UVOD ISTORIČARA: Kad se 17. februara 1981. pojavio kompilacijski album Paket aranžman, niko nije očekivao da će ploča sa tri nepoznata lokalna beogradska sastava imati onaj značaj koji je ubrzo zadobila. Radilo se o dotad najradikalnijem manifestu nove estetike unutar jugoslovenskog rokenrola, gde je na jednom mestu definisano šta je "novi talas" i šta sve može da bude. I danas impresionira širina sa kojom su nastupile tri grupe: ovde ima punk–a, reggae–a, ska, neo-psihodelije, camp postupka, minimalističkog eksperimenta – jedno neverovatno, ogromno bogatstvo mogućnosti, odjednom otvorenih pred našom rok scenom. Umesto pravovernosti, Paket aranžman nudio je svu moguću slobodu izbora svakome ko se slobode plašio nije.

Ova ploča je zato "nulta tačka" jugoslovenskog new wave–a. Pokrenula je mnoge karijere, a sami sastavi Šarlo Akrobata, Idoli i Električni orgazam postali su istorijske reference. Njihovi rani radovi zabeleženi na kompilaciji Paket aranžman primer su autorske smelosti koju su potom mnogi pokušavali da dosegnu, ali niko nije uspeo. Nije ni čudo – neverovatno je koliko toga je ovde prvi put rečeno u jugoslovenskom rokenrolu, a samo jednom možeš nešto prvi put reći. Sve od reda se, naravno, ticalo stvarnih društvenih problema. Od tog časa naš rokenrol postao je autentičan izdanak ovdašnje kulture i stoga apsolutna noćna mora za partijske i sve kasnije cenzore.

Slično talasu "crnog filma" kojih desetak godina ranije, novi talas bio je izraz nove samosvesti, ali u popularnoj muzici. Paket aranžman jedno je od glavnih uporišta ovog procesa buđenja za socijalne realnosti, te značaj ove ploče u konačnoj samospoznaji gde smo to živeli kad kažemo SFRJ nikad ne možemo preceniti.

Ipak, za jubilej se treba vratiti muzici i uveriti još jednom u njenu veličinu, koja i dalje uznemirujuće traje.

Srećan obrt doveo nas je do neobičnog otkrića koje smo nedavno načinili, a tiče se jednog od nekolicine tadašnjih fanzina. Oni su ručno montirani i zatim fotokopirani u preduzećima gde su nam radili roditelji – jer slobodnog fotokopiranja nije bilo, da se ne bi umnožavalo ono što ne sme da se širi dalje. Fanzini su, po prirodi stvari, tada bili jedina postojeća privatna izdanja, underground publikacije gde se pisalo šta se htelo, namenjene deljenju od ruke do ruke, pa njihov originalan tiraž nije toliko bitan, koliko je bilo važno do koliko će ljudi dospeti. U jednom od njih – "Raison d’être" – objavljen je prikaz Paket aranžmana iz onog vremena, koji nam najvernije dočarava atmosferu tog doba i ovde ga u celosti prenosimo (pogledaj na kraju teksta napomenu o grupi i fanzinu "Raison d’être").

Tekst iz fanzina »Raison d’être«

Ko sme preko crte ili na naš gramofon je upravo stigla nova ploča

Na naš gramofon upravo je stigla nova ploča izdavačke kuće Jugoton, koja se hvali time kako je uspela da otkrije da u Beogradu postoji novotalasna scena. Zaista? Pogledajmo o čemu se radi.

Pod stereotipnim imenom Paket aranžman verovatno se krije neka vrsta kritike konzumerizma, u koju se danas svako kune, pa i novinari "Džuboksa". Danas, kad su putovanja dostupnija nego ikad, i kad je sve instant i na brzinu, lako je biti kritičan prema potrošačkom društvu, ali, srećom, ispostavlja se da je ova kompilacija nešto mnogo značajnije od toga. Radi se o izboru pesama novih grupa – Šarlo Akrobata, Idoli i Električni orgazam, za čije članove upućeni u zbivanja već znaju da ih često mogu sresti na raznim dešavanjima u SKC-u.

