Na poziv organizacija civilnog društva iz regiona Zapadnog Balkana krajem maja objavljena je Regionalna deklaracija o pravima radnika 2020. Deklaracija utvrđuje cijeve i principe saradnje između sindikata i organizacija civilnog društva, koji služe da se poboljša nivo radnih prava u regiji Zapadnog Balkana i da se radnici i osetljive grupe građana zaštite od posledica ekonomske krize izazvane pandemijom kovid-19.

Deklaraciju je do sada solidarno podržalo 50 organizacija civilnog društva, odnosno sindikati i nevladine organizacije iz Srbije, Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, sa Kosova, iz Severne Makedonije i Švedske. Uskoro će se pridružiti i organizacije iz Albanije i proširiće se i na organizacije na evropskom nivou. Tim dokumentom se u prvi plan ističu problemi radnika i mere zaštite, koje bi trebalo da se sprovedu na sistematičan način uz socijalni dijalog, kao i komunikaciju sa ostalim zainteresovanim stranama. Pojačavaju se individualni napori organizacija da zaštite članstvo i radnike, uz postizanje šireg konsenzusa i mogućnosti za saradnju deljenjem zajedničkih vrednosti i ciljeva.

Deklaracija sadrži set mera po državama, a mi je prenosimo u celosti.

"Ova deklaracija utvrđuje cijeve i principe saradnje između sindikata i organizacija civilnog društva.

Ona služi da se poboljša nivo radnih prava u svim zemljama Zapadnog Balkana. Neophodno je da se radnici i osetljive grupe građana zaštite od posledica ekonomske krize izazvane pandemijom kovid-19.

Od vlada naših zemalja zahtevaćemo očuvanje kolektivnih prava, poštovanje propisa od strane poslodavaca i insistiraćemo na multisektorskom i socijalnom dijalogu.

Kroz solidarnu akciju i uzajamnu podršku osnažićemo naše organizacije u borbi za radništvo u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

Uvod

Procena Međunarodne organizacije rada je da potpuno ili postepeno zatvaranje preduzeća i kompanija zbog pandemije kovid-19 pogađa 81 odsto svetske radne snage, odnosno 2,7 milijardi zaposlenih. Čak 37,5% osoba je bilo zaposleno u sektorima visokog rizika od širenja zaraze kao što su zdravstvo, usluge, proizvodnja i administracija. Pored značajnog gubitka radnih mesta, došlo je i do pogoršanja već nepovoljne pozicije prekarnih radnika.

Pozivamo se i na nedavno obećanje Evropske unije o pomoći koju će ona pružiti zemljama Zapadnog Balkana za oporavak od posledica pandemije, izraženo u okviru Zagrebačke deklaracije1, pri čemu je naglasak stavljen na društveni razvoj. Imamo u vidu i Evropski stub socijalnih prava2, prema kom sve članice EU, kao i države koje teže da postanu njen deo, treba da zaštite svoje radnike i radnice od prekarnih (nesigurnih) oblika rada i da im garantuju zarade koje obezbeđuju pristojan životni standard i dostojanstven život i rad.

Prema podacima koje imaju sindikati u zemljama Zapadnog Balkana, tokom vanrednog stanja proglašenog od strane vlada regiona, mnogi radnici u industriji i privatnom sektoru su nastavili da rade u proizvodnim pogonima. Njima nisu bile obezbeđene adekvatne mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu niti su poslodavci u velikom broju slučajeva primenjivali donete mera zaštite. Najveći pritisak je bio na zdravstvenim radnicima koji su često bez adekvatne zaštitne opreme, bez obuke i protokola radili direktno sa zaraženim osobama.

Priklanjamo se rečima eksperata Ujedinjenih nacija da "dok zaštitne maske mogu biti za jednokratnu upotrebu, radnici to ne mogu biti".

Nažalost, nerazumevanje i nebriga vlasti i poslodavaca za radnike i radnice, čijim kompanijama je zabranjen rad u cilju suzbijanja zaraze virusom kovid-19, ali i onih čije su kompanije sve vreme morale raditi kako bi se osiguralo snadbevanje građanstva osnovnim životnim namirnicama i uslugama, ostaće u istoriji zapamćeno kao jedna od bitnih odlika tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana u vreme pandemije.

