U Savezu za Srbiju još uvek nisu svarili odluku Pokreta slobodnih građana da izađe na izbore. Za neke je time obesmišljena ideja bojkota, drugi Sergeja Trifunovića optužuju da je dojučerašnjim saveznicima zabio nož u leđa i svesrdno se nadaju da PSG neće preći cenzus, treći pomirljivo kažu da jedinstvo "prave" opozicije svakako treba očuvati i da svako ima pravo da se protiv autokratije SNS-a na čijem čelu stoji Aleksandar Vučić bori kako misli da treba.

Pokret slobodnih građana, čiji imidž kroje često politički nekorektni istupi Sergeja Trifunovića, nastupa kao antisistemska partija, kakve su u Evropi već nicale ni iz čega, uspešno prikupile protestne glasove i u Italiji, Hrvatskoj, Ukrajini ili Slovačkoj izazvale manje ili veće potrese na političkoj sceni. Posle uspona i pada Saše Jankovića, Sergej Trifunović je oživeo PSG, u pokret uneo kapital svoje glumačke popularnosti s nadom da će na izborima raspisanim za 21. jun preći cenzus od tri odsto, ući u Narodnu skupštinu i dobro je prodrmati.

Prvi korak na tom kratkom ali krajnje neizvesnom putu je prikupljanje najmanje 10.000 popisa potrebnih za prijavljivanje izborne liste.

"VREME": Kako ide prikupljanje potpisa?

SERGEJ TRIFUNOVIĆ: Mi smo jedina politička organizacija koja je izašla na ulicu i bukvalno smo razgovarali i argumentima osvojili dosad svaki skupljeni potpis. Zapravo mi skupljamo potpise onako kako bi to zaista trebalo da se radi. Sa volonterima stojim satima na ulici i komuniciram sa ljudima, obilazim sva mesta u Srbiji na kojima skupljamo potpise. Zasad sam više nego zadovoljan učinkom. Drago mi je što sem potpisa od ljudi na terenu dobijem i neku vrstu fidbeka.

Kako će se zvati lista Pokreta slobodnih građana?

Vrlo jednostavno: Sergej Trifunović – Pokret slobodnih građana.

Krenuli ste u kampanju. Na kakav prijem nailazite kod građana? Kako vam deluje Srbija izvan Beograda?

Kao što sam već rekao u odgovoru na prvo pitanje: non-stop sam na terenu i u kontaktu sa potencijalnim biračima. Ne idem po štalama da mazim telad, već stojim na ulici i slušam ljude. Ljudi nisu navikli da neko ima želju da ih sasluša, razume. Shvatio sam da zaista postoje dve Srbije. Onaj deo koji živi lagodno i ušuškano sa pogledom kroz ružičaste naočare. Sa druge strane su ljudi koji kad im dete saopšti da je pocepalo patike ili traži novac za ekskurziju moraju debelo da se pomuče da bi zaradili taj novac. Činjenica je da stvari koje su normalne i koje podrazumevaju normalan život kod većine ljudi u Srbiji izaziva grč u želucu i stres. Previše ljudi u Srbiji preživljava umesto da živi, a život prolazi.

Oni mogu da pričaju na televiziji kako se u Srbiji živi bolje, ali činjenica je da se u Srbiji ne živi uopšte. Ne zato što smo siromašna zemlja, nego zato što su na vlasti lopovi. Dokle god budemo čekali da ih skinemo i dokle god nas budu uveravali da je sve ovo normalno, ljudi u Srbiji neće imati život nego borbu za opstanak. Svi oni su zaboravili da patike ne bi trebalo da budu stavka koja utiče na život, da je pun frižider nešto normalno, da je letovanje nešto što bi sebi trebalo da priušti neko ko normalno radi i da bi prekovremeni rad trebalo da bude nešto što je višestruko plaćeno u odnosu na standardno radno vreme. Kada ovi na vlasti kradu, oni svima nama otimaju život. A sve je samo do nas i nemamo više šta da čekamo.

