i Hercegovinom – u Šapcu, Loznici i Sremskoj Mitrovici. A onda je došlo do problema.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se 15. februara u Beogradu sa članom Predsjedništva BiH Miloradom Dodikom. Nakon sastanka izjavio je da je Srbiji, zbog ugovornih obaveza prema proizvođačima, zabranjen reizvoz vakcina. Vučić je naveo da je "ipak pronađen način da se deo uputi Republici Srpskoj, ali i zemljama u okruženju". Milorad Dodik je rekao da su "spremni uputiti pomoć i Federaciji BiH".

Predstavnici vlasti iz Federacije BiH, na ove izjave, nisu se javno oglašavali. Međutim, primarijus doktor Ednan Drljević, infektolog i šef kovid odeljenja Opće bolnice "Dr Abdulah Nakaš" u Sarajevu, u izjavi za Radio Slobodna Evropa izrazio je negodovanje što vakcina iz Srbije nije ponuđena čitavoj BiH: "Ovo što se radi, pogotovo sa vakcinacijom samo određenih nacionalnih grupa – to je fašizam, to je nedopustivo. Ja razumijem da se to ponudilo čitavoj Bosni i Hercegovini, svim zdravstvenim radnicima, ali ako se radi samo o jednonacionalnim grupama, to zaista nije u redu."

Iako je, prema najavama Kovaksa, u BiH do polovine februara trebalo da stigne oko 27.000 Fajzerovih vakcina i između 200.000 i 250.000 vakcina proizvođača Moderna, u ovu zemlju još nije ušla nijedna ampula.

KUTIČE ZA MAKEDONCE

"Добивме кутиче од вашиот претседател", poručio je jedan Makedonac na Tviteru korisnicima ove mreže iz Srbije. Imunizacija u Makedoniji počela je 17. februara sa 4680 vakcina Fajzer koje su za vikend stigle kao poklon Srbije. Pre toga, videli smo predsednika Vučića kako teatralno pakuje u kombi vozilo kutijicu nesrazmerno malu u odnosu na prevozno sredstvo i šalje put Severne Makedonije. Sad bar znamo kako je izgledalo "kutiče" sa 4500 doza Fajzera koje su stigle u Srbiju u decembru. Premda je izgledalo smešno, objašnjenje zašto je kutija mala vrlo je prosto: jedna ampula Fajzerove vakcine sadrži šest doza, što je ukupno 1,8 mililitara. Dakle, u 780 ampula koje su otišle u Makedoniju, nije bilo ni litar tečnosti. (Digresija za radoznale: u sadržaj ampule dodaje se 1,9 mililitara fiziološkog rastvora, promućka se, a onda se odatle izvuče šest doza vakcine.) Vakcine iz Srbije namenjene su makedonskim zdravstvenim radnicima.

NOVO POGLAVLJE

Avion Vlade Srbije sa premijerkom Anom Brnabić sleteo je na podgorički aerodrom 17. februara. Premijerka Srbije lično je u Crnu Goru donela prvu isporuku od 2000 doza vakcina Sputnjik V koje je Srbija donirala uz odobrenje Moskve. Premijerku Brnabić dočekala je delegacija Vlade Crne Gore sa premijerom Zdravkom Krivokapićem na čelu, koji je rekao da su vakcine "najdragocjeniji poklon koji je Crna Gora mogla da dobije" i naglasio da je najvažnije zdravlje građana. "Zdravlje iznad svega, a solidarnost prije svega, to je iskaz današnjeg velikog događaja", kazao je Krivokapić i dodao da su građani Crne Gore dugo iščekivali dolazak vakcine u Crnu Goru: "Večeras, na 74. dan rada ove vlade, stigla je vakcina".

Ana Brnabić je obećala još donacija "ako bude potrebno, mada znamo da će vama stići još vakcina", rekla je i dodala da je cilj donacija "otvaranje novog poglavlja u odnosima između dve bratske i prijateljske države". Ona je izrazila zahvalnost premijeru Krivokapiću i potpredsedniku Vlade Crne Gore Dritanu Abazoviću, sa kojim je, kako je navela, "bila u dnevnoj komunikaciji".

Ovo su prve vakcine koje su ušle u Crnu Goru iako je to trebalo da se dogodi krajem januara i očekivana je Fajzerova vakcina. No, baš u to vreme, Fajzer je širio proizvodne kapacitete u svojoj najvećoj fabrici u Belgiji, što je izazvalo zastoj u snabdevanju u celoj Evropi. No, novu i staru crnogorsku vladu to ne sprečava da se međusobno optužuju za kašnjenje vakcina.

Na kraju, pitanje koje lebdi u vazduhu jeste zašto Srbija donira vakcine. Jedini odgovor dao je predsednik preko svog Instagram naloga: "Bez interesa, zbog prijateljstva među susedima." Naravno da crv sumnje muči mnoge, mada za sad nema preciznog odgovora šta bi to Srbija mogla da traži zauzvrat od zemalja kojima je poslala vakcine.

Na raspolaganju imamo dve činjenice. Jedna je da smo, kao građani, navikli da nas vlast stalno ostavlja na cedilu, pa smo prepadnuti pred tim što proces vakcinacije u Srbiji funkcioniše i čekamo neki "jadac", a on nikako da iskoči iza ćoška. Druga činjenica je da je EU dosta doprinela politizaciji vakcina, sukobila se sa proizvođačima, što je izazvalo probleme i njenim članicama, poput Hrvatske, a zatim i zemljama koje spadaju u srednje siromašne, poput nas i komšija.

A kako je Srbija uspela da reši problem, tek nikom nije jasno, jer se više ne radi samo o milionima doza kineskog Sinofarma, nego i o stabilnim isporukama Fajzera, a sada već i Astra Zeneke i Sputnjika V.