Predizborno istraživanje NSPM
Kako je bojkot postao neminovnost
Hteli ili ne hteli, u ovo predizborno vreme, sve se vrti oko bojkota. Jer, na kraju krajeva, Vučić će dobiti onoliko procenata koliko bude želeo da dobije. A to, manje-više, važi i za ostale učesnike u izbornoj trci. (I oni će, naime, dobiti onoliko koliko ON bude želeo da dobiju.) Zato je stepen uspešnosti bojkota, zapravo, jedina stvarna i kakva-takva nepoznanica predstojećeg glasanja
Ovo je poslednje istraživanje u ovom četvorogodišem izbornom ciklusu. Bilo je, nadam se, bar donekle poučno. Ponekad zanimljivo i zabavno. Neretko tmurno i depresivno. Ali mislim da su, u celini gledano, čitaoci tokom ovog serijala postali vičniji da prate srpske javnomnjenjske zavrzlame. I, ako ništa drugo, verujem da će nakon ovog tekstualnog ciklusa malo manje da se čude i iščuđavaju nad izbornim rezultatima – razume se, pod pretpostavkom da u dogledno vreme u ovoj zemlji uopšte bude nečega što se uslovno može zvati "fer i pošteni izbori".
Srbija (bez KiM), 17–25. maj 2020; istraživanje telefonsko; reprezentativni uzorak ispitanika: 1000
Neke od tih pouka vredi ponoviti. To što vi, na primer, "ne znate nikoga ko glasa za SNS" (ili SPS) ne znači da ti ljudi ne postoje i da ih čak u zbiru nema veoma mnogo. Mi se svi, a da toga najčešće nismo ni svesni, uglavnom krećemo unutar svojih relativno uskih društvenih krugova i grupa ("socijalnih balona") i iz njih vrlo retko iskoračujemo. I verujte da se, na sličan način, neko negde čudi kako je uopšte moguće da postoje ljudi koji ne obožavaju "našeg Acu". I onda vrlo verovatno poseže za "logičnim" objašnjenjem da mora biti da su u pitanju neki "ludaci" i "plaćenici".
Srbija je definitivno veoma podeljeno i gotovo šizoidno podvojeno društvo. Pogledajte samo nalaze i brojke u ovom poslednjem istraživanju. Da li žive bolje ili gore? Da li veruju u zvanične podatke o broju umrlih i obolelih od korona virusa? Da li misle da izbore treba odložiti? Da li Srbiji preti opasnost od migranata? Da li država čini dovoljno za zaštitu Srba i SPC u Crnoj Gori? Da li mislite da Srbija treba da nastavi putem ka EU, ili da se okrene ka Rusiji i Kini? Odgovori na doslovno sva ova pitanja (od kojih su neka i krucijalna) ukazuju na jednu gotovo univerzalnu i teško otklonjivu konfuziju. Da ne kažem i nešto gore.
I to čak skoro da nema mnogo veze sa aktuelnom političkom polarizacijom – za i protiv Vučića – iako, razume se, mentalitet i način vladavine Aleksandra Vučića, kao i čitavo političko biće Srpske napredne stranke, sigurno da "blagotvorno deluju", odnosno podstiču svaku vrstu patološkog rascepa, raskola i podele. Ali, u ovom konkretnom slučaju, rekao bih da su Vučić i SNS pre rezultanta nego uzrok ove velike javnomnjenjske podvojenosti.
za uvećanu tabelu desni klik pa »view image«
SUVE BROJKE I ČVRSTINA
Koliko god da je zanimljiv i važan "goli" rezultat – potencijalno je barem isto toliko, ako ne i više, važan "trend", tj. da li dotičnom "objektu" procenat raste, pada ili stagnira. A još važnijim od toga, kada govorimo o onome što, uprkos svemu, u ovo vreme ipak, manje-više, sve zanima, često se ispostavlja pouzdanost, odnosno čvrstina opredeljenja. Konkretno: samo na osnovu "suvih" brojki o rejtingu i popularnosti čini se da, na primer, Aleksandar Šapić, Sergej Trifunović i radikali na predstojećim junskim izborima (mada ih ja radije zovem "glasanjem") cenzus prelaze pevajući. (Pri čemu su čak Šapić i Sergej potencijalno bliži "petici" nego "trici".) A solidne šanse, osim njih, imaju još DJB, "Metla" i – verovali ili ne – "Zavetnici"?! No, ako pogledamo "čvrstinu" tih opredeljenja (pogotovo ukršteno sa odgovorom na pitanje "Da li ćete izaći na predstojeće izbore?) onda se vizura menja, a procenti opadaju toliko da čak ni ona dvojica prvopomenutih više ne mogu biti potpuno sigurni ni u onaj "mali cenzus".
