Gotovo da ne postoji značajnija globalna kompanija, od proizvođača pelena i sapuna, automobila, čokolade, do onih koje prodaju bezalkoholna pića ili telekomunikacione usluge, a da nije proteklih dana najavila prekid reklamiranja na Fejsbuku. Odluka se širila svetom brže nego pandemija, a razlog je bio isti. Fejsbuk nije uradio dovoljno da zaštiti korisnike od govora mržnje i obeshrabrivanja birača.

Obe stvari odnose se na aktuelnu situaciju u SAD, ali će imati posledice na svakog korisnika Fejsbuka bilo gde na planeti, pa čak i na one koji ga ne koriste direktno.

Prvo je prilično jasno, naročito u sadašnje vreme velikih protesta zbog rasne diskriminacije u SAD, koja ne bi smela da postoji, posebno u odnosu zvaničnih službi prema građanima. Tinja dugo, ali je eskaliralo davljenjem crnca Džordža Flojda od strane policajca tokom privođenja. Indirektno, to je protest protiv Donalda Trampa, kojeg mnogi u Americi vide kao personifikaciju takve politike.

Drugi deo, onaj o obeshrabrivanju birača, još direktnije je usmeren na američkog predsednika. On je u svojim nastupima na društvenim mrežama otvoreno izražavao sumnju u sistem glasanja, tvrdeći da se on štimuje kako bi radio u korist njegovog izbornog takmaca. A izbori su u novembru. Smatra se da Tramp svojim objavama pokušava da smanji izlaznost, posebno mlađih birača koji do sada nisu glasali, a naklonjeni su demokratama.

Fejsbuk je prošle nedelje najavio da će otprilike iskopirati ono što je nedavno uradio Tviter. Pratiće šta ko objavljuje i kada procene da neko prilazi granici onoga što je za objavu, ali je ne prelazi, označiće da takav post zahteva dodatnu proveru i ponudiće korisniku linkove na kojima može da se obavesti detaljnije i ispravnije. Istovremeno, Fejsbuk je pokrenuo kampanju kojom namerava da motiviše četiri miliona novih birača u Americi, mahom mladih, da se registruju i izađu na birališta.

Još ranije su naveli da će sprečiti svaku manipulaciju podacima, odnosno političko targetiranje, kakvo je koristila kompanija Kembridž analitika upravo u korist Donalda Trampa i Bregzita 2016. godine.

Prekasno i premalo, poručuju veliki oglašivači ovih dana. Koliko je ovo pitanje ozbiljno, govori podatak da Fejsbuk od reklama zarađuje 98 odsto od svojih 70 milijardi dolara godišnjeg prihoda. Samo posle najave Unilevera da povlači oglase, akcije Fejsbuka na berzi pale su za sedam odsto. Sve to u trenutku kada je svetska ekonomija na litici, američka naročito. I kada je svaki izgubljeni dolar kao kuća.

Ovo inaćenje donosi priličnu štetu i oglašivačima. Niko se ne reklamira na Fejsbuku zato što mu se sviđa taj društveni medij, već zato što je to danas najefikasniji način da se stigne do klijenta. U vreme pandemije ponekad i jedini. Bez toga će mnogim kompanijama sasvim sigurno opasti prodaja ako inaćenje duže potraje.

Do ovog talasa bojkota Fejsbuk, odnosno njegov osnivač Mark Zakerberg, čvrsto se držao stava da njihova platforma ne sme nikoga da cenzuriše ako taj ne krši zakon, već samo iznosi svoje mišljenje. Na primer, da rasni protesti u SAD ponekad demantuju svoju svrhu. Ili, u slučaju Trampa, da sistem glasanja nekoga favorizuje. Pod pritiskom oglašivača Zakerberg bi mogao da popusti i više nego što je nameravao, a već veruje da je popustio previše.

Ako uzmemo u obzir koliko se ljudi danas u svetu prvenstveno informiše preko Fejsbuka, mogli bismo reći da upravo gledamo kako veliki oglašivači oblikuju demokratiju. A ako to prođe u Americi, postaće svetski standard, baš kao i Fejsbuk. Ostaje nam da verujemo kako su dobronamerni.