Baza i principi saradnje

Kroz zajedničke javne i bilateralne akcije insistiraćemo na sledećim preduslovima za ostvarenje dostojanstvenog rada tokom i nakon krize kovid-19:

Da sve vlade zemalja u regionu Zapadnog Balkana prilikom donošenja ekonomskih mera pokrenu konstruktivan dijalog sa sindikatima i da u ovaj dijalog budu posebno uključeni sindikati iz sektora koji su najviše pogođeni pandemijom;

Da se socijalno odgovornim reformama, poput pravičnijeg oporezivanja i privlačenja društveno odgovornih investitora, preveniraju "cunami" siromaštva, eksplozija društveno-ekonomskih nejednakosti i sukobi u okviru društava;

Da se ni u kom slučaju ne sme dozvoliti umanjenje radnih prava, već da se, naprotiv, propisi unaprede u skladu sa najvišim standardima Međunarodne organizacije rada i Evropske unije;

Da se osiguraju adekvatne mere zaštite bezbednosti i zdravlja za sve radnike i radnice.

Set predloženih mera

Predviđa se da će Zapadni Balkan, kao i Evropa i ostatak sveta, u 2020. godini zabeležiti recesiju čiji obim će zavisiti od trajanja pandemije kovid-19. Budući odnos potpisnica ove deklaracije baziran je na principu zajedništva, ali i poštovanju autonomije i specifičnih prioriteta u različitim zemljama. Predložen je set mera po zemljama za zajedničko delovanje.

Za Bosnu i Hercegovinu je prioritetno:

Onemogućavanje daljeg jaza između nivoa prava radnika i radnica u entitetima BiH;

Sprečavanje zloupotrebe Zakona o radu RS i FBIH u praksi kroz sporazumne raskide ugovora o radu, zahteva za neplaćeno odsustvo i drugo;

U narednim merama za stabilizaciju privrede i smanjenje ekonomskih posledica uzrokovanih pandemijom osigurati kontinuitet potrošnje kroz finansijske stimulacije, povećanje minimalne plate, kao i zadržavanje plata na nivou koji je bio 5. marta 2020. ali i druge mere koje će imati za cilj zadržavanje postojećeg nivoa primanja radnika i radnica u realnom sektoru;

Sastavni deo timova koji rade na predlozima ovih mera moraju biti sindikati iz realnog sektora, posebno sindikati iz sektora koji su najviše pogođeni ekonomskim posledicama pandemije;

Obraćanje pažnje na radnike i radnice sa ugovorima na određeno ‒ kroz mere vlada u borbi sa ekonomskim posledicama neophodno je stimulisati i finansijski podržati poslodavce da produžavaju ove ugovore;

Zagovaranje za povećanje obima i broja mera iz Evropske socijalne povelje čija bi primena bila obavezujuća kako na nacionalnom nivou, tako i na nivoima entiteta, zarad unapređenja trenutnog stanja u oblasti ljudskih, a pre svega socijalnih i radnih prava na teritoriji Bosne i Hercegovine;

Sprovođenje procesa reforme javne uprave na transparentan i široko konsultativan način, uz uključivanje svih aktera od značaja, zarad stvaranja "administracije po meri građana" uz puno poštovanje domaćih i međunarodnih standarda kvaliteta.

Za Srbiju je prioritetno:

Pokretanje socijalnog dijaloga uz učešće svih političkih aktera i socijalnih partnera radi postizanja nacionalnog konsenzusa o paketu mera za borbu protiv društveno-ekonomskih posledica epidemije kovid-19;

Sprovođenje analiza efekata mera donetih tokom vanrednog stanja na društvo i očuvanje najvišeg stepena ekonomskih i socijalnih prava u periodu oporavka, sa naglaskom na poštovanje prava najugroženijih kategorija radnika i radnica, kao što su oni u neformalnoj ekonomiji i na prekarnim poslovima, stariji radnici i radnice i oni sa porodičnim dužnostima;

Pokazivanje suštinske posvećenosti standardima dostojanstvenog rada i evropskim integracijama u oblasti socijalne politike i zapošljavanja donošenjem propisa i strategija zasnovanih na konvencijama Međunarodne organizacije rada i Saveta Evrope i direktivama Evropske unije;

Pokretanje reforme radnog zakonodavstva u pravcu unapređenja uslova rada i poštovanja prava na pravičnu naknadu svih radnika i radnica, uključujući i one putem ukidanja dualizma između rada u radnom odnosu i rada van radnog odnosa i propisivanja standarda: rada na daljinu, netipičnih oblika rada (kao što je rad preko platformi) i nedovoljno plaćenog rada (kao što je pružanje nege);

Hitno jačanje inspekcijskih službi u oblasti zdravstva, rada i socijalne zaštite, između ostalog, putem: zapošljavanja novih inspektora, nabavke opreme i povećanja transparentnosti rada institucija;

Dodatno oporezivanje onih koji su u uslovima pandemije stekli ekstra profit na trgovanju zaštitnom opremom;

Omogućiti jednak tretman radnika u državnom i privatnom sektoru u smislu prava na prekid rada usled pandemije.

