Iako deluje da je u vreme pandemije korona virusa avio-saobraćaj gotovo u potpunosti zamro i cela avio-industrija se našla u problemu, iako smo u prethodnih mesec dana mogli da vidimo fotografije sablasno praznih aerodroma širom sveta, pogled na brojne aplikacije koje prate avio-letove pokazuje da se ipak leti i da vazdušni saobraćaj nije mrtav.

Od trenutka kada je krenula globalna histerija zbog virusa korona, i građani Srbije koji žive u inostranstvu počeli su da se vraćaju u otadžbinu, a čini se da su najteži povratak imali oni koji su se u trenutku globalnog zatvaranja granica našli daleko od kuće. Oni koji su bili, na primer, na Kubi, Tajlandu, u Americi, imali su veliki problem da se prebace u Srbiju zbog opšte obustave redovnih letova. Slike "zarobljenih" građana Srbije po raznim aerodromima širom sveta preplavile su društvene mreže prvih nedelja epidemije.

Dok su oni čamili negde u svetu čekajući da država pošalje avion po njih, što se na kraju i dogodilo, u otadžbini se pravila atmosfera da njih i ne treba vraćati, i da u trenutku kada se svi bore da zaustave napad virusa značajni resursi ne treba da se troše na one koji se švrćkaju po svetu za svoj lični interes i zabavu.

Koliki su to resursi, još nismo saznali tačno, ali iz Vlade i od predsednika Republike sporadično stižu neke informacije o tome: poslednje što se čulo jeste da je gubitak nacionalnog avio-prevoznika Er Srbije preko 35 miliona evra, ali i da se zaposleni u kompaniji ne brinu jer će država da uloži koliko god je potrebno da se kompanija i dalje razvija.

Cinik bi rekao, ništa novo, jer i do sada je država sve plaćala i pokrivala sve troškove, pa što bi sada bilo drugačije? Jedina nedoumica javila se kada je Aleksandar Vučić izjavio da Er Srbija neće više moći da besplatno prevozi građane Srbije kao što je činila ovog proleća tokom krize, i da se to više neće ponoviti ako se kriza ponovo javi na jesen. Nedoumica je u tome što građani ništa nisu dobili besplatno jer se čitavo poslovanje kompanije, a pogotovo ti ad hoc čarter letovi, pokriva iz budžeta Srbije, dakle novcem građana Srbije, po zakonu.

ŠTA NAM GOVORE BROJEVI

Od kada je nastala Er Srbija, preliminarno u jesen 2013. godine, a svom snagom je startovala od leta 2014. godine, javnost Srbije ostaje uskraćena za podatke vezane za poslovanje te kompanije.

Od toga kako se uopšte došlo da se pravi zajednička kompanija sa Etihad ervejzom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, preko visine ulaganja i jedne i druge strane, novca koji se ulaže u iznajmljivanje aviona od partnera, do plaćanja obuka za pilote i kabinsko osoblje, od priče o nabavci najnovijih aviona do tihog odlaska partnera iz zajedničke firme – sve to je vođeno kao tajna, kao nešto nedorečeno.

Novinari su bili strpljivi, uspeli su da objave ugovore sa Etihadom, umeli su da pročitaju sporne stvari iz Odluka o dodeli državne pomoći, umeli su tokom godina da čitaju finansijske izveštaje koji su potvrđivali ono što se znalo od početka: nacionalna kompanija nije mogla da izađe na zelenu granu ni za tri, ni za pet godina, kako su nam obećavali. Ona opstaje samo zahvaljujući bogatim donacijama države svake godine, koje se kreću u iznosima od više desetina miliona evra.

"Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi", kaže crnogorska poslovica, koja se može primeniti na celokupno postojanje i delovanje Er Srbije, odnosno na ponašanje Vučića i njegovih saradnika u ovom poslu, prvenstveno Siniše Malog i Branislava Malovića, nekadašnjeg taksi vozača i koordinatora SNS-a za Mačvu.

Kako su je začeli tako radi i danas, pa je pokušaj ovog novinara da dobije podatak o tome koliko je letova kompanija ostvarila od izbijanja krize vraćajući građane Srbije u otadžbinu ostao bez odgovora. "Pitajte Ministarstvo spoljnih poslova, oni su naručili taj posao", rečeno je u pres službi kompanije, što je inače redovan odgovor na sve što se u kompaniji dešava od trenutka kada je osnovana.

