Ko ima, neće da dade

O definiciji solidarnosti

Žena iz Niša (78): "To ti je da dade onaj koji ima, samo što taj kuj ima, neće da dade, a onaj što nema, nema šta da dade!"

Žena iz Novog Sad (32): "Pa nekako se sva tri odgovora odnose na neku vrstu pomoći (ponuđeni odgovori su bili: pružanje pomoći onima kojima je potrebna; uzajamna podrška i samoorganizovanje građana u kriznim situacijama; odricanje od dela materijalnog bogatstva onih koji imaju u korist onih koji nemaju; prim. a.), ali solidarnost je i više od toga. U doba ovolike otuđenosti nekad je dovoljna lepu reč uputiti nekome, saslušati ga, pa i to je solidarnost."

Penzioner iz Sremske Mitrovice (70): "To je prosto: šta želiš sebi, to treba i drugome. Kad si u mogućnosti, pomozi, da bi kad zatreba neko pomogao tebi."

Loši ljudi i dobra, stara vremena

Ima li dovoljno solidarnosti u Srbiji?

Žena iz Zaječara (46): "O solidarnosti se mnogo priča, ali je na delu baš i nema, mada sve je to individualno."

Žena iz Jagodine (82): "Sit gladnom ne veruje, tako je u Srbiji uvek bilo."

Muškarac iz Paraćina (56): "Džaba volja, ako nisi u stanju da pomogneš."

Muškarac iz Bora (60): "Mislim da ljudi u Srbiji, s obzirom na standard, nemaju mogućnosti da budu solidarni!"

Muškarac iz Niša (61): "Ne postoji, i nikad je nije bilo među Srbima."

Žena iz Beograda (48): "Postoji, mislim, u velikoj meri, pa vidite koliko se dece leči putem SMS poruka i raznih humanitarnih akcija i donacija."

Penzionerka iz Paraćina (70): "Mi Srbi nismo baš dobar narod."

Ispitanik iz Mladenovca (54): "Prvo smo postali siromašni, pa sebični, a sada smo i neosetljivi za druge. Ne da nema dovoljno solidarnosti, nego je uopšte nema."

Ispitanica iz Beograda (49): "Mi nemamo ni državu, pa ni solidarnost!"

Ispitanik iz Kragujevca (58): "Nema, a potrebnija nam je nego ikad."

Da li je ranije bilo više ili manje solidarnosti?

Žena iz Pančeva (65): "Solidarnost je nešto što se stiče vaspitanjem u porodici."

Žena iz Smedereva (82): "Mnogo više! I solidarnosti i druženja i uzajamne pomoći. Svi su se u komšiluku družili, a danas ni ‘dobar dan’ jedni drugima da kažu."

Ispitanik sa Novog Beograda: "Bilo je ranije više solidarnosti, jer je bilo manje izazova. Danas su ljudi rastrzani na sve strane, nikad dovoljno vremena, ni dovoljno novca. I tehnologija je učinila svoje, tako da sad ne moramo u većoj meri da se oslanjamo jedni na druge."

Penzionerka iz Valjeva (78): "Više su se ljudi pomagali, družili, poštovali…"

Žena iz Ja) (60): "Bilo je, sigurno, više solidarnosti jer smo svi bili jednaki, pa smo se uzajamno pomagali."

Svako na svoju stranu

O solidarnost među članovima porodice

Žena iz Niša (78): "Sa mnom žive, ali se ponašaju kao da me nema."

Muškarac iz Beograda (72): "Pa ja sam najstariji u kući, taman posla da me ne poštuju, ali poštujem i ja njih. Mora to da bude uzajamno i da se prilagodimo jedni drugima."

Žena iz Pirota (83): "Ja sam svojoj majci i babi ljubila ruke, a ovi moji ni da mi se jave, da pitaju kako sam, samo sebe gledaju."

Muškarac iz Paraćina (62): "U porodici nema, pa kako da ima kad više ni porodice nema. Sve otišlo bestraga."

