Svet nije upoznao većeg rijaliti igrača među predsednicima država od Donalda Trampa. I prošlonedeljni susret predsednika SAD s Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije i kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem, sa svom medijskom pažnjom i burnim reakcijama diplomata na svetskim društvenim mrežama, ličio je više na scene iz kakvog rijalitija čiji je producent Tramp lično, nego na sastanak iz redovnog rasporeda predsednika Amerike. Predsednik Tramp voli da svoje rijaliti iskustvo (zlo)upotrebi u svakoj mogućoj prilici, pre svega u svojoj predizbornoj kampanji. Zato je, razumljivo, bilo i neizvesnosti i napetosti, neočekivanih obrta, ali i olakšanja. "Šef" nijednom nije izgovorio onu čuvenu: "Otpušten si!" iz rijalitija Šegrt u kojem se proslavio. Naprotiv, rekao je da se upravo dogodio "istorijski sporazum" koji je "svet učinio bezbednijim". Vest je obišla svet. Reči predsednika SAD odjekuju, pa bio on i Donald Tramp.

Drugo je pitanje šta je to što su potpisali Vučić i Hoti u Ovalnom kabinetu – da li je reč o međunarodnom ugovoru ili razmeni pisama o namerama? Ko se tu s kim dogovorio i o čemu, da li je ono što je potpisano obavezujuće ili nije? Nije nemoguće da će ovo po dometima i krajnjem ishodu biti turističko putovanje Vučića i Hotija, na kojem su obišli Belu kuću, dobili par suvenira za decu, a zapravo potpisali razglednicu iz Bele kuće.

ŠTA VUČIĆ NIJE POTPISAO

Polemike u javnosti izazvala je sporna tačka 10 sporazuma između Beograda i Prištine, prema kojoj se obe strane obavezuju na "međusobno priznanje i zaštitu etničkih manjina". Srpska delegacija razumela je ovu tačku kao zahtev da Srbija prizna nezavisnost Kosova, dakle, "međusobno priznanje država" a ne "međusobno priznanje etničkih manjina". Ričard Grenel, specijalni Trampov izaslanik za pregovore, demantovao je i Sinišu Malog, ministra finansija, i Aleksandra Vučića – da je predsedniku Srbije uručen papir prema kojem Srbija u Vašingtonu treba da prizna nezavisno Kosovo.

Tačka 10 ovog sporazuma u originalu glasi: "Obe strane obavezuju se na međusobno priznanje i zaštitu etničkih manjina, restituciju imovine, rešavanje statusa lica bez državljanstva i pristaju na otvaranje kancelarija zaduženih za zaštitu i godišnje izveštavanje o pravima manjina". Različita su tumačenja da li se "međusobno priznanje" (mutual recognition) odnosi na status manjina ili je reč o namernoj formulaciji s dvojakim tumačenjem koju je Vašington hteo da "podmetne" Beogradu kao "međusobno priznanje država", kako je to razumela srpska delegacija, dok prorežimski mediji i dalje aplaudiraju zbog "brutalnog odbijanja" Aleksandra Vučića. Vojin Rakić, šef UNESCO katedre za bioetiku, rekao je za TVN1 da je "tačka 10" govorila o "međusobnom priznanju prava manjina i njihovih potraživanja imovine". "Naša delegacija ili nije razumela dobro engleski ili je pak spinovano da se pod ‚tačkom 10’ tražilo međusobno priznanje, a da je Vučić uspeo da sačuva Srbiju od gubitka Kosova", rekao je Rakić za TVN1.

Grenel je, međutim, nakon svega izjavio da je iz sporazuma koji je potpisan u Vašingtonu izbačena tačka 10 i da je jedan od razloga zašto su bili voljni da se o njoj ne raspravlja u Vašingtonu to što će ona biti uvršćena u agendu sastanka u Briselu, gde su se ponovo sastali Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti u ponedeljak 7. septembra.