Drugim rečima, bez preterivanja (i, eventualno, pogrešnih asocijacija) pokazuje se da je čvrstina opredeljenja često važnija i od same veličine tj. načelnog procenta "meke" podrške.
Konačno, posebno obeležje, znak raspoznavanja – a verujem i kvalitet – ovih istraživanja bili su i "izvodi iz komentara ispitanika", nekada duži, nekada kraći (u zavisnosti od toga koliko je novinski prostor dozvoljavao). Površnom čitaocu ti komentari su bili manje-više samo zabavno štivo da bi se učinio malo pitkijim tekst prepun brojki i stručnih izraza. A zlonamernom oku, kakve su uglavnom bile oči "čitača" iz redova vladajuće većine u Skupštini Srbije koji su o ovim našim tekstovima često govorili na sednicama parlamenta, delovali su kao "provokacija", "izmišljotina" i "želja da se simpatizeri SNS-a predstave kao primitivni, neobrazovani i glupi" (citat iz jedne diskusije šefa poslaničke grupe SNS Aleksandra Martinovića).
za uvećane tabele desni klik pa »view image«
Ništa, međutim, nije pogrešnije od toga. Kao i moji istraživači, ja te naše ispitanike volim (i sažaljevam ih pomalo), empatišem sa njima i pokušavam da ih razumem. A njihove reči i misli, odabrane i povremeno prezentovane na ovim stranicama, predstavljaju, zapravo, jedno ogledalo i jedan (indirektni) dokaz. To je ogledalo svih nas, našeg kolektivnog mentaliteta i ograničenja, kao i krunski dokaz odlučujućeg uticaja masovnih medija na formiranje svesti i stavova najvećeg dela populacije. Naime, ti odgovori i komentari predstavljaju neverovatan, često tragikomičan a povremeno i maligan miks stavova o svetu i ljudima produkovanih u režimskim medijskim laboratorijama zvanim "televizije sa nacionalnom frekvencijom". Pri čemu u toj tmini povremeno, poput dragulja na đubrištu, bljesne i poneka zatomljena iskra narodnog duha i autentične lucidnosti.
INSUFICIJENTNI IZBORI I IZLAZNOST
Ipak, u ovo, hteli ili ne hteli, predizborno vreme, sve se vrti oko bojkota. Jer, na kraju krajeva, Vučić će dobiti onoliko procenata koliko bude želeo da dobije. A to, manje-više, važi i za ostale učesnike u izbornoj trci. (I oni će, naime, dobiti onoliko koliko ON bude želeo da dobiju.) Zato je stepen uspešnosti bojkota, zapravo, jedina stvarna i kakva-takva nepoznanica predstojećeg glasanja.
Bojkot je, da ponovimo i rezimiramo, mnogo više nužno zlo nego neka "kraljevska" i dobitna opoziciona opcija. Svi oni koji su ga godinu i više unazad propagirali u ovom drugom smislu, činili su to ili iz površnosti i neznanja, ili sa ciljem da pod firmom i tepihom relativno popularnog bojkota prikriju svoje brljotine, svoju nepopularnost, a često i svoju nesposobnost i svoj nerad.
Većini bojkotaša kao da je bilo više stalo do toga da bojkot proglase nego da ga osmisle, ispune sadržajem i šire promovišu. I tako se došlo u situaciju da na manje od mesec dana pred izbore lideri glavnih bojkotaških opcija u ispravnost odluke o bojkotu nisu uspeli da ubede čak ni sve svoje simpatizere, a kamo li onaj širi i neopredeljeni deo biračkog tela.
Ali, nažalost, bez obzira na sve mane, bojkot je u proleće–leto 2020. u Srbiji postao ne samo politička realnost, nego i praktično politička neminovnost. A takvim su ga napravili, pre svega, aktuelni režim (čitaj Vučić), svojom bahatošću i neobuzdanom sklonošću ka svakovrsnoj zloupotrebi nadležnosti, institucija i resursa, a onda – doduše, na dalekom drugom mestu – i deo opozicije zbog toga što za četiri godine od poslednjih parlamentarnih izbora (i tri od predsedničkih) nisu iznašli ni bolju temu ni bolji način da se Vučićevoj svevlasti suprotstave.
Uzgred budi rečeno, kad smo već kod toga, mislim da je bilo kudikamo bolje i delotvornije bojkotovati prethodne predsedničke izbore, na kojima je Vučić izabran za predsednika, ali to tada nije padalo na pamet nikome od opozicionih kandidata – Janković, Jeremić, Obradović, Radulović, Stamatović, Popović – zainteresovanih za svoje što bolje lično političko pozicioniranje, kao i za nemala budžetska sredstva koja su učesnicima pripadala.
