Protekle nedelje su počela sa emitovanjem dva TV projekta, ili preciznije, jedan projekat i jedna televizija. Gotovo istovremeno, u razmaku od nešto više od nedelju dana, na kanalu Nova S krenuo je "Pregled dana", prva emisija budućeg informativnog kanala News Max. Radi se o američkoj licenci koja za cilj ima promovisanje specifičnog pristupa vestima, sa jakim autorskim pečatom. Na ovim prostorima, bilo je nekoliko pokušaja da se naprave "autorski" dnevnici, po davnoj tradiciji Gorana Milića još iz vremena Jugoslovenske radio-televizije. Ovo je izuzetno zahtevna forma koja zahteva veliko iskustvo, integritet onoga ko vam vesti predstavlja i urednički pečat koji se ogleda u izboru ograničenog broja najvažnijih tema dana, koje se onda detaljnije i dublje obrađuju. Vidljivo je, takođe, da je intencija ovih vesti, kao i budućeg TV kanala, da "ublaži" polarizovano stanje u medijima u Srbiji.

Naime, u ovom trenutku je interpretacija stvarnosti u kanalima iz mreža Telekoma i United medija grupe toliko različita, da je gledalac stavljen u šizofrenu situaciju. Od nas se očekuje da svoj sud o realnosti, koja je često prikazana dijametralno suprotno u medijima, donosimo na osnovu uverenja (ili, još gore, slepe vere) u ekskluzivnu istinitost samo jedne strane. Tu se odmah nameće poređenje sa crvenom i plavom pilulom iz Matriksa, koju birate opredeljujući se za uljuljkivanje u samo jednoj realnosti, a bez potrebe da kritički preispitujete tuđe, ali još pre i sopstvene predrasude i stereotipe. Ovo se u Srbiji (ali, ruku na srce, i u Americi i Evropi) često pojavljuje kao nerešiv problem. Zato se ekipa, čiju srž čine Slobodan Georgijev kao urednik, i Goran Dimitrijević i Jelena Obućina kao urednici i voditelji "Pregleda dana", nalazi pred zaista velikim izazovom.

Odgovor druge strane nije bilo potrebno dugo čekati. Telekom je na mestu kanala Star počeo emitovanje Kurir televizije. Igrani i serijski program ostao je nepromenjen, ali su se pojavila nova TV lica koja sliku Srbije prikazuju mnogo manje kritično. Koncept televizije u velikoj meri prati aktuelni uređivački koncept novina. Dakle, red šarenila, red vlasti i potpuna fuzija estrade i politike. Čisto da sebi ne zvučim ludački, ne tako davno "Kurir" je bio u ozbiljnom ratu sa Vučićem pozivajući javnost, ali i kolege, na Prvi Srpski Tabloidni ustanak. Vlast je, opet, optuživala vlasnike da šuruju sa bivšim režimom i da ne plaćaju poreze. Danas stvari izgledaju potpuno drugačije, pa je televizija Kurir započela program specijalnom emisijom u kojoj voditeljski par prati predsednika Vučića kroz radni dan, od doručka, do leta u Bugarsku, uz mnoštvo detalja iz "privatnog života".

Naravno, u tim satima razgovora nije bilo ni jednog neprijatnog ili kritičkog tona, već sve odiše divljenjem što su se novinari našli u "žiži moći". To iskustvo je mnogima promenilo vizuru i uništilo profesionalizam, jer je od novinara stvorilo propagandiste. Zato je važno da se zadrži neophodna distanca, blizina moći obično prvo spali objektivnost.

Očigledno je osnovna namera oba nova medijska projekta pokušaj da se dopre do što većeg broja gledalaca, i da se premoste političke podele koje dele i publiku.

Savremenim jezikom rečeno, traži se prava medijska matrica. News Max će imati teži zadatak jer u svom znaku ima stilizovanu američku zastavu, pa lako mogu dobiti etiketu "stranih plaćenika", koju N1 već godinama nosi. U slučaju TV Kurir, cilj je da se politika toliko razvodni tabloidnim izveštavanjem, da onda nema razlike da li vam se obraća predsednik ili Seka Aleksić (koja je prva pozdravila gledaoce u ime estrade). Proces tabloidizacije medija je toliko odmakao da mi se čini kako Kurir hoda utabanom stazom Pinka ili Hepija.

Pa kako onda izgleda licenca za uspešan medij na Balkanu?

Odgovor na ovo pitanje dobili smo možda u kasnim noćnim satima, u četvorodelnom serijalu "Trezora" pod nazivom "Ljudi ‘Politike’". Autori Bojana Andrić i Slobodan Giša Bogunović su osnove istoimene Gišine knjige Ljudi "Politike"
1904–1941. rekonstruisali uz upotrebu arhivske građe, priču o medijskoj kući sa ugledom, tradicijom i ljudima koji su je gradili. U skromnim produkcionim uslovima, ovaj serijal na RTS2 je uspeo da prikaže sve važne aspekte ove medijske kuće. Imate osnivače (vlasničku strukturu, rečeno današnjim jezikom) koji su ugledni i obrazovani ljudi, sa misijom da unaprede društvo. Vlasnici i zaposleni žive jedni pored drugih, piše se savremeno, jasno, sa bogatom erudicijom i akcentom na kulturu u najširem smislu. Saradnici nisu plaćena piskarala već ljudi od autoriteta, kulturni i naučni vrh jedne sredine. U prvom planu uredništva je uticaj na društvo, a ne profit, a svaka reč se meri.

Takođe, Ribnikari su imali viziju političkih događaja i bili deo šireg kulturnog prostora (jugoslovenskog). Nije bez značaja i njihova levičarska orijentacija, iako su lako mogli biti bogati medijski tajkuni. "Politiku" su uništili neki drugi ljudi, devedesetih godina, i od tada se nikada nije potpuno oporavila.

Recept za novinarstvo izgleda ipak postoji, samo treba noću ostati budan, pogledati "Trezor" ili prelistati predratne brojeve "Politike".