Grenel kao da je želeo da stavi tačku na promišljanja kako SAD i EU nisu usaglašene u dijalogu između Beograda i Prištine: "Pokušavamo ovo da uradimo zajedno sa EU, da vidimo šta mi možemo da uradimo, šta vi možete da uradite da pomerimo ovo napred. O tome će se u ponedeljak detaljno razgovarati. Zato je ona (tačka 10) izbačena", rekao je Grenel.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je, izveštavajući medije o tome kako je prošla nova runda pregovora u ponedeljak 7. septembra, potvrdio Grenelove reči: "Razgovarali smo o ekonomskoj saradnji i nestalim i raseljenim osobama, temama koje smo otvorili na prethodnom sastanku (…) Danas smo prvi put razgovarali o aranžmanima u vezi s manjinskim zajednicama (na Kosovu), međusobnim potraživanjima i imovini, u sklopu puta ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije." Od predsednika Vučića smo pak saznali da su otvorene i dve nove teme – Zajednica srpskih opština (ZSO) i finansijski zahtevi koje dve strane ističu jedna prema drugoj. Marko Đurić i Skender Hiseni, šefovi pregovaračkih timova, nastaviće razgovore o ZSO 17. septembra. Sledeći sastanak na najvišem nivou planiran je za 28. septembar u Briselu. Kosovski premijer Hoti koristi svaku priliku, bilo u Vašingtonu bilo u Briselu, da istakne kako pregovori vode međusobnom priznanju.

ŠTA JE VUČIĆ POTPISAO

Tekst sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova sadrži 16 tačaka, a primerak za delegaciju Srbije razlikuje se od primerka za delegaciju Kosova u poslednjoj, 16. tački. Tekst je, inače, dosta "neopremljen"novinarski rečeno, vizuelno ne odaje utisak važnosti. Na Vučićevom primerku, tamo gde je morao da se potpiše, stoji samo "predsednik", ne kaže se čega, nema ni mesta gde je "istorijski" sporazum donet, bez "memoranduma" koji ima svako malo ili srednje preduzeće. Više o tome pisao je Ognjen Radonjić u svom tekstu na sajtu Peščanik. U 16. tački u kosovskom primerku stoji da se "Kosovo i Izrael slažu da se međusobno priznaju", dok u srpskoj verziji sporazuma piše da je Srbija saglasna da u Jerusalimu do 20. septembra ove godine otvori predstavništvo Privredne komore Srbije i državnu kancelariju u Jerusalimu, i da preseli svoju ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. Ta je tačka, zapravo reakcija predsednika Vučića koju je zabeležila kamera kada Tramp izgovara da će Srbija premestiti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, izazvala najviše pažnje, komentara i analiza da li je Vučić za tu tačku sporazuma uopšte znao. Recimo da sad više nije ni važno ko se tu s kim poigrava(o), ali je i posle pregovora Beograda i Prištine u Briselu prilično jasno da su i Vašington i Brisel sasvim zadovoljni postignutom sinergijom u konačnom rešavanju kosovskog pitanja.

Muka sa srpskom ambasadom u Jerusalimu, koju treba da preselimo iz Tel Aviva, jeste što su to dosad uradile samo SAD i Gvatemala što je protivno Rezoluciji 478 SB UN o Izraelu. Analitičari i eksperti saglasni su da Srbija time slabi svoju pregovaračku poziciju ne samo kad je reč u pregovorima o Kosovu, nego i kad je reč o pregovorima za članstvo u EU. Ako Srbija to učini, bila bi prva evropska država sa ambasadom u Jerusalimu: "Bilo kakvi diplomatski koraci koji bi mogli dovesti u pitanje zajednički stav EU o Jerusalimu predstavljaju stvar ozbiljne zabrinutosti i žaljenja", izjavio je za Radio Slobodna Evropa portparol predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano, još jednom naglasivši da Srbija, koja je u pristupnim pregovorima sa EU, treba svoju spoljnu politiku da uskladi s politikom EU. Kad je reč o pregovorima o Kosovu, Srbija bi prebacivanjem ambasade u Jerusalim oslabila svoj kredibilitet budući da se sve vreme poziva na Rezoluciju 1244 SB UN kojom se garantuje teritorijalni integritet Srbije, a sada bi da prekrši Rezoluciju SB UN o Izraelu. Ni druge tačke dokumenta koji je potpisao predsednik Vučić nisu manje kontradiktorne. Analitičari i poznavaoci međunarodnih sporazuma tvrde da se ovakav dokument teško može uporediti s bilo čim što postoji u međunarodnim odnosima bilo kao sporazum, ugovor ili makar pismo o namerama. Zato što tu ima i ponešto od ekonomije i ponešto od politike, a tačke ovog dokumenta su važnije onom koji je "potpisao čestitku" za Hotija i Vučića, dakle, predsedniku Amerike nego potpisnicima dokumenta predsedniku Srbije i kosovskom premijeru. Posebno što mnoge od tačaka nemaju nikakve veze sa konkretnim pregovorima i problemima između Beograda i Prištine.