Njihov prvi, zajednički istup, opravdan je kao ekonomičan način da se predstavi jedan novi način razmišljanja, koji je postao popularan među ovdašnjim grupama. O pesmama malo kasnije, ali jedno se mora odmah reći: svi smo slušali engleski new wave, pa tako i ovi muzičari, samo što su oni po izboru tema i načinu izvođenja iz tih uzora ipak izvukli nešto neočekivano originalno, što ne možemo nazvati drugačije nego našim new wave-om. To je ono najbolje sa čim se ovde susrećemo: neko se kod nas konačno usudio da odsvira rokenrol tako da ne bude "skidanje" nečega. Time je rokenrol konačno stigao kući, u Jugoslaviju.

Šarlo Akrobata – Ona se budi

(Šarlo Akrobata)

Prilično obećavajuće za početak. Radi se o verovatno najbolje odsviranom regeu kod nas ikad, ne zna se da li je bolja melodična tema na basu, neopisivo razigrani bubnjevi ili oštra gitara. Tekst prati sazrevanje mlade devojke i njene nedoumice u vezi s tim. Krajnje je neobično da čujemo pankersku ljubavnu pesmu, jer Ona se budi to jeste – pevač nam ni jednog trenutka ne ostavlja sumnju da je svim srcem na strani ženske osobe o kojoj se radi, čak i ako je ne poznaje. Do kraja albuma će se ispostaviti da su Šarlo Akrobata bend koji se ovde bavi najhumanijim temama i to na najemotivniji način. Sve je to svakako povezano sa činjenicom da najbolje i sviraju. Možemo se kladiti kako ova pesma nikad neće izgubiti svoju magičnu toplinu, sve dok postoje devojke koje pune 18 godina.

Električni orgazam – Krokodili dolaze (S. Gojković, Lj. Đukić)

Osim što je jasno da u ovoj grupi neko neobično mnogo voli The Stranglers, što je u redu, a verovatno i The Doors, što je isto u redu – svakako je najvažnije to što je od tih inspiracija sastavljena vanredno uspela pesma, koja verno opisuje paranoičnu atmosferu u kojoj smo već navikli da živimo i ne bunimo se. Ne mislimo samo na prošlogodišnji odlazak najvećeg sina naših naroda i narodnosti i taj spektakl kontrole koji smo doživeli – u njemu i tako svi žele da učestvuju, kompletno stanovništvo želi da bude kontrolisano. Zato je jasno da krokodili koji se ovde pominju mogu uvek doći. Ali, ako ništa drugo, prvi put je neko javno pitao, i to u rok pesmi: "Ko su oni i što me vode iz slobode?". Takvog stiha nikad ranije nije bilo u jugoslovenskom rokenrolu i posle njega sve postaje jasno. Ovo je prvi korak u prepoznavanju tihog užasa u kome živimo.

Šarlo Akrobata – Oko moje glave

(Šarlo Akrobata)

Ima nečeg u ovoj stvari što vas tera da je preslušate nekoliko puta. Fantastična gitara koja priziva teskobu i košmarni prizori o kojima se ovde govori suviše su slikoviti i deluju kao da ih je pevač video i doživeo, možda u prošlosti, možda već u bliskoj budućnosti. Kao i sve druge pesme na Paket aranžmanu i ova je veran opis našeg ovdašnjeg života u ludnici, u kojoj nema pravila. To što narator na kraju insistira da će mu neko vitlati nožem oko glave i raditi o njoj, samo znači da sluti kako nikakav ekstreman scenario nije nemoguć u ovoj zemlji. Naravno, ovo jeste još jedna paraonična fantazmagorija, kao i prethodna na ovoj kompilaciji, ali – ako ćemo iskreno – ni ona nije slučajno tu.