U svakom slučaju, što svojom krivicom, što iz sistemskih razloga, slaba i oslabljena opozicija u bojkotu je prepoznala svoju jedinu šansu za izbegavanje još jednog bolnog i ponižavajućeg neuspeha. A u tome im je na neki način pomogao i sam Vučić time što se nije potrudio da zbilja otkloni barem neke sistemske nedostatke svoje sve autoritarnije vladavine, već je samo nastojao da stvori privid pluralizma i "demokratičnosti" time što će omogućiti da sem njega i Dačića, barem još neka – po mogućstvu, "konstruktivna" – lista pređe cenzus. I nastojao je, čini se uspešno, da i na istoku i na zapadu obezbedi podršku, ili makar kurtoazne čestitke, za te i takve "izbore".
Ali ovi izbori će biti insuficijentni, ma koliku izlaznost Vučić i RIK budu objavili uveče 21. juna i ma ko mu sve na tom rezultatu bude čestitao. (Niko ne sumnja da će biti objavljeno da je ona bila iznad 50 odsto po biračkom spisku, a što ne treba brkati sa sličnom izlaznošću iz naše ankete.) Te insuficijentnosti je Vučić svestan verovatno više i od same bojkotaške opozicije (koja će, nema sumnje, sa svoje strane takođe proglasiti "pobedu"). A znaće to i pomenuti svetski "čestitari". Samo što će privremeno pred tim zatvoriti oči.
Izvodi iz stavova ispitanika
Glasaću za ovi Vučićevi narodnjaci, samo njih volim – ostali hoće da mi svi umremo
Poverenje u odluke kriznog štaba: "Sad mi nedostaju"
Žena (70): "Pa kako da nemam poverenje? Ja sam ih svaki dan gledala i sve sam slušala i poštovala. I da znate da mi sad nedostaju. Eto toliko sam volela da ih i gledam i slušam!"
Aleksandar Vučić: "Svi iz Evropu oće da nas unište, a on nas diže iz pepela"
Žena iz Bora (48): "Hiljadu procenti bi mu dala… i više ako može."
Muškarac iz Loznice (58): "Kažite Vučiću da je najbolji. Ali treba da nas, koji primamo socijalu, oslobodi od dadžbina, da ne plaćamo, ako može."
Penzioner iz Kruševca (79): "Ne mogu da mu dam 5. Ima tu puno zamerki."
Ispitanica iz Leskovca (58): "Na njega 10! Pa dao nam po 100 evri, bar da platimo računi, pa dao 4 iljade…"
Ispitanica iz Leskovca (58): "Pa vidiš da svi iz Evropu ‘oće da nas unište, a nas Vučić diže iz pepela polako."
Žena iz Rume (65): "Mene je od njih sramota. U Skupštini ljude nazivaju fašistima. To do sad nijedan predsednik kod nas nije dozvolio, samo ovaj. Smučilo mi se sve i zgadilo, naziva svoj narod fašistima. Kad je Boško Obradović štrajkovao glađu ispred Skupštine, ovaj je poterao 2 autobusa iz Rume. Svi članovi su morali da idu, popisivali su ih. Dobili su 1000 dinara i sendvič i morali da viču UA UA UA. Preživela sam tri predsednika, nijedan nije bio ovakav."
Učitelj iz Valjeva (46): " Dočekali smo da imamo predsednika koji stane u centar televizijskog studija i svađa se sa televizorima."
Higijeničarka iz Bora (51): "Otkad je Vučić na vlasti, ništa ne poskupljuje, nema inflacije i plata je redovna. Kad su bili ovi pre njega, bilo je užasno, ogromna inflacija i plata koja je vredela 3 evra."
Leskovčanin (67): "Vučić nas je digao iz blata, a Đilas hoće ponovo da nas u njega vrati."
Penzioner iz Pančeva (78): "Malo mi je dosadio Vučić. Aman, čoveče, skloni se malo. Valjda u toj stranci ima još koga."
Ana Brnabić: "Šahovska figura, i to ne neka jaka"
Žena iz Sremske Mitrovice (67): "Mene je malo sramota što nam je ona premijer."
Profesorka u penziji iz Beograda (68): "Ana Brnabić je obična šahovska figura, i to ne neka jaka. Nju gospodin predsednik pomera kako hoće. Sramota je da prva žena premijer u Srbiji bude osoba bez karaktera."
Ivica Dačić: "Medeni kolačić"
Ispitanik iz Vranja (59): "Provukao se kroz iglene uši."
Ispitanica iz Leskovca (58): "Doveo je Srbi iz inostranstva za vreme koronu. On je morao da ide da ih doveze."
Žena iz Rume (51): "Petica. Zalaže se za Kosovo, tolike zemlje su povukle priznanje zahvaljujući njemu."
Užičanin (50): "Dačonja je prišipetlja. Vezao se za fotelju, pa ga ti razveži."
