Uprkos rasprostranjenom utisku da je svet šaha mirno mesto gde u tišini ljudi u odelima od tvida satima gledaju u drvene figure pre nego što neku pomere, gde je sve uljudno i uglađeno, u kome svi znaju pravila i bezuslovno ih poštuju, u poslednje vreme taj svet potresaju različiti krupni događaji, da ne kažemo afere: sukob svetskog prvaka Magnusa Karlsena sa Međunarodnom šahovskom federacijom FIDE i platformom Chess.com, prekid najznačajnijeg takmičenja – Turnira kandidata zbog pandemije, niz slučajeva pokušaja varanja na profesionalnim turnirima ili blokada Agadmatora, najpopularnijeg šahovskog Jutjub kanala i podkasta, od strane administracije ove platforme iz posve bizarnog razloga.

Zapravo, od svog nastanka, po svoj prilici u Indiji, negde u šestom veku, u vreme dinastije Gupta, gde se igrao pod imenom čaturanga – četiri divizije, sa figurama podeljenim po rodovima vojske – pešadija, konjica, slonovi i kočije, pa do danas, šah je ponekad prolazio i kroz burne promene, a nije bio imun ni na skandale i sukobe najvećih igrača međusobno ili sa šahovskim institucijama i organizatorima turnira. Menjana su i imena figura, tako da sada umesto slonova imamo lovce ili biskupe, umesto dvokolica topove ili kule, a figura koju danas znamo kao kraljicu, do 16. veka se zvala savetnik ili general i bila jedan od najslabijih aktera na šahovskoj ploči, mogla je da se pomera samo po jedno polje. Sa promenom imena i statusa, postala je najjača i najvrednija figura, što je činjenica koja gotovo mami na komentar, od koga ćemo se ovoga puta uzdržati i prepustiti ga našim čitateljkama i čitaocima. Menjala su se i pravila, pa su tako pešaci u prvom potezu dobili pravo da pređu po dva polja, a od 17. veka imamo i rokadu kao dozvoljen potez.

KASPAROV, KRAMNIK, KARLSEN

U 19. veku počeli su da se osnivaju šahovski klubovi, a najpoznatija mesta u kojima su se organizovali mečevi bile su, začudo, kafane – Cafe de la Regence u Parizu i Simpson’s Divan u Londonu. Održavani su i dopisni mečevi, preteče današnjih onlajn takmičenja, tako što se svaki potez slao poštom protivniku, koji je nakon toga odgovarao istim putem. Mečevi su trajali nedeljama, a verujemo da je napetost između pisama bila gotovo neizdrživa. Najčuveniji takav dvoboj održan je između londonskog i edinburškog Šahovskog kluba 1824. godine. Čarke i zađevice između najboljih igrača počele su praktično odmah, još na prvom internacionalnom turniru, 1851. godine u Londonu. A to je bio samo početak niza sukoba između velikih igrača, koji su, posebno u vreme hladnog rata, bili podignuti na međudržavni nivo. Do kulminacije je došlo 1993. godine kada se tadašnji svetski prvak Gari Kasparov sporečkao sa čelnicima Međunarodne šahovske federacije oko uslova takmičenja, a bilo je, sasvim očekivano, nešto i do načina raspodele nagradnih fondova, pa je Kasparov osnovao suparničku organizaciju – Profesionalno šahovsko udruženje. Rezultat je bio da su narednih godina postojala dva svetska prvaka, sve do 2000. kada je u meču za objedinjavanje titule Vladimir Kramnik neočekivano pobedio Kasparova i tako postao opšteprihvaćeni svetski šampion.

I tako nas ovaj kraći pregled, koji je imao za cilj da pokaže kako u svetu šaha postoji nekada željena a nekada i neželjena ali ipak značajna dinamika i da može biti zanimljiv i uzbudljiv ne samo onima koji igraju ovu igru, već i široj publici – dovodi do skorašnjih događaja.

PREVARE

Pre nekoliko meseci i trenutni svetski prvak, norveška zvezda Magnus Karlsen, našao se u konfliktu sa FIDE. Naime, Međunarodna šahovska federacija je u saradnji sa uspešnom platformom Chess.com priredila ekipno onlajn takmičenje Kup nacija na kome su učestvovale ekipe Sjedinjenih Država, Indije, Rusije, Kine, Evrope i tim Ostatka sveta, uz učešće gotovo svih vodećih igrača današnjice. Osim svetskog prvaka. Bilo je to više nego dovoljno da uzburka šahovsku javnost, pa je Chess.com izdao diplomatskim jezikom sročeno, ali po sadržaju prilično otrovno saopštenje, u kome navodi da oni veoma uvažavaju svetskog prvaka i da su ga pozvali da učestvuje, ali da je Karlsen tražio znatno veći honorar u odnosu na druge igrače i da oni tom zahtevu nisu mogli da izađu u susret. Dodatno svetlo na ovu priču može baciti podatak da je Karlsonova kompanija Play Magnus prošle godine kupila platformu za trening Chessable.com sa 40.000 korisnika mesečno, a odmah zatim i internet server Chess24.com za, kako je objavljeno u štampi, 34 miliona dolara i tako postala najkrupniji igrač na šahovskom onlajn tržištu. Može se pretpostaviti da ovi potezi nisu naišli na preveliko zadovoljstvo glavnog konkurenta Chess.com i njihovih partnera iz FIDE. Kao što zasigurno nije ni odgovor prvaka sveta na njihovo saopštenje u kome Karlsen, takođe diplomatskim jezikom, negira da je dobio bilo kakav poziv za učešće na Kupu nacija, ali da će ga narednih godina rado prihvatiti, uz napomenu da će, budući da je optužen za pohlepu, tražiti trostruki honorar u odnosu na onaj koji bi tražio ove godine da je pozvan.