Idoli – Schwüle über Europa

(S. Šaper, V. Divljan)

Prvi od nekoliko ideoloških skečeva koje je ova grupa plasirala. Veoma zabavna numera kao da evocira album The Residents-a The Third Reich ‘n Roll (1976), gde je kreirana paralelna stvarnost u kojoj je rokenrol – muzika nacističke Nemačke. Razmišljajući na sličan način, Idoli nam daju realnost u kojoj se nemački duh predstavlja kao histeričan i sklon totalitarnosti čak i kad peva rokenrol, i to vrlo dobar. Ovo je očigledno deo njihovog šireg promišljenja stanja u kome je ovaj podeljeni svet, čiji su sastavni komadi i tumačenje ruskog i američkog duha, u dve kasnije kompozicije na ovoj kompilaciji.

Šarlo Akrobata – Mali čovek

(Šarlo Akrobata)

Bez obzira na postpank zvuk, ovo je pravi pankerski komad, kako god da pogledate. Nema nabijanja tempa i jeftinih slogana, suptilno, kratko i efektno se ispostavlja istina u kojoj žive milioni i živeće svagda. Svi oni koji se plaše da kažu ono što misle i urade nešto za sebe, ali znaju da se žale kako im je život naneo nepravdu. Dakle, ubedljiva većina, koja će uvek biti – većina. Ako se ne varamo, shodno svojoj plemenitoj prirodi, Šarlo Akrobata u ovoj pesmi imaju čak i samilosti za karikaturu Malog čoveka, "koji bi hteo preko crte, ali ne sme" – mada bi im on prvi radio o glavi, samo da može.

Idoli – Plastika

(V. Divljan)

Jedina numera u kojoj Idoli odstupaju od visoko-konceptualnog delovanja, bar donekle. Plastika je čist hit za sva vremena jer će nas taj materijal i tako nadživeti. Sa svojom naučnofantastičnom temom, pogodan je za popularisanje new wave zvuka kod onih koji ne razumeju ništa. Svi će pasti na zaraznu melodija refrena, mašinski ritam, muško oduševljenje sa kojim se ovde unisono peva i latino podvriskivanje na kraju, tek da zamiriše neka neobjašnjiva radost. Kad bolje razmislite, zastrašujuće.

Idoli – Maljčiki

(S. Šaper, V. Divljan)

Najuspeliji trenutak Idola i jedan od vrhunaca cele kompilacije, svakako je ova kvazirevolucionarna pesma, u kojoj se ostvaruje pakleno jedinstvo ska ritma i ruskih narodnih pesama (znate već – one koje se besomučno ubrzavaju do kraja). Funkcioniše kao paklena mašina koja nam nemilosrdno otkriva svu laž socijalističkog patosa kroz namerno prenaglašavanje emocija, uvlačeći nas u vrtlog u kome se ređaju živopisne pastelne slike o lepotama udruženog rada, dok se konačno sve ne raspukne nad nama i završi u kataklizmi partijskog komunizma.

Električni Orgazam – Zlatni papagaj

(S. Gojković)

Izveštaj sa ulica Beograda, na kojima traje latentna mržnja među grupama mladih, onih koji nemaju nikakvih problema sa novcem i onih koji uvek moraju da se snalaze. Pre ovog slučaja – nikad u jugoslovenskoj rok pesmi nije bilo zabeleženo postojanje teških socijalnih razlika i postojanje više klase koja je nedodirljiva mada svi znamo da je upravo tako. To samo govori o tome koliko je rok muzika kod nas dosad bila nedonošče, što nije znalo gde mu je mesto u ovoj kulturi. Posle Paket aranžmana bar neće moći da se kaže da nam neko nije rekao kako stvari zaista stoje.