Ispitanica iz Jagodine (58): "Pa Romi su više zaštićeni od nas Srba. Oni imaju svoju organizaciju koja dobija velike pare, a nas niko ne gleda."

Ispitanik iz Kragujevca (63): "Sve zavisi od definicije porodice. Kad su u pitanju najbliži, naročito deca, tu smo osetljivi, možda i previše. Porodica u širem smislu, familija, rođaci, više ne postoji. Okupimo se na slavi, izogovaramo one koji nisu tu i svako na svoju stranu."

Kolega je kolegi vuk

O solidarnosti među zaposlenima

Muškarac iz Sremske Mitrovice (72): "Nekad je bilo, ali imali smo siguran posao, a danas je nema, možda uopšte. Pa ovo je vreme kapitalizma, svako se bori za sebe i ne obazire se na druge."

Žena iz Smedereva (40): "Pa teško je to reći, u nekim jačim firmama je ima, ali vidim ove zaposlene u marketima, pošti… rekla bih da je tamo nema."

Ispitanica iz Novog Sada (53): "Više ne nego da, jer je nekako prevladao strah od gubitka posla. Sada je to više borba na život i smrt koju je nametnuo sistem. Kolega kolegi podmeće nogu."

Penzionerka iz Šapca (74): "Davno je bilo kad sam ja radila. Tada je bilo mnogo više solidarnosti, ali bio je i drugačiji sistem. Svi smo se podržavali, družili, nije bilo ovakvog ludila. Sada ne znam kako je jer više ne radim, ali koliko čujem od drugih, toga danas više nema."

Novosađanin (47): "Ja sam rukovodilac u firmi i koliko vidim ne da nema solidarnosti, nego bi jedni drugima zabili nož u leđa, samo da im se pruži prilika. Postali smo zli i loši ljudi."

Ispitanica iz Pančeva (52): "Ja sam najbolji primer šta znače nesolidarnost i zloba na radnom mestu. Povredila sam se upravo na poslu, i to ne svojom krivicom. Ne samo da me nisu podržali, uputili neku utešnu reč, već sve čine da dobijem otkaz, jer im ovako načeta rušim ugled firme."

Muškarac iz Šapca (38): "Zavisi od obrazovne strukture u konkretnom kolektivu. Što su obrazovaniji, to su svesniji da je potrebno da su solidarni, jer je to za zajedničko dobro, i obrnuto."

Penzionerka iz Zaječara (86): "Meni se ne sviđa ovo radno vreme. Nit doručka, nit ručka. Treba da se vrati na staro, kako je i bilo, od 6 do 14h."

Kakva je država, mladi su i dobri

O solidarnosti prema starijim osobama

Žena iz Sremske Mitrovice (79): "Niko stare ne voli, osobito kad snaje žive sa svekrvama, nedô ti Bog."

Žena iz Novog Sada (62): "Sigurna sam da u selima ima više solidarnosti prema starijima nego u gradu!"

Žena iz Kikinde (70): "Pa svi kažu da je nema, ali ja imam baš divna iskustva. Još nisam ušla u prevoz a da mi neko ne ustane, pomogne. Stvarno mislim da ima divnih ljudi koji su spremni da pomognu."

Penzionerka iz Užica (68): "Prema starijima uopšte nema solidarnosti, mladi gledaju sebe i nemaju vremena za nas."

Penzioner iz Vršca (80): "To zavisi od stepena vaspitanja."

Penzionerka iz Beograda (72): "S obzirom na to kakva nam je država i kakvo je vreme, imamo divne mlade ljude. U prevozu mi ustaju, u zgradi mi uvek pomognu s cegerima, pitaju me da li mi nešto treba, a da ne pričam za vreme korone, koliko su brinuli i pomagali mi. Zaista sam bila dirnuta, a živim na Novom Beogradu u velikom soliteru."

Ispitanik iz Zemuna (68): "U malim mestima i selima je možda i ima, ali po gradovima, naročito onim većim, nimalo. Stare osobe su samo gužva na putu koju treba zaobići."

