Lakše bi bilo u nekoliko redova prepričati Rat i mir nego objasniti aktuelnu, najluđu aferu koju je američka berza ikada videla, a videla je svašta. Na berzi se zarađuje kada se cena onoga što ste kupili promeni, s tim da treba da znate u kom pravcu da igrate, inače gubite pare. Dakle, možete se kladiti da će akcije da skoče ili da padnu, samo treba dobro da procenite.

Investicioni fondovi izmislili su pozajmljivanje, odnosno skraćivanje akcija, što znači da od nekoga uz interes pozajme akcije i odrede datum kada će da ih vrate. Te akcije odmah prodaju, i klade se na to da će do dana kada treba da ih otkupe da bi ih vratili cena akcija značajno pasti. Obično se biraju posrnule firme koje su nekada bile moćne, recimo Nokija ili Blekberi, pa ih se raznim trikovima dodatno spoplete da padnu ispod svoje realne vrednosti.

To se dogodilo Gejmstopu (GME), lancu prodavnica za video igre pokrenutom pre 35 godina, koji je fenomenalno poslovao do pre nekoliko godina, odnosno dok igrice nisu počele da se prodaju onlajn. Završni udarac donela je pandemija, prodavnice su dodatno trpele zbog zaključavanja, a ima ih oko pet i po hiljada, što znači da je u pitanju povelika kompanija koja ne može da nestane baš preko noći.

Hedž fondovi su navalili na Gejmstop, pozajmili akcije u vrednosti od nekoliko milijardi dolara i oborili mu cenu na tričavih tri dolara i nešto u aprilu prošle godine. To je trebalo da duplira profite fondova, možda i triplira i sve bi bilo kao u bajci. Ali, u bajkama ima neočekivanih obrta.

Jedna velika grupa sitnih berzanskih igrača, onih koji trguju sa maksimalno par hiljada dolara, eventualno nižom dvocifrenom sumom, a koja se okuplja na Redit forumu Volstritbets, uočila je da su Gamestop akcije potcenjene i prozrele šta hedž fondovi nameravaju da urade. Onda je krenulo zezanje tipa: šta bi bilo kada bismo krenuli da kupujemo akcije i naduvali im cenu, pa da hedž fondovi u iznudici moraju da ih otkupe po višoj ceni nego što su prodali i ulete u gubitke. Onda je neko rekao, a što samo pričamo, daj da to i uradimo. I tako je krenula grudva koja se sada pretvorila u lavinu sposobnu da zgromi Vol strit, po priznanju ljudi koji njime upravljaju. Koji bi sada da zaustave trgovanje ovim i još nekim akcijama.

Podizanje cene je krenulo od septembra, ali od početka januara nastala je prava panika. Veliki fondovi videli su kuda je stvar krenula, i svako je pomislio da je dobro da što pre kupi akcije kako bi umanjio gubitak. Što je samo povećalo tražnju i cenu diglo u nebesa. U jednom trenutku cena jedne akcije bila je više od 400 dolara, a krenula je od tri i po. Za neke ulagače gubitak je bio stostruk. A za neke od malih toliki je bio profit.

Onda se dogodilo nešto što niko nije mogao da predvidi. Umesto da krenu da prodaju akcije, mali igrači odlučili su da održe visoku cenu kako bi hedž fondovi pretrpeli što veći gubitak. Jer, da su krenuli da prodaju cena bi naglo pala i gubitak bi bio mnogo manji, možda i beznačajan. Ovako bi veliki mogli da izgube milijarde, a mali bi propustili da zarade desetine ili stotine hiljada, poneko i milion.

Forum je prepun priča da sada niko ne sme da izda, jer fondovi treba da plate za razna mešetarenja koja su pravili u prošlosti, naročito 2008. godine. Mnogi pišu o svojim iskustvima iz tog vremena, kao i iskustvima svojih roditelja, deda i baba koji su zbog finansijske krize ostali bez kuća i poslova. Ako država tada nije kaznila krivce, kazniće ih oni sada, ne žaleći da u tome izgube nešto novca.

Dosta je igranja s našim životima i sudbinama da bi neko uzimao basnoslovne bonuse, a čak i kada gubi država ga spasava našim novcem, viču u postovima poručujući da vrednost akcija GME treba da se vine do neba. Sudbina je htela da se to poigravanje koči baš na Gejmstop akcijama, ali tek treba da vidimo hoće li ova internet komuna izdržati nalet institucija i bogataša koji se ovih dana očajnički bore da ovakvo ponašanje onemoguće, ne birajući sredstva.