Idoli – Amerika

(V. Divljan, Z. Kolar)

Apstraktno delo konstruisano oko repetitivnog ritma koji traje osam minuta samo naizgled štrči na Paket aranžmanu, a zapravo ga čini veličanstvenim. Ova simfonija ničega, na najbolji način opisuje Ameriku – kao zemlju koje nema. Konfuzija u kojoj živi pevač ponavljajući svoje uzaludno pitanje: "A gde je Amerika?", jednaka je konfuziji Godoa. Takođe i Vorholovoj spoznaji američke praznine, od koje je napravio svoju umetnost. Najbogatija i pop-kulturno najmoćnija zemlja na svetu, uvek je negde drugde i nikad nema vremena ni za sebe, niti za nas. I time su Idoli zaokružili svoju razornu ideološku poruku o stanju u kome se svet nalazi na početku nove decenije – osamdesetih.

Električni Orgazam – Vi

(Lj. Jovanović, S. Vukičević,

S. Gojković)

Još jedan izveštaj sa ulica Beograda, u kome žive ljudi koji su toliko otuđeni da i ne znaju da su otuđeni. Nije to ništa novo nigde u svetu, ali Električni orgazam znaju da toj poruci udahnu neiskvarenu detinjastu ubedljivost, kojoj možemo verovati. Ubistveno dobar prelaz usred pesme čini je vanredno modernom. Jedva čekamo da čujemo sa čim će izaći na debi albumu koji se upravo sprema, koliko smo saznali.

Šarlo Akrobata – Niko kao ja

(Šarlo Akrobata)

Moramo da priznamo da nas ova raspojasana ironija, ostavljena za kraj, naprosto oduševljava. Mada će veseli ritam verovatno pretvoriti ovu minijaturnu pesmu za neku godinu u opšte mesto svih dečjih programa, ne sme nam promaći njena razorna poruka. Osnovni problem ovdašnjeg Malog čoveka i nije to što "ne sme preko crte" – nego što iskreno veruje da on lično treba da bude u centru sveta. Najveća tragedija naroda koji živi ovde i jeste u tome što misli da sve treba da se vrti oko njega. To je mentalni sklop koji će nam na kraju stvarno doći glave.

(tekst je nepotpisan – prim. aut.)

ISTORIJSKI KONTEKST I NAPOMENA

"Raison d’être" su sastav koji je krajem 1979. prvi kod nas pokušao da se bavi artističkim elektro-pop zvukom, nalik na Garyja Numana ili rane Human League, ali nije uspeo da zabeleži demo snimke kojima bi autori bili zadovoljni, te na kraju nisu ostvarili nikakav kontakt sa tadašnjim izdavačima. Po sećanjima savremenika, ovaj obećavajući duo*, koji je tvrdio da svoje kompozicije "projektuje", nastupio je svega nekoliko puta za javnost, pre svega u Dadovu (kvalifikacije Paliluske olimpijade kulture i otvorena proba jedne studentske predstave, sve 1980), na internoj modnoj reviji u Klubu Filozofskog fakulteta pod imenom "Nove tendencije 1" (kao prateći bend, početkom 1981), dok je njihov jedini najavljeni samostalni koncert, u "Srećnoj galeriji" SKC septembra 1981. otkazan u poslednji čas zbog nepremostivih tehničkih problema. Razočarani činjenicom da dostupna tehnologija za snimanje i koncerte u Jugoslaviji nije mogla da isprati njihove umetničke ideje, nevoljni da prave kompromise, članovi su potom odustali od daljeg muzičkog rada. Poznato je da su se krajem 1980-ih bavili uvozom video-opreme i bili cenjeni kao konsultanti u televizijskim i filmskim produkcijama, da bi se početkom 1990-ih sa porodicama iselili na Novi Zeland, gde im se dalji trag gubi, najverovatnije zbog promene prezimena. Naknadno je otkriveno da su tokom svog rada izdali tri broja fanzina, fotokopiranog u koloru na 30 strana i nazvanog po grupi, gde su predstavljali ploče koje su ih u tom trenutku inspirisale, recenzirali nove foto-aparate i kamere i prenosili teoretske tekstove o svetskim avangardnim likovnim umetnicima iz međuratnog perioda, koji dotad nisu bili prevedeni na naš jezik.