Užičanka (73): "Postoji izvesna solidarnost samo starijih prema starijima, dok mladi nemaju osećaj. Oni nikad neće ostariti."

Namerno žmurenje

O solidarnosti prema žrtvama porodičnog nasilja

Žena iz Novog Sada (37): "Ne zna se mnogo o tome, a mislim da kao i da ne želimo da znamo."

Žena iz Subotice (80): "Svi okreću glavu, kako da komšije ne primete kad neko nekog maltretira."

Muškarac iz Niša (64): "E pa sad je mnogo prisutna. Danas ženu ne smeš ni prstom da takneš, a ranije si mogô kako ’oćeš."

Žena iz Bora (62): "A svima lakše da ne vide. Kažu: bolje da se ne mešam."

Ispitanik iz Novog Sada (55): "Više ne nego da, jer ljudi ne žele da se mešaju. Ponekad iz straha, a ponekad jer se na primer neko pobije, vi se umešate, a oni se onda pomire, pa vi ostanete grbavi."

Ispitanica iz Zrenjanina (58): "Kao, svima je žao, a niko prstom da mrdne. Jadnica, tuče je muž, al’ da je bila za boljeg, boljeg bi našla."

Penzionerka iz Pančeva (86): "Sad ću ja da ti kažem: žena mora da ćuti i da trpi. Tako ja to gledam. Imaš stan, imaš šta da jedeš – pas laje, vetar nosi. Ali, žena nasilje ne treba da trpi."

O radu institucija koje se bave zaštitom žrtava porodičnog nasilja

Muškarac iz Vršca (41): "To ja ne mogu da ocenim, mislim da rade nešto, ali ne verujem da je to dovoljno."

Žena iz Kragujevca (52): "Ma ništa oni ne rade. Dođu, zaprete i puste nasilnika, a onda još nagovaraju ženu da se vrati jer će je oni, navodno, štititi, a to podrazumeva da je zovu telefonom i pitaju kako se on sad ponaša, kao da ona sme to da kaže ako je on tu, a i da nije. Ako tad kad je napadnuta nisu ništa konkretno preduzeli, pa šta bi sad?!"

Muškarac iz Jagodine (68): "Jako dobro rade. Od kad je ova vlast, sve se to promenilo nabolje. Nema više siledžija kao nekad. Ne smeju."

Ispitanik iz Sremske Mitrovice (43): "Institucije rade površno, a ima i zloupotreba, dakle, ocena 1."

Pravnica iz Vršca (53): "Pravosuđe je užas. Zbog lošeg rada i nečinjenja, stradaju cele porodice. Razvlačenje procesa je uzrok tuge i propasti."

Muškarac iz Šapca (38): "Oni štite samo preko veze, treba da imaš ‘prijatelja’ na pravom mestu da bi bio zaštićen."

Mnogo priče, malo dela

O solidarnosti prema osobama sa invaliditetom

Žena iz Požarevca (38): "Ima je, ali da li je dovoljna, to je teško proceniti."

Muškarac iz Kraljeva (29): "Pa ako je to ono da nekom invalidu pomognemo na ulici, ustanemo u prevozu, onda je ima, ali pitanje je da li je ima više od tog samo gesta pažnje, a sigurno da je potrebna u mnogo većoj meri."

Ispitanik iz Beograda (56): "Čini mi se da najviše ima solidarnosti prema invalidima. Oni su najizloženiji, pa se svi trude da im pomognu. Vidim to i na ulici i u prevozu."

O solidarnosti prema siromašnima

Ispitanica iz Kikinde (59): "Sirotinju niko ne gleda."

Muškarac iz Valjeva (52): "Na televiziji se mnogo priča, a u stvari je nema prema onima kojima je stvarno potrebna."

Žena iz Beograda (43): "Individualne solidarnosti da, kolektivne ne. Srećom da je ovih društvenih mreža, pa se često piše o nekim ekstremnim slučajevima i ima ljudi koji žele da pomognu."