Zato je malo kome jasno kako su se našle jedne pored drugih, recimo, prve dve tačke koje se odnose na implementaciju Grenelovih sporazuma iz februara ove godine o autoputu i železnici Beograd – Priština sa tačkom koja se odnosi na 5G mrežu (potpisnici se obavezuju da će "zabraniti upotrebu 5G opreme od nepouzdanih dobavljača"). Ili tačkom o dekriminalizaciji homoseksualnosti u 69 zemalja u kojima je homoseksualnost kriminalizovana? Tu je i obaveza potpisnika dokumenta da "diversifikuju svoje energetske izvore", što u prevodu znači da se ne oslanjamo samo na ruski gas, nego da se kupuje i američki ili neki treći. Jedna od tačaka je i da se i Srbija i Kosovo obavezuju da će se prema Hezbolahu odnositi kao prema isključivo terorističkoj organizaciji… Đorđe Vukadinović, urednik NSPM, kaže da sve te tačke nemaju nikakve veze sa temom – pregovorima o Kosovu te da je reč o bućkurišu na koji je predsednik Srbije pristao i lupio šamar EU (zbog Izraela), Kini (zbog 5G mreže), Rusiji (zbog energetike), Iranu (zbog Hezbolaha): "To je jedan farsičan, ponižavajući i apsurdan sporazum, koji očigledno služi samo i jedino Trampovoj predizbornoj kampanji", kaže Vukadinović (izvor NSPM).

Pretposlednja tačka dokumenta jeste u vezi sa temom zbog koje su Vučić i Hoti leteli u Vašington, ali, opet, više na štetu nego u korist Srbije. Prema ovoj tački, Kosovo će pristati na "jednogodišnji moratorijum kojim se traži novo članstvo u međunarodnim organizacijama", a Srbija će prihvatiti "jednogodišnji moratorijumom u kampanji za otpriznavanje, i uzdržaće se od formalnog ili neformalnog zahteva od bilo koje nacije ili međunarodne organizacije da Kosovo (Prištinu) ne prizna kao nezavisnu državu". A moratorijumi su stupili na snagu – odmah. Ova se tačka u delu srpske javnosti uveliko tumači kao "statusna" te da će Kosovo postati nezavisno za godinu dana.

TRAMPOVA ČESTITKA

Profesor Vojin Rakić, šef UNESCO katedre za bioetiku za Evropu, kaže da se potpisivanjem sporazuma u Vašingtonu "spoljna politika Srbije, ako je i bilo do sada, u potpunosti raspala, jer je u tom sporazumu potpisano sve što se kosi s našim stavovima". On je uveren da će takvo ponašanje imati ozbiljne posledice po Srbiju.

Predsednik Srbije je prvo rekao da je u petak 4. 9. u Beloj kući postignut bilateralni sporazum između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država i da treća strana, odnosno Kosovo, "nije priznata". Rekao je i da Srbija u Vašingtonu "nema čega da se plaši" i da su dogovorili "dobre stvari za našu zemlju", da je kroz "bilateralni sporazum direktno određen odnos s jednom od najvećih sila sveta". Naglasio je i da je fokus na ekonomiji, a da se bave i "nekim političkim pitanjima koja nisu bolna za našu zemlju".