Ispitanica iz Malog Požarevca (49): "Ivica Dačić – medeni kolačić. Treba mu malo dati motiku da smrša. Ma, svi da uzmu motike i da idu na selo da se malo vrate u realnost i stvarno shvate šta je težak rad."
Beograđanka (44): "Dačić je stara kajla. Taj može biti i načelnik u porodilištu, pa i babica."
Dragan Đilas: "Opljačkao celu Jugoslaviju"
Muškarac iz Aranđelovca (78): "Protero bi ga iz zemlje."
Žena iz Kikinde (76): "Školovan je on. Ali potkiva se i od Nemaca."
Penzioner iz Vranja (78): "Opljačkao celu Jugoslaviju!"
Ispitanik iz Kruševca (56): "Zavađava narod."
Penzionerka iz Pančeva (90): "On je jako nevaljao."
Penzioner iz Užica 72 godine: "Ako bi mi neko rekao: sečem ti ruku il’ da glasaš za Đilasa, ja bih rekao: seci ruku!"
Penzioner iz Pirota (75): " Đilas jedino što zna je da pravi nerede po ulici."
Domaćica iz Požarevca: "Gledala sam uživo kako prebija svoju ženu i tasta. Svojim sam očima videla, bilo na televiziji."
Vuk Jeremić: "Na sve gleda sa visine"
Žena iz Smedereva (64): "A on je izigrao moje poverenje! Otkad se udružio sa Đilasom, od tad je prokockao svoju inteligenciju."
Ispitanik iz Kruševca (56): "Mutan tip."
Penzionerka iz Vranja (75): "Upropastio Srbiju!"
Penzioner iz Beograda (80): "Jes, bio je u UN, i pokrao tamo sve."
Radnik iz Kraljeva (46): "Jeremić na sve gleda sa visine. A kad treba da se uradi konkretno, njega nigde nema."
Boško Obradović: "Oni tuku žene u Skupštini"
Ispitanik iz Kruševca (56): "Tuče narod. Ima merak da bije žene."
Penzionerka iz Sombora (79): "Ma oni tuku žene u Skupštinu, žena umire, pada dolje, pala u nesvest, a Boško sa navijačima viče: ‘Crkni!’ Videla sam svojim očima, bilo je na Pinku."
Muškarac iz Beograda (58): "Ima nešto što ostali nemaju – da sad ne budem vulgaran."
Poljoprivrednik iz Prokuplja (77): "Huligan koji izigrava Gandija."
Sergej Trifunović: "Bio je dobar, pa ga je društvo iskvarilo – i on je sad shvatio da je Vučić najbolji"
Žena iz Železnika (77): "A, on je dobar dečko. Bio je i nekad dobar pa ga onda društvo iskvarilo, ali evo sad je opet super. Eto sad ga ovi idioti napadaju i biju, ali Vučić ga brani. I on je sad shvatio da je Vučić najbolji. Dajte mu peticu."
Ispitanik iz Kruševca (56): "Psovač."
Žena iz Požarevca 62 godine: "Toga nisam volela ni dok je bio student, i tad je bio problematičan."
Penzionerka iz Vranja (75): "Nek se s’ bavi s glumu, a na politiku nek se ostavi!"
Penzionerka iz Kraljeva 83 godine: "On je počeo malo da blesavi."
Mladić iz Šapca (28): "Sergej nije navikao na epizode, pa uvek mora da igra glavnu ulogu. Hoće slava da udari u glavu."
Za koga biste glasali?
Muškarac iz Bora 52 godine: "Ej, da ti kažem odma’, ja glasam za Vučića, i ja sam Vučić! Razumeš!? A ti? Vidim ja, ti si Đilas."
Žena iz Kikinde 64 godine: "Glasam za cara, tako ja zovem našeg Vučka."
Žena iz Šapca (68): "Promenila bih ja rado Vučića, ne sviđa mi se baš toliko, ali nemam koga drugog da biram. Opozicija štrajkuje, ništa ne nudi, ne bori se, još naprave od sebe budale! E, pa ja onda moram njega."
Muškarac iz Kraljeva 62 godine: "Za onog čoveka koji je Srbiju digao iz pepela."
Penzionerka iz Zaječara (75): "SPS! Uvek sam bila za SPS, i kad je bio Milošević, i kad je bio Tito."
Penzionerka iz Novog Sada (77): "Sa dedu ćemo podruku i idemo da glasamo za SNS."
Muškarac iz Beograda (58): "Ne znam stvarno za koga, ali svakako za nekoga iz opozicije, pa bio taj opozicija ili bi se samo tako zvao."
Vranjanka 72 godine: "Glasaću za ovi Vučićevi narodnjaci. Samo njih volim da gledam i slušam, ostali su neprijatelji i hoće da mi svi umremo."