Ispitanica iz Niša (57): "Prema siromašnima nema solidarnosti, jer smo danas svi siromašni."

Penzionerka iz Niša (75): "Pa kako da pomognem kad imam penziju od 15 hiljada?!"

Ispitanik iz Smedereva (48): "Ma kakva solidarnost, sad je sramota biti siromašan. Bogata deca u školi maltretiraju siromašne i svi su prihvatili da je to normalno."

Penzioner iz Bora (73): "Sit gladnome ne veruje, to je rekao Marks!"

Savest i mogućnosti

Učešće u akcijama solidarnosti

Žena iz Majura (50): "Ja nisam u mogućnosti da izdvojim neki novac, ali pomognem ja tu nekoj bakici, skuvam joj, počistim, a ona meni kad-kad uturi neki dinar, ali ja to ne tražim."

Žena iz Prokuplja (68): "Pa kako da dam kad sam ja siromašna, nego muž mi umreo pa ako mož’ vi men’ da date da malo pritegnemo kuću."

Kragujevčanka (59): "Ja ne mogu da prođem pored neke kutije u apoteci, pošti, banci, a da nešto ne ubacim. Kad to ne uradim, grize me savest. Ne moraš danas pojesti pola kile bureka, pojedi manje, jer neko sigurno tri dana ni hleb nije pojeo. Žao mi je što svi ne razmišljaju na ovaj način."

Ispitanik iz Kruševca (40): "Pa ja sam policajac, ja uvek pomažem ljudima."

Zloupotreba akcija solidarnosti

Žena iz Donjeg Matejevca (69): "Dolazili mi na vrata, pokazivali sliku deteta i neke papire, a ja, šta ću, sažalila se, i ne samo ja nego više nas iz sela, a onda mi sin kaže da su to bili neki prevaranti."

Žena iz Zrenjanina (56): "Imala sam svoju trgovinu i donirala sam tonu makarona Crvenom krstu, a onda mi je došla finansijska inspekcija i morala sam da platim PDV iako je bilo u humanitarne svrhe."

Ispitanik iz Novog Sada (52): "Pa toga je uvek bilo."

Čačanka (52): "Dovoljno je da se jednom desi, pa da svi počnu da sumnjaju. A nije bilo toga malo: Ognjanovići, Rebrača i slično. Narod je od tad mnogo oprezniji kad daje svoje pare."

Ispitanik sa Voždovca (53): "Nepoverenje u institucije da će kazniti svaku zloupotrebu tuđih para je koren nepoverenja da se bilo kome pomogne. Naš narod je human i podelio bi i zadnje parče hleba, al’ ne želi da bude namagarčen."

Otišlo je predaleko

O merama zabrane kretanja i višednevnog karantina

Žena iz Blaca (71): "Ma kakvi opravdana. Pa u selima, ovde u okolini, su ljudi umirali, bili bez hrane i lekova jer ih niko nije obilazio, a žive sami."

Žena iz Požarevca (76): "Opravdana, i ne bih imala ništa protiv da se i sad uvede ta mera, pa to nas je sačuvalo."

Muškarac iz Kragujevca (39): "Mislim da je mera delom opravdana, ali ipak više diskriminativna. Treba da sami razvijemo svest o zaštiti, a ne da nas silom zatvaraju."

Ispitanica iz Sombora (57): "Možda je tada bila opravdana, ali iz sadašnjeg ugla ne!"

Penzioner iz Subotice (65): "Sramno je to bilo prema ljudima, naročito penzionerima, ponižavajuće, a jedino se oni i čuvaju."

Penzionerka iz Pirota (75): "Izdržali smo, šta nam je falilo? Treba to opet, ne znam šta se čeka, da svi pomremo. Najbitnije da razmažena omladina sedi po kafićima i troši pare koje su im roditelji dali."

Ispitanik iz Kljajićeva (59): "Nas neko mora da zatvori da bismo naučili lekciju. Sami nismo svesni ničega."