Za Severnu Makedoniju je prioritetno:

Da se osnaži socijalni dijalog, ne samo deklarativno već i suštinski, kao i da budu prihvaćeni zahtevi organizacija i sindikata koji rade na unapređenju prava zaposlenih u privatnom sektoru;

Jačanje kapaciteta Državnog inspektorata za rad, zato što u najvećem broju preduzeća nema sindikalnih organizacija, a Inspektorat je jedini koji može da pomogne u situacijama u kojima su prava zaposlenih prekršena;

Veća saradnja između svih institucija, kao što su Agencija za rad i zapošljavanje, Uprava javnih prohoda i Inspektorat za rad i bezbednost i zdravlje na radu, u cilju redovne komunikacije između teritorijalnih jedinica kako bi se umanjila zloupotreba oko isplata dohotka, nezakonitih prekida ugovora o radu, nezakonitog smanjivanje radnih sati iako zaposleni rade bez skraćenog radnog vremena;

Veća kontrola preduzeća koja dobijaju državne subvencije kako bi smanjile štetu i poboljšale likvidnost u vreme nastupajuće socio-ekonomske krize, u smislu da te firme moraju da isplaćuju plate za zaposlene, poštuju radnička prava, zdravlje i sigurnost na radnom mestu;

Za sve zaposlene koji su za vreme krize ostali bez radnog mesta, da im se omogući državna pomoć dok ne nađu drugi posao, bez obzira na tip otkaza (s obzirom na to da su bili i nezakoniti otkazi i prekidi ugovora o radu, dogovoreni prekidi rada, otkazi zbog kršenja reda i discipline itd.).

Za Kosovo je prioritetno:

Izrada i primena opšteg kolektivnog ugovora i sektorskih ugovora u svrhu unapređenja i zaštite prava radnika uzimajući u obzir njihov svaki doprinos na radnom mestu, u sektoru i ekonomiji;

Razviti nacionalnu strategiju zaštite na radu na temelju preporuka Međunarodne organizacije rada (ILO) i Evropske agencije za sigurnost i zdravlje na radu;

Vlada treba da ojača kapacitete rada i sektorskih inspekcija i izradi nove zakone o zaštiti na radu za policiju, vojsku i vatrogasce;

Kontinuirana pomoć nakon vanrednog stanja za mala preduzeća i samozaposlene s ekonomskim teškoćama uzrokovanim ekonomskom pasivnošću u vreme pandemije;

Jačanje socijalnog dijaloga svih sindikata i organizacija specijalizovanih za zaštitu radnih prava zajedno s vladom u zaštiti radnika od raznih opasnosti po zdravlje i sigurnost na radu;

Izrada i provedba konkretnih mera za koristi iz paketa finansijskog oporavka, uključujući sve radne sektore bez razlike i u stalnom dijalogu s relevantnim sindikatima i organizacijama;

Da se prioritetno preispita i odobri u Skupštini reforma paketa radnog zakonodavstva, obnavljajući odredbe zakona o porodiljskom i roditeljskom odsustvu u okviru zakona o radu;

Pojačana koordinacija između socijalnih partnera za uspostavljanje i jačanje novih sindikata u privatnom sektoru i podršku postojećim savezima i sindikatima;

Nastavak formalizacije ekonomije povećanjem broja formalnih radnika ekonomskim merama za podsticanje formalnosti;

Da zakon o zdravstvenom osiguranju postane funkcionalan i da se na nacionalnom nivou osnuje fond za socijalno osiguranje za sve sektoreJavno zdravlje je najvažniji interes svih ljudi na Zapadnom Balkanu. U svim zemljama zahtevamo donošenje propisa kojima će se države obavezati da poseduju zaštitnu opremu i lekove za slučajeve pandemije, koji bi samo tada mogli da budu upotrebljeni."