Bivši premijer Vojvodine i bivši predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić u razgovoru za "Vreme" ističe da se na čelu Srbije nalazi čovek koji "nema psihološku konstituciju da podnese i najmanju kritiku" i da je bilo samo pitanje trenutka kada će "uvesti cenzuru". On smatra da se hapšenje novinarke Ane Lalić nije desilo slučajno, jer je ona svojim tekstom "srušila medijsku blokadu" i zbog toga morala da bude javno kažnjena.

"U trenutku kada je proglašeno vanredno stanje, najavio sam da je pitanje trenutka kada će Slobin zloglasni ministar informisanja uvesti cenzuru. Nije slučajno onomad Heraklit rekao da je ‘karakter čoveku sudbina’. Na čelu države je osoba koja je u stanju da satima kleveće i blati svakog neistomišljenika, ali nema psihološku konstituciju da podnese i najmanju kritiku. Njegov problem je što je Fridom haus još pre godinu dana u svom izveštaju istakao da je Srbija samo delimično slobodna zemlja sa konstantnim dramatičnim padom nivoa ljudskih prava i sloboda, a još oštrije kritike u odnosu na slobodu medija, nezavisnost pravosuđa i podelu vlasti je iznela Evropska komisija u svom izveštaju", kaže Pajtić na početku razgovora za "Vreme".

"VREME": Kada sa ove, doduše ne baš velike, vremenske distance posmatramo, može li se reći da se vlast pokajala zbog hapšenja novinarke Ane Lalić uzevši u obzir žestoku reakciju domaće i strane javnosti?

BOJAN PAJTIĆ: Svima je, osim aktuelnog režima, bilo jasno da će, čak i u uslovima pandemije, čitav svet skočiti na noge na prvi pokušaj represije prema novinarima u Srbiji. Ana Lalić je svojom profesionalnošću i hrabrošću sama srušila medijsku blokadu i pružila primer svakom da nam, uz ovakvu vlast, slobodu niko neće pokloniti. Moramo je oteti. Pitanje rušenja cenzure u ovom trenutku nije samo profesionalno ili političko, već i egzistencijalno. U uslovima pandemije, od toga da li postoji medijska kontrola, bukvalno, zavise i ljudski životi.

Rekli ste da je članak Ane Lalić "bolno tačan" i "hirurški precizan". Kakvo je, po vašim saznanjima, stanje u Kliničkom centru Vojvodine i, uopšte, u našem zdravstvenom sistemu, u kontekstu pandemije, ali i nezavisno do nje?

Silne napore uložiše da dokažu da je Ana Lalić lagala u svom članku. Samo jednu stvar su smetnuli s uma. U Kliničkom centru Vojvodine ne radi četvoro ljudi, već četiri hiljade ljudi, tako da Novi Sad, ali i Vojvodina i cela Srbija, znaju da je gospođa Lalić samo pretočila na papir svakodnevne muke zdravstvenih radnika u ovoj zemlji u uslovima pandemije. Na samom početku krize nisu za sve lekare i tehničare bile obezbeđene čak ni maske, da ih stave preko nosa i usta, ali su im zato, pretnjom otkazom, začepili usta.

Kao suprug profesorke Medicinskog fakulteta i lekarke, strašno sam zabrinut za njeno zdravstveno stanje. Da je moja bojazan opravdana i da je nebriga režima za zdravstvene radnike alarmantna, mahinalno je priznao i Igor Mirović, izjavom da je svaki peti oboleli od korona virusa u APV medicinski radnik, što je 20 odsto. Poređenja radi, učešće zdravstvenih radnika u ukupnoj populaciji je manje od 1 odsto… Prirodno je da je stepen izloženosti i zaraženosti zdravstvenih radnika veći od proseka, ali nikako ne dvadeset puta veći. Takav poražavajući podatak je nezabeležen u evropskim zemljama.

Da li se u zdravstvenom sistemu Vojvodine situacija promenila u odnosu na period kada ste vi bili na vlasti?

Odgovor na ovo pitanje je dao Aleksandar Vučić, nesvestan da rečenicom da Klinički centar Vojvodine "izgleda bukvalno fantastično u odnosu na bolnice širom sveta" – daje veliki kompliment "prethodnom režimu" kojeg toliko kleveće. Ta rečenica se odnosi na Urgentni centar, ispred kojeg državnici zvaničnici uvek daju izjave i čija se slika uvek nalazi kao pozadina svakog saopštenja rukovodstva KCV. Tačno je da je to jedna od najprestižnijih zdravstvenih ustanova u ovom delu sveta, ali je predsednik zaboravio da kaže da ju je projektovala, izgradila i osposobila "prethodna vlast", a ta institucija je počela sa radom 2010. godine. Naprednjačka pokrajinska vlada nije nastavila da na kosturu preostale dve lamele gradi ostatak novog kliničkog centra, tako da se ništa i nije promenilo. Nijedan novi kvadratni metar nije izgrađen u KCV otkako je SNS na vlasti, iako su im puna usta praznih priča o uspesima koji ne postoje. Sve više ljudi, na njihovu žalost, više veruje svojim očima nego Pinku i "Informeru".