Žena iz Smedereva (55): "Prva dva dana sam verovala da je dobra mera, posle toga sam shvatila da je glupost. Pa šta to znači, ako korona ostane među nama, da penzioneri ne mogu nikad da izađu iz kuće?! Sve je to farsa."

Penzioner iz Užica (72): "Mera nije bila dobra, ali morao sam da se pridržavam. Morao sam da navijem sat i u četiri da idem u prodavnicu. Znate, pričaju svašta za tu koronu, ali kada su imali ozbiljni ljudi, glumci, onda ne znam šta da mislim."

Penzionerka iz Novog Sada (76): "Štrikala sam, kuvala, lepo sam se odmorila. Saštrikala sam pun džak čarapa. Ku’ će penzioneri da idu? Taman bih opet volela da bude, da se odmore malo."

Verovanje u zvanične izveštaje o obolelima i umrlima od korone

Muškarac iz (60): "Pa što da ne verujem, zašto da nas lažu? Ja ih redovno slušam i sve poštujem."

Ispitanica iz Jagodine (45): "Ne verujem uopšte! Tu se umešala Svetska zdravstvena organizacija. Ja neću da nosim masku, mogu da me ubiju! Ja neću da primim vakcinu, mogu da me vešaju! Ako ne znamo šta je korona, po kojim onda normativima prihvatamo ova pravila?! Ovo je otišlo predaleko."

Penzioner iz Beograda (69): "Pa i ovi sa Zapada su skrivali brojke, i oni mute. Sad su kao nešto počeli jer su mnogo zaraženi, pa ne mogu toliko da lažu. Tako i ovi naši."

Ispitanik iz Vranja (53): "Kad izađe Kisićka, ja njoj sve verujem!"

Ispitanik iz Užica (64): "Meni nije jasno zašto se vlast plaši da objavi prave brojke. Oduvek je, kroz istoriju, postojala neka bolest za koju trenutno nema leka i od koje ljudi umiru. Pa umiralo se do pre par decenija i od tifusa i kolere i bilo je mnogo gore. Ovo skrivanje istine ispalo je mnogo gore, pa sad svi misle da umire zapravo svaki treći oboleli."

Ispitanica iz Obrenovca (66): "Sve me ovo slomilo. Umorna sam da sumnjam, moram da verujem nekome. Ako ne verujemo u ono što nam lekari i vlast govore, šta nam ostaje – da poludimo."

Muškarac iz Šapca (38): "Ahaha, kako da verujem onome koji tvrdi da virus radi prvu smenu, dakle slobodan je od 5 pa nadalje, a do 5 je bio zauzet."

Penzioner iz Užica (72): "Ja verujem za obolele, ali za umrle, nisam siguran."

Penzioner iz Leskovca (76): "Više ne nego da. Papir trpi sve."

Ispitanica iz Zrenjanina (59): "Da, verujem. Zašto bi oni oko tako nečega lagali?"

Penzionerka iz Šapca (69): "Verujem. Da li je 1200 ili 700 obolelih, svejedno je."

Telefonsko zbližavanje

Da li je u vreme korone došlo do zbližavanja ili većeg otuđenja?

Muškarac iz Novog Sada (42): "Izolacija je izazvala strah među ljudima, a taj strah nas je udaljio i napravio tu socijalnu distancu."

Žena iz Pirota (46): "Normalne ljude je zbližila i povećala osećaj solidarnosti, one druge, sebične, je samo još više otuđila."

Muškarac iz Zaječara (70): "Ne znam za druge, ali moja baba (žena) i ja smo se opasno zbližili u vreme korone, ali ne bih sad o tome da vam pričam."

Muškarac iz Jagodine (60): "Jako mi smeta što su za vreme korone mediji toliko forsirali volontiranje mladih iz vladajuće stranke, a bilo je toliko mladih koji su se sami, nestranački, organizovali i brinuli o starijima, ali o tome se ne priča!"

Ispitanica iz Kraljeva (59): "Interesantno je da smo se s rodbinom udaljili, a s nekim komšijama s kojima nismo bili bliski – smo se zbližili."

