Ako bi u jednoj reči trebalo da opišem medijsko pokrivanje pregovora u Vašingtonu i Briselu, onda bi to bilo – čekanje! Mediji su, kao i javnost, gotovo preko noći postali svesni da se tamo dešava nešto veoma bitno, jer je uoči pregovora, čini mi se svesno, održavan utisak da se radi o tehničkom susretu na kojem uprkos pritiscima neće biti nikakvih važnih dogovora. A onda su preko noći pregovori postali istorijski, kao i sporazum koji je tamo potpisan.

Šta smo čekali, a šta smo dočekali? Prvo važno pojavljivanje članova naše delegacije desilo se na početku pregovora kada se novinarima obratio pomalo zbunjeni Siniša Mali. Tada smo prvi put čuli za famoznu tačku 10. Nekoliko sati kasnije usledio je tarantinovski kadar izlaska iz vozila, kratke konsultacije i onda grupni nastup, korakom ka reporterima. Govorio je samo Vučić, sa izrazom nadljudske patnje i umora. Tada i jedino tada sam video zaštitnu masku, nosio ju je Marko Čadež.

O ŠAPCU U VAŠINGTONU

Iako je Predsednik zamolio za kratak razgovor, jer je delegacija umorna, pitanja su se nizala. Već tada je postalo jasno da će Pink imati ekskluzivna prava za izveštavanje, mada se među novinarima pojavio i jedan strani koji je pitao za sudbinu žena koje su bile tokom rata u Siriji na strani ISIS-a, ako sam dobro razumeo. Marsovac nije imao šanse u reketu pred Vučićem pored raspoložene Goce Uzelac.

Probao je sa strane Čukanović, kao konstruktivno, o Ivanki Tramp i vrednosti paketa pomoći. Lep pokušaj, kreativno, ali nedovoljno, jer je koleginica Uzelac uspela da umornog Vučića inspiriše pitanjima o lokalnim izborima u Šapcu i porukama Tanje Fajon. Adrenalinska bomba. Tako je Šabac postao važna spoljnopolitička tema usred Vašingtona. Čivijada kad joj vreme nije.

NEMA POSLA ZA DAČIĆA

Sutradan je na Pinku i RTS-u sve bilo spremno za potpisivanje. Znala se i satnica, ali je sve kasnilo pola sata, navodno zbog albanske delegacije.

Pošto niko nije znao šta se zapravo dešava, počela su nagađanja na osnovu nekoliko fotografija koje su dobili i pokazali Sarapa i Dačić. Ministar spoljnih poslova nije pozvan u delegaciju, što bi možda u nekoj drugoj zemlji bilo neobično. On je gledaocima opisivao šta se dešava, nešto kao Đokovićev ćale na Eurosportu. Pravila se analiza položaja tela, ko gde sedi, kakav je stočić/stolica i kakvu facu su na fotografiji imali akteri. A onda je emitovan snimak iz Ovalnog kabineta, a potom je na konferenciji Vučić preleteo ugovor tačku po tačku. Sledećih godinu dana nema posla za Dačića, nema lobiranja za povlačenja priznanja.

U razgovoru sa premijerkom Brnabić ulogu diplomate i analitičara preuzeo je i Sarapa govoreći o "jalovoj Evropskoj uniji", srećom, premijerka se ogradila od ove formulacije. Šta ćete, ponese čoveka oduševljenje sporazumom.

TRAMPOVO PENKALO

Već od početka Vučićeve analize postalo je jasno da medijska floskula o ekonomiji, koja nema blage veze sa politikom – nema blage veze. Svaka ekonomija ima veze sa politikom, uvek i svuda. Utoliko je čudnije što Srbija neprekidno želi ekonomske odnose sa zemljom koju ne priznaje (Kosovo), smatrajući je delom svoje teritorije. Doslednost bi značila da nema ni ekonomskih odnosa, ali je ovaj paradoks, pokazalo se, Grenel odlično shvatio i iskoristio.

Od živopisnih detalja euforičnog Predsednika izdvojio bih epizodu iz faze dramske peripetije zvane "Sobičak od 6 kvadrata i mračno lice Marka Đurića".

Tu je i metafora o diplomatskoj "šahovskoj minijaturi" u tački o odnosima Kosova, Izraela i Srbije. Predsednik se osvrnuo i na TV rejtinge, kumulativno, 4 televizije (čitaj pod kontrolom vlasti) – izmerena nikada veća gledanost. Od suvenira, na televiziji su ostali upamćeni Trampovo penkalo i ključ od Bele kuće. Istorijski kadar će biti Predsednikov sto i dva mala stočića, sve muškarci i svi bez maske. Ptičica!

Tokom obraćanja novinarima, u istoriju će ući drhtava pecaljka Nenada Zafirovića kojom je uspeo da zaobiđe Gocu Uzelac. Pripremio se čovek.