A da ste sada u poziciji da donosite odluke, odnosno da imate političku funkciju, kako biste pristupili problemu pandemije?

Najvažnija stvar za uspešnu borbu protiv pandemije je sprečavanje nastanka panike. Međutim, u Srbiji, nakon više desetina gafova i lažnih informacija koje su plasirali ljudi koji vode zemlju, paniku ne proizvodi virus, već svest da državu vode lažovi i hohštapleri kojima je važnije da se ne izgubi jedan glas, nego da se izgubi jedan život. Vučić je, usred pandemije, organizovao miting podrške samom sebi u krugu fabrike Krušik u Valjevu, pa je posle toga, gle čuda, Valjevo postalo žarište pandemije. Naterao je 50.000 ljudi da u uslovima divljanja virusa (nakon što je korona uveliko detektovana u Srbiji), satima stoje i izlažu svoje zdravlje riziku, čekajući da potpišu podršku listi SNS-a. Napominjem da je za parlamentarnu listu dovoljno pet puta manje potpisa – svega 10.000. Samo u Srbiji je režim deo problema, a ne deo rešenja krize koju je izazvala pandemija.

Rekli ste, takođe, da je potrebno da se mnogo više ljudi testira?

Da, tako je. Nedopustivo je da i dan-danas u našoj zemlji bude tako mali broj testiranih na virus. Svetska zdravstvena organizacija je još polovinom marta jasno istakla da: "Države koje ne testiraju masovno klize u najgori scenario". Kineska doktorka Ksiong Jan, koja je pritekla u pomoć srpskim kolegama, u našim medijima je iznela svedočanstvo da "ukoliko se rano otkrije, rano dijagnostikuje i na vreme se krene s lečenjem, onda nema velikih problema u lečenju korone. Jako je važno da ljudi ne dođu u situaciju da koriste respiratore". Srbija, nažalost, sa samo 0,09 odsto testiranog stanovništva (6401 osoba – podatak od 4. aprila) – ne može da se nada ničem dobrom. Iako je Vučić izjavio da 26. marta počinje masovno testiranje, a Brnabićka se 27. marta pohvalila da postoji kapacitet za 2.500 testova dnevno, u narednih 11 dana testirali su samo 4945 ljudi, odnosno oko 450 na dan. Da li, posle ovoga, ikoga čudi to što je do ove nedelje u susednoj Hrvatskoj, primera radi, od 1182 zaražene osobe, preminulo 15 ljudi, a u Srbiji je, od 1908 zaraženih, život izgubila čak 51 osoba?

Osim toga, zaštitili bismo i zdravstvene radnike, koji su do pre nekoliko dana u Srbiji, bukvalno, bili žrtvena jagnjad. Dramatičan tekst Ane Lalić i tragični raspleti u bolnici u Ćupriji, na Institutu "Dedinje" i drugim zdravstvenim ustanovama naterali su režim da poboljša elementarne uslove zdravstvene zaštite lekara i tehničara koji masovno bivaju zaraženi i izbačeni iz stroja umesto da leče obolele.

U jednom tvitu ste govorili o tome da ne uključujete TV jer ne želite da budete predmet "iživljavanja psihopate". Da li se i vama čini da je Aleksandru Vučiću ova pandemija dobro došla, da je prosto sanjao vanredno stanje?

Blago narodima koje u vreme krize vode ostvareni i emocionalno uravnoteženi ljudi. I teško nama. Na maratonskim pres-konferencijama ovog čoveka nikada ne znate da li će u narednoj sekundi iz ekstaze zapasti u nervni slom, da li će se gnevni pater familias u minutima koji slede transformisati u zadušnu babu, niti da li će "nezahvalni podanici" biti izloženi grdnji, ili obasuti egzaltiranim obožavanjem kojim će ih Vođa "nagraditi". Stalno ponavlja kako se "bori za Srbiju", podsmevajući se drsko milionima ljudi koji su se zaista borili i za ovu zemlju ginuli, dok se njegova borba svodi na sedenje u kabinetu i u studiju Pinka. Vanredno stanje je njegovo prirodno stanje.

