Stara mudrost kaže da u boksu, biznisu, politici, pa i u životu, uopšte nije važno koliko puta si pao nego koliko si se puta posle pada podigao. Treneri boksa reći će vam da zato treba znati kada je vreme da padneš da bi posle mogao da se digneš, jer ko tako ne uradi umesto nokdauna doživeće nokaut posle kojeg nema podizanja.

Opiranje Donalda Trampa da prizna izborni poraz, odnosno nastojanje da ostane na nogama i prima sve teže udarce umesto da prilegne i potom ustane, moglo bi da ga košta i mesta lidera američkih republikanaca za koje je bio viđen pošto je na izborima dobio 74 miliona glasova, više nego ijedan kandidat u istoriji sem, naravno, Bajdena.

Tramp je u poslednja dva meseca izgubio svaku podršku oficijelnih medija, uključujući i Foks njuz, što ne bi bilo toliko strašno budući da se on tokom svog mandata oslanjao uglavnom na Tviter i direktan kontakt s građanima. Ali njegove kontroverzne postove Tviter je u izbornoj godini počeo da cenzuriše, a posle upada Trampovih pristalica u zgradu Kongresa i Senata na Kapitol hilu Trampovi nalozi na društvenim medijima su trajno zabranjeni. Tačnije, nisu zabranjeni samo nalozi već je aktuelnom predsedniku SAD zabranjeno da koristi bezmalo sve društvene mreže pod bilo kojim identitetom.

Jedini društveni medij koji mu je preostao je desničarski Parler, ali je ta aplikacija promptno skinuta sa Gugl pleja i Epl stora, a Amazon je najavio da će prestati da ih hostuje i na vebu, što je nečuveno. Jer do sada smo takvu vrstu zabrane viđali (i osuđivali) samo kod režima koji se ne smatraju uglednim demokratijama.

Zašto je to opasan presedan? Ako isključimo političke emocije i stavove i posmatramo samo činjenice, primetićemo da neki birači u nekoj zemlji veruju da su pokradeni na izborima, ubeđeni su da institucije štite tu krađu i da im ostaje samo da pobunom na ulici pokušaju da odbrane svoja prava. Kako po njihovom verovanju sistem kontroliše i medije, jedini način da se informišu i organizuju jesu društveni mediji. Režim u takvoj situaciji obično pribegava gušenju društvenih medija na internet prostoru koji kontroliše kako bi onemogućio takvu komunikaciju. Neki borci za ljudska prava u svetu boje se da je ovakvim činjenjem u SAD svaki nedemokratski ili hibridni režim dobio legitimaciju za takvo delovanje.

Američki komentatori interneta cinično primećuju da je ukidanje Trampa zapravo dobrodošlica novoj američkoj administraciji od strane tehnoloških giganata prepadnutih najavama uvođenja regulacije društvenih medija, koji su odavno prerasli internet razbibrigu i postali najuticajniji i potpuno nekontrolisani izvori informisanja. A otimaju svima i najveći deo oglasnog novca što bi mnogi, takođe, rado regulisali.

Teh-giganti sada se spotiču o sopstvenu argumentaciju. Ako kažu da nisu odgovorni za sadržaj koji korisnici postavljaju, direktor Parlera pita ih zašto onda skidaju njegovu mrežu? To je kao da Epl proglasimo odgovornim za detonaciju bombe aktiviranu ajfonom, poentira Džon Mac, prvi čovek Parlera.

Ako jesu odgovorni, onda možemo da tužimo Tviter ili Fejsbuk za uvredu koju nam je neko naneo koristeći ih kao medij.

Kako sada izgleda, Donald Tramp će u istoriju ući i kao prvi američki predsednik koji je iz Bele kuće otišao u hajduke, kako na internetu na kojem će morati da traži uglove gde američki propisi i politički establišment ne dobacuju, tako i u realnom svetu jer ga malo ko želi za komšiju, dok je za medije mrtav. Njegove pristalice spremne su za njega da poginu, videli smo to 6. januara, što ga čini jedinstvenim na američkoj političkoj sceni.

Dalja mistifikacija, koju ove internet zabrane hrane, mogla bi mu uz hajdučki doneti i imidž Rokija Balboe, boksera koji ne pada ni kada mu svi kažu da je to za njega bolje. Interesovanje publike nagoveštava podjednako brutalne nastavke.