NISKE STRASTI U VISOKOJ POLITICI

A dobili smo i tačke ugovora, kao nema iznenađenja, a iznenađenja na sve strane. Ukratko, jer će za detaljnu analizu biti potrebne nedelje i timovi stručnjaka, tu su osim tema vezanih za Kosovo: Jevreji, Holokaust, ambasada u Jerusalimu, Hezbolah, energetska politika, 5G mreža (Kinezi), LGBT, i dolazak Ivanke Tramp, obećala je. Pomenut i Đoković, Tramp se setio.

Ako pravimo medijsku paralelu sa Đokovićem, vidimo da je dovoljan jedan pogrešan potez u Americi i stiže drakonska kazna kao posledica. Nole je sportski prihvatio presudu i otišao sa US Opena. Za razliku od političara, preuzeo odgovornost, nije se vadio na sudije i zamolio našu javnost da ne napada i diskredituje linijskog sudiju (po tabloidima pijanicu i ljubiteljku Hrvata).

A onda su počeli odjeci i reagovanja. Najviše medijske pažnje dobila je reakcija Marije Zaharove i paralela sa sedenjem u filmu Niske strasti. Usledili su odgovori Marka Đurića i Aleksandra Vulina, razgovor sa Lavrovom. Iako smo zvanično okej sa Rusima, u tabloidima smo se već okrenuli Amerikancima. Sledeći komentar dao je Karl Bilt. Analiza položaja tela i izraza lica kada Vučić saznaje za ambasadu u Jerusalimu, ili proverava da nije zalutala Hotijeva fascikla. Ovo pokazuje da Karl Bilt može da razmišlja i zvuči kao Sarapa i analitičari sa Pinka. Baš svetski!

POLITIČKA ZADRUGA

Pregovori i prenosi nastavili su se u ponedeljak izjavama u Briselu. Ponovo vidno umoran Predsednik kada daje izjavu novinarima, ali nakon toga pet minuta kasnije za Pink, svež kao rosa za Gocu Uzelac. Posebna pažnja posvećena tajmingu, da ne kažem rejtingu.

Uključenje iz Brisela prekida muvanje u Zadruzi, u dva navrata, a Vučić izjavljuje: "Neću da učestvujem u Političkoj Zadruzi" (ali jbg, u terminu je). Od sočnih detalja u izjavi ostaće upamćeni: ćevapi ispred Uneska, Hram Svetog Save, priznanje za fantastični početak Zadruge 4, izjava "ako odem u zatvor, biću najpopularniji čovek na svetu" i pozdrav "ajd’ zdravo", pa opet na Zadrugu. Pink izdominirao od prvog dana pregovora!

Neobično je da je osnovni kanal komunikacije državne delegacije komercijalna televizija, njeni novinari u delegaciji, ni traga od javnog servisa. Bez nategnutih poređenja, zaista je upadljiva veza "Zadruge" i pregovora, očigledno je rijaliti vid distrakcije pažnje javnosti.

PINK DIPLOMATIJA

Mitrović svoj Imaginarijum vidi kao naše društvo u malom i komentariše vulgarni rečnik gledalaca u emisiji "Narod pita". Tako i Vučić razgovara sam sa sobom polemišući sa svojim neistomišljenicima. To je zamena teza, jer iole pažljivije slušanje u noćnim satima pokazuje da stariji gledaoci koriste izraze i uvrede koje upotrebljavaju učesnici rijaliti programa. Zračenje dolazi od "Zadruge" ka gledaocima.

Takođe, manipulacija je i reprezentativnost uzorka, jer bi prema takvoj statistici sve devojke u Srbiji bile sa plastičnim sisama i naduvanim ustima, većinski bi bile sponzoruše i starlete, bilo bi tu i nekoliko kriminalaca i svodnika i par pevača narodnjaka. Srećom, verujem da je Srbija drugačija. Na sličan način, predsednik Vučić objašnjava svoju ulogu u pregovorima pozivajući se na glasove koje je dobio na izborima za predsednika. Mogao bi on i bez simboličnog ovlašćenja i podrške od Vlade Srbije, ali ima i to ako neko bude tražio papir.

Iz svega priloženog, najveću sumnju u tok i ishod pregovora u ovom slučaju budi upravo način medijskog izveštavanja. Ozbiljnost i važnost pregovora, jer se oni tiču budućnosti svih nas, zahtevaju i od medija i od javnosti veći stepen ozbiljnosti. Zato bih bio mnogo mirniji kada bi Predsednik u TV nastupima manje glumio rijaliti igrača i omogućio ozbiljniju analizu i diskusiju potpisanih sporazuma. Plašim se da to neće biti moguće ni u Skupštini u postojećem sastavu.

Ostaje nam, dakle, Pink diplomatija.