Grenel je, međutim, novinaru koji je citirao predsednika Vučića za srpske medije rekao da nikad ne bi pojašnjavao šta Vučić govori srpskim novinarima, ali i da SAD nisu strana u sporazumu Srbije i Kosova o normalizaciji ekonomskih odnosa: "Potpisali su sporazum da će sarađivati. Nisu potpisali sa SAD. Mi nismo potpisnik sporazuma", rekao je Grenel na konferenciji za novinare u Vašingtonu. Na komentar da je i predsednik Tramp nešto potpisao, Grenel je odgovorio da je Tramp tu bio u svojstvu svedoka: "Potpisao je pismo kojim potvrđuje da će raditi zajedno i sprovesti sporazum. Tramp je hteo time da kaže: ‚Ovo je sjajan sporazum i Sjedinjene Države su srećne zbog toga.’" Glas Amerike, tako, tumači da je Tramp potpisao "čestitku" liderima za potpis sporazuma, dok su Vučić i Hoti potpisali svoje kopije sporazuma.

Potom je i predsednik Vučić revidirao svoju izjavu o bilateralnom sporazumu sa SAD i za TV Pink pojasnio: "Mi smo suštinski napravili razmenu pismena sa SAD, ali da ne budemo nefer, mi dobro znamo šta je sadržaj onoga što su Albanci potpisali, mi smo sa njima o tome razgovarali pred američkom stranom."

Vučić je rekao i da za Beograd nosi dva dokumenta, originala, a ne kopije, jedan je potpisao predsednik SAD Donald Tramp, a drugi je potpisao on.

POTPIS NIJE OBAVEZUJUĆ?

Posle ovog pojašnjenja prirode dokumenta koji je potpisao Vučić u Beloj kući, diplomate i stručnjaci za međunarodno pravo koji su se oglašavali po medijima uglavnom tumače da pošto nije reč o bilateralnom sporazumu po modelu ugovora koji poznaje međunarodno i unutrašnje pravo, već je reč o razmeni pisama, ne može se reći da je obavezujuće na način na koji bi bilo da je reč o međunarodnom ugovoru koji potpisuju obe strane. "Prava, obaveze i garancije su, pre svega, na političkom terenu", objasnio je za Glas Amerike diplomata Zoran Milivojević.

Milivojević tumači da bi eventualna pravna dejstva, u slučaju da se dogovoreno ne primeni, postojala tek kada bi pismo o namerama bilo prihvaćeno u parlamentima zemalja, odnosno bilo uključeno u pravni sistem država potpisnica.

I Bodo Veber, član Sa­-veta za demokratizaciju politike iz Berlina, za "Dojče vele" rekao je da je Vašingtonski sporazum – neobavezujuć dokument koji najviše služi proglašenju nekog velikog i istorijskog uspeha, kao što je sve istorijsko kod predsednika Trampa: "U dokument je ušlo sve što je moglo da koristi Trampovom cilju dva meseca pre izbora u SAD, a na šta su mogli da pristanu Srbija i Kosovo."

Nije ni Aleksandar Vučić rijaliti igrač bez korena. Mada ga je deo javnosti po društvenim mrežama danima razvlačio montiranim postovima s njegovim likom a telom Šeron Stoun iz čuvene scene filma Niske strasti zbog komentara Marije Zaharove, portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije, na Fejsbuku, on se i iz Vašingtona i iz Brisela obraćao svojim biračima i brinuo o onome šta su oni čuli da se stvarno desilo.

Marija Zaharova je objavila neprilični post na račun Aleksandra Vučića: "Ako ste pozvani u Belu kuću, a stolica je postavljena kao da vas ispituju, sedite kao na fotografiji broj dva, ko god da ste. Verujte mi", napisala je ona, objavivši uz to i dve fotografije: prvu na kojoj Vučić sedi na stolici preko puta Trampa, i drugu – Šeron Stoun u filmu Niske strasti, u čuvenoj sceni kad prekršta noge u policijskoj stanici. Iako je stigla i da se izvini, pravdajući se da nije dobro shvaćena, taj ju je post doveo na naslovnu stranu najstarijeg lista na Balkanu ("Niske strasti Marije Zaharove"), a tabloidi na srpskom je u rijaliti maniru svetskog ranga doslovno čereče.

Ne zna se u ovom trenutku hoće li se rusko-srpsko prijateljstvo slomiti zbog Marije Zaharove, ali Trampov šou "niskih strasti" je uspeo. To je engleski koji Vučić odlično razume.