Kako se osećate kad vas u SNS–u hvale zato što je PSG odlučio da izađe na izbore?

Ma, ja uopšte ne slušam te ljude! Ne zanima me šta oni govore i kako komentarišu bilo koju moju odluku! Kada su ti ljudi u pitanju, zanima me jedino da što pre završe iza rešetaka. Nije na meni da ih slušam i komentarišem ono što oni govore, to će biti posao za istražnog sudiju. Ja slušam ljude na ulici. Odgovornost svih političara je da im omoguće normalan život, a ne da im otimaju godine i decenije, guraju ih u siromaštvo da bi ostvarili svoje neostvarene ambicije iz propalih detinjstava. Uvek mi je važnije šta kaže kasirka u prodavnici o stvarima koje joj smetaju u državi nego bilo koji lopov i kriminalac na vlasti. Moj posao je da toj kasirki, tom noćnom čuvaru, toj genijalnoj studentkinji mikrobiologije koja ne zna gde da se zaposli kad završi fakultet obezbedim normalnu državu. To je posao svih poslanika i političara u Srbiji, samo što su to zaboravili ili se prave blesavi.

Da li ste u vezi sa liderima SZS–a? Kako je vaša odluka da izađete na izbore uticala na vaše odnose?

Pokret slobodnih građana je politička organizacija koja nastupa i donosi odluke isključivo samostalno. Trudimo se da gajimo lepe odnose sa ostatkom opozicije, ali me ne zanima previše kako su drugi reagovali na odluku koja je doneta u pokretu na čijem sam čelu. Uvek će biti onih koji će svaku našu odluku doživljavati lično, ali ja sad nemam vremena time da se bavim. Kada sam se lomio oko odluke da odustanem od bojkota, prvo sam o tome informisao lidere dve opozicione stranke koje su deo SZS-a, jednostavno sam smatrao da je to fer bez obzira na to što PSG nije deo SZS-a.

Da li su predstavnici EU na neki način uticali da odustanete od bojkota?

Na moju odluku da odustanem od bojkota najviše su uticali navijači koji su u mojoj ulici pravili bakljadu, bacali topovske udare. Upadali su u stan penzionerke, dali joj paket ulja i brašna i sa njenog prozora bacali baklje na moju terasu. Uticao je i izvesni Oliver iz Čačka, operativac SNS-a koji je bio raspoređen u stanu moje komšinice Anđelke i zadužen da sa koncertnog ozvučenja pušta "Đilase lopove". Svestan sam da izborni uslovi neće biti bolji, naprotiv, biće osam puta gori. Ukoliko sad ne izađemo na izbore, šta je sledeće što će nam se desiti? Da uđu i u naše spavaće sobe?

Da li će PSG imati dovoljan broj obučenih kontrolora na izbornim mestima?

Mi smo pristojni ljudi i zahtevaću da svi kontrolori koji dođu na biračka mesta budu obučeni u skladu sa vremenskim uslovima.

Da li možete da uporedite vaša osećanja na pozorišnoj i političkoj sceni, ispred filmskih i TV kamera?

Umetnost, gluma i pozorišna scena nose čista i divna osećanja. Poređenje politike i umetnosti je nedopustivo. Političkoj sceni je više potreban vodoinstalater koji će se baviti otpušavanjem cevi punih govana, onaj koji je spreman da do vrata zagazi u kaljugu iz koje nije ni svestan šta će da ispliva. Politika i umetnost nemaju nikakve veze. Ako me pitate kako se osećam kao vodoinstalater u politici, reći ću vam: učim se zanatu!

Do koje mere je politika gluma?

Političari koji prvo glume, pa obećavaju, pa lažu, pa onda dovedu do toga da imamo nerazrešena ubistva, doveli su nas u situaciju da nam je potreban vodoinstalater. Upravo zato ne planiram da glumim u politici.