Poslednjih godina, sa porastom popularnosti šaha i sledstveno većim nagradnim fondovima, došlo je, sasvim očekivano, jer i šahisti su samo ljudi, do porasta pokušaja prevara. U tu svrhu koriste se mobilni telefoni, bazeri u cipelama, različite elektronske naprave i voćni jogurt. Ovakva praksa je uzela maha u toj meri da organizatori turnira, osim prolaska kroz detektore metala i obaveznog odlaganja mobilnih telefona, od učesnika očekuju da odlože delove odeće i dozvole da budu pretreseni. Neke od turnira organizuju ljudi sa očigledno veoma niskim nivoom poverenja, tako da su sedišta za igrače postavljena iza jednostranih ogledala da bi se sprečila svaka vizuelna komunikacija sa mogućim saučesnicima u publici.

Uprkos ovakvim merama, velemajstor Igors Rausis na turniru u Francuskoj je uhvaćen kako u toaletu konsultuje svoj mobilni telefon, Gruzijac Gajoz Nigalidze je za sličan prekšaj kažnjen trogodišnjom suspenzijom, a mladi bugarski igrač Borislav Ivanov je doživotno udaljen iz šaha zato što je odbio da na zahtev organizatora izuje cipele u potrazi za elektronskim napravama, a svoje odbijanje je objasnio higijenskim razlozima.

Verovatno najozbiljniji slučaj zabeležen je na šahovskoj Olimpijadi u Rusiji 2012. godine, kada je ceo tim Francuske optužen da je organizovao kompleksan sistem prenošenja poruka sa ciljem da se pomogne najmlađem članu njihove ekipe. Da ne zaboravimo i voćni jogurt – tokom meča 1978. godine Viktor Korčnoj je optužio Anatolija Karpova da dobija savete od svog tima u toku partije, tako što odabirom različitih aroma voćnog jogurta koji je konobar donosio Karpovu, njegovi sekundanti signaliziraju koji bi sledeći potez trebalo odigrati. Uprkos tome što je Korčnoj izjavio da se ipak samo šalio, organizatori su odlučili da do kraja meča oba igrača mogu biti poslužena samo jednim i uvek istim ukusom dezerta.

Početkom ove nedelje, Agadmator, veoma popularan kanal sa skoro milion pretplatnika i više od 150 miliona pregleda, objavio je da je Jutjubu blokirao njegove nove sadržaje uz objašnjenje da narušavaju pravilnik koji se zove community guidelines i služi da korisnike zaštiti od uvredljivih i potencijalo opasnih sadržaja. S obzirom na to da se Agadmator bavi analizom partija, postavilo se pitanje šta u procenama šahovskih otvaranja i poteza igrača može biti uvredljivo ili čak i opasno za posetioce Jutjuba i ko je odgovoran za ovako drakonske mere protiv poslovično benignih teoretičara šaha. Krivac je, posle kraće istrage, pronađen veoma brzo, a radi se o očigledno rigidnom i nesenzitivnom algoritmu za analizu sadržaja na Jutjubu koji je previše revnosno reagovao na rečenice koje su se mogle čuti veoma često tokom analize partija, kao što su – Beli je neuporedivo bolji od crnog, Crni je nastavio sa greškama ili Beli sigurno pobeđuje i protumačio ih kao rasističke. Ova situacija izazvala je, naravno, desetine manje ili više duhovitih komentara, ali naš prirodan podsmeh postaje nešto kiseliji ako pomislimo na ljude iz svoje okoline koji su zaista žrtve rasizma i svakodnevno trpe uvrede. Možda je ipak bolje u nekim slučajevima biti i previše obazriv.

Ovih dana je u toku Chessable Masters, izvanredan i uzbudljiv turnir na kome učestvuje 12 vrhunskih velemajstora, igra se borbeno, partije su fantastične, komentarišu ih sjajno Piter Svidler, Jaser Seiravan i Ana Rudolf, igrači se drže džentlmenski, posle partija ih zajedno analiziraju bez obzira na rezultat, niko nije pokušao ni najsitniju nepodopštinu, doduše, slučajno ili namerno ali niko ne naručuje voćni jogurt, piju se kafa, čaj i razređeni sok od pomorandže, omiljeno piće svetskog prvaka Karlsona. Pratite prenose na internetu, zabava je zagarantovana.