Ispitanica iz Sombora (57): "Korona je zbližila ljude, ali telefonski."

Socijalni radnik iz Zrenjanina (57): "To je pomalo čudno: s jedne strane, ukućane je zbližila, a s druge strane, ljudi su počeli da zaziru jedni od drugih i kriju bolest."

Ispitanik iz Niša (31): "Ne verujem u koronu. Sve je izmišljeno kako bi se narod držao u pokornosti, a on umesto toga postao divalj. Ljudska vrsta više nije ljudska, sad smo jedni drugima vukovi."

Penzionerka iz Sombora (71): "Loše veze je upropastila, a dobre učvrstila. Ja sam sa svojom decom, čini mi se, postala vezanija. Znate, ja masku ne skidam, samo što sa njom ne spavam, a deca me zezaju i zovu ‘fantom’. Ne ljutim se, mora tako."

Muškarac iz Beograda (46): "Više je otuđila, a to je, između ostalog i bio cilj."

Žena iz Kikinde (37): "Otuđila, pa kako. Stalno ti neko viče: nemoj se družiti, nemoj ovo, nemoj ono, prijavi komšiju ako ne poštuje mere. Kakva je to solidarnost?!"

Ispitanik iz Novog Sada (57): "Povećala. Jer iako se ljudi nisu viđali, zivkaju se svaki čas, čuju se."

Ugrožavate li sami sebe

Da li migranti ugrožavaju bezbednost građana Srbije?

Vranjanka (67): "Kako koga i kako gde. Verujem da je narod na severu, oko Subotice, prilično ugrožen."

Žena iz Sombora (54): "Bezbednost Srbije ugrožavaju loši ljudi, pa bili to neki migranti ili Srbi, ili koji god. Ali sigurna sam da to migranti ne čine ništa više od ostalih."

Žena iz Valjeva (39): "A da se zapitamo da li i građani Srbije ugrožavaju sami sebe. Pa nasilja ima toliko na sve strane, a svi napali jadne migrante."

Žena iz Kikinde (51): "Sigurno da ima pojedinaca koji ugrožavaju, ali je suludo da to generalizujemo."

Žena iz Beograda (46): "Nisu oni krivi, nije im lako. Zatvoreni su mesecima, žele u Evropu. Pa to nezadovoljstvo mora negde da se ispolji."

Žena iz Sombora (50): "Nisu nasilni jer u njihovom odgoju toga nema, ali iz nekog razloga naša mafija im dotura drogu, tako da onda postaju nasilni."

Ispitanica iz Zaječara (49): "Mi u Zaječaru nemamo dodira s migrantima, ali preko prijateljice iz Subotice, čija ćerka ne sme da izađe ispred zgrade, znam da je nekim porodicama ugrožena bezbednost."

Ispitanik iz Leskovca (63): "Mislim da tu ima svega i da se, ko i uvek u našoj državi, istina prikriva. Kao ništa strašno, samo su nekom obili vikendicu i sve odneli i upropastili. Prvo, tu štetu niko neće da nadoknadi, a drugo, mi smo veća sirotinja od njih i za nas je to kao ‘ma pusti ih, jadni ljudi’."

Penzioner iz Valjeva (69): "Ne ugrožavaju nas migranti uopšte više nego ovi naši."

Penzionerka iz Subotice (74): "Ne, to su pojedinačni slučajevi."

Ko nema, nema ništa

O standardu

Penzioner iz Vranja (67): "Živim bolje, fala na Vučića i na celu vladu."

Penzioner iz Valjeva (69): "Kažu da živimo bolje, kažu da rastu penzije, ali rastu i cene, mislim da čak živim i gore."

Penzionerka iz Zaječara, prosvetni radnik (68): "Lično živim bolje, ali ne zbog Vučića, nego što imam dva sina, jedan živi u Americi, drugi u Kini, pa mogu da priuštim sebi ono što drugi ne mogu."

Penzioner iz Leskovca (76): "Bolje se živi – ko ima, a ko nema – nema ništa."