U Ministarstvu su podaci takođe zagubljeni, odnosno ispostavilo se da ih ima samo kabinet ministra Ivice Dačića, koji je u jednom trenutku rekao da je oko 5000 ljudi vraćeno u Srbiju uz pomoć avio-prevoznika.

Međutim, "Vreme" saznaje iz izvora u Ministarstvu građevinarstva i saobraćaja da je od ukidanja redovnih linija Er Srbija imala 82 leta, kojima je dovozila građane Srbije zaglavljene na različitim destinacijama. Deo tih letova bili su kombinovani letovi, kada su sa putnicima dovozili i humanitarnu pomoć. Izvor navodi da je od uvođenja vanrednog stanja u Srbiju prevezeno 13.379 putnika, a da je dnevni prosek dolaznih putnika na beogradski i aerodrom u Nišu bio oko 18.000.

Pored toga, u Srbiju je od početka krize stiglo avionima Er Srbije i drugim kargo avionima 2383 tone medicinske opreme.

KOLIKO JE TO NOVCA

Na otvaranju "kovid krila" Vojnomedicinskog centra na Karaburmi u Beogradu 23. aprila, Aleksandar Vučić je, odgovarajući na pitanje o ekonomskim merama, izjavio da će država da pomogne turističke agencije ("Ako imate aranžman za banju u Sloveniji, mi ćemo da vam platimo da ga promenite za aranžman u nekoj od srpskih banja") i Er Srbiju, koja je besplatno prevozila "zalutale" građane Srbije sa različitih svetskih destinacija.

On je izjavio da će država posebno da pomogne nacionalnu avio- kompaniju, naročito sada kada za to nema prepreka od strane EU institucija koje su u prošlosti "kao kontrolisale" iznose državne pomoći upumpavane u zajedničku kompaniju Srbije i Emirata.

Prema biznis planu koji je "Vreme" objavilo u saradnji sa BIRN Srbija još u avgustu 2014. godine, posle čega je otpočela Vučićeva kampanja protiv nezavisnih medija (zbog objavljenih ugovora sa Etihadom organizovao je prvu vanrednu konferenciju za medije), država je trebalo da uloži oko 600 miliona evra u projekat osnivanja nove avio-kompanije na ruševinama JAT-a, odnosno Jat ervejza, koji je bio jedna od najstarijih avio-kompanija u Evropi. Kada se pogleda koliko je dugova otpisano, koliko se svake godine upumpavalo u kompaniju da bi se pokrili svi troškovi, koliko je povoljan položaj imala i na domaćim aerodromima i prilikom kupovine kerozina, ovaj iznos je verovatno veći, ali i ovako pokazuje da su novinari bili u pravu kada su tvrdili da se stranom partneru daje 49 odsto vlasništva za neznatno ulaganje od 40 miliona dolara.

Zbog svega toga, letovi građana Srbije koji su se našli u nevolji ne mogu da se nazovu besplatnim, jer je poslovanje kompanije omogućeno korišćenjem i upumpavanjem javnog novca od trenutka osnivanja ove firme.

Vlada do danas nije izašla sa podacima koliko je to "potrošila" na ove humanitarne letove, niti postoje zvanični podaci o tome kolika je zbirna cena ta 82 leta, na kojima je očigledno u proseku bilo oko 160 putnika. Ako je cena karte u proseku bila oko 300 evra, onda je mogući trošak nešto preko četiri miliona evra za karte, plus kerozin i takse na aerodromima od Londona do Dubaija.

Do preciznih podataka nismo mogli da dođemo do zaključivanja ovog broja, ali izgleda da, u odnosu na ono što je predstavljeno kao gubitak kompanije zbog prizemljivanja flote i na novac koji država inače upumpava u ovo preduzeće, to nije značajna suma.

S druge strane, neki stručnjaci, sa kojima je potpisnik ovih redova razgovarao, kažu da je za kompaniju bilo dobro što je letela jer je bar amortizovala deo troškova i na ovaj način je imala bolju popunjenost aviona nego na većini redovnih linija, a treba flotu održavati, plaćati skupi najam aviona i isplaćivati plate za pilote i ostalo osoblje.

U isto vreme, na društvenim mrežama bilo je dosta negativnih reakcija na Vučićevu izjavu o tome da neće više biti besplatnih vožnji, baš iz razloga što je kompanija bukvalno od početka u vlasništvu građana Srbije, s obzirom na to koliko se novca svake godine daje iz budžeta Srbije za njen opstanak.