Kako procenjujete mere koje je ova vlast preduzela? Da li se i vama čini da su one previše restriktivne, kako ističu pojedini kritičari?

Višenedeljno celodnevno sedenje po stanovima, bez mogućnosti izlaska, jeste mera zaštite, ali istovremeno ugrožava imunitet naših vremešnijih sugrađana. Bilo je od početka moguće omogućiti ljudima iznad 65 godina da bar sat vremena dnevno prošetaju, u terminu u kojem je ostalima zabranjeno kretanje. S druge strane, bilo je potrebno ranije zatvoriti škole nego što je učinjeno. Dakle, kao što ima mera koje su previše restriktivne, ima i onih koje su zakasnele. Supruga je, budući da je kao lekar u Srbiji, izrazito ugrožena kategorija, insistirala da naš mlađi sin, gimnazijalac, prekine sa pohađanjem nastave nekoliko dana pre nego što su škole zatvorene, da ona ne bi, slučajno, iz bolnice donela virus, on ga preneo na svoje vršnjake, a oni dalje na neograničen broj ljudi. Vidimo da, na sreću, ima ljudi koji brinu kako da zaštite druge, dok neki brinu kako da se ne smanji broj izašlih na izbore i kako na tim izborima da ne izgube nijednog glasača.

Vlast je predočila i niz ekonomskih mera za ublažavanje posledica pandemije. Kako ih vi procenjujete?

Svakome ko malo razume ekonomiju je jasno da pandemija, zbog zaustavljanja globalne privrede, može dovesti do svetske ekonomske krize kakvoj smo svedočili 2008. godine. Deo ekonomskih mera Vlade će privremeno olakšati teret malim i srednjim preduzećima, ali je primetno da su one izrazito kratkoročne i predizborne. Razlog za donošenje mere koja podrazumeva da se svakom građaninu udeli milostinja od 100 evra je indirektna kupovina glasova. Ta mera uopšte neće značajno pomoći čak ni najsiromašnijim građanima, ali će umanjiti resurse Srbije za borbu protiv eventualne recesije. Međutim, režim i ne zanima to da li će posle izbora biti potop, ako će kapetan Nojeve barke biti Vučić.

Iako je pandemijska kriza još uvek daleko od kraja, da li se već sada može govoriti da će ona da proizvede i određene političke posledice?

Na državnom nivou će kriza sigurno dovesti do pada poverenja građana u režim. Najviši predstavnici vlasti su se u direktnom prenosu prvo smejali bolesti koja je u drugim zemljama odnela, već u tom trenutku, hiljade života, grohotom odobravali tezu da je COVID 19 najsmešniji virus u istoriji, nudeći nam rakiju kao preventivu, da bi posle samo nekoliko dana tvrdili da ćemo toliko umirati od ove bolesti, da će sva groblja biti premala. Početkom marta su lagali da je broj respiratora u drugim zemljama, pa i kod nas – državna tajna, te da imamo više nego dovoljno tih aparata, da bi nam posle mesec dana rekli da se nabavka respiratora tek privodi kraju. Lagali su da privatna škola ministra prosvete nije bila zatvorena, dok je isti taj ministar istovremeno pretio sankcijama direktorima državnih škola koji su zbog opasnosti od epidemije poslali nastavnike i đake kući. Obmanjivanje javnosti je postala zvanična politika, a režim koji to čini neumitno gubi kredibilitet.

Kako procenjujete rad pokrajinske vlade u protekom periodu? Koliko je, prema vašim informacijama, tačno da postoji nesporazum između republičke i pokrajinske vlasti?

Teofil Pančić je odlično rekao da, ako na svetu postoji nešto gore od SNS-a, to je SNS u Vojvodini. Istakao je, parafraziram, da su naprednjaci pretvorili Vojvodinu u jedno Ništa. Kada bih morao da jednom rečju okarakterišem sadašnju pokrajinsku Vladu, rekao bih – nevidljiva. Do sada smo čuli za stelt avione, sada vidimo da postoje i stelt Vlade. Pre nekoliko meseci sam naveo više desetina različitih nadležnosti koje je republička vlast oduzela pokrajini, a da predstavnici APV nisu ni pustili glas. Polako ih gase, a oni se ne usuđuju da pisnu. Zaista ne mogu da se setim ni da su nešto uradili, niti da su se za nešto zalagali. Ostaće zapamćeni po Mirovićevoj izjavi da je lično poslao vozača iz pokrajine u Lučane, da analizira da li Đilas deli nekakvih 623 miliona evra građanima.