Nakon dramatične najave da se Aleksandar Vučić ne oseća dobro, ministar finansija Siniša Ma­li je 31. marta obznanio (pre)dugo očekivane mere kojima će Vlada Srbije pomoći privredi pogođenoj pogubnim uticajem pandemije.

Najvažnije mere su: odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor dok traje vanredno stanje, sa plaćanjem na 24 rate od početka 2021. godine; uplata tri minimalne plate svim preduzetnicima, paušalcima, zaposlenima u mikro, malim i srednjim preduzećima (oko 750 evra ukupno po radniku); uplata polovine minimalne plate za zaposlene u velikim preduzećima, odnosno one koji su poslati na prinudni odmor ili dobili rešenje o prekidu rada; 2,2 milijarde evra biće izdvojeno za kredite Fonda za razvoj za likvidnost i obrtna sredstva; po 100 evra dobiće svaki punoletan građanin.

Prema rečima ministra finansija, ova pomoć vredeće 5,1 milijardu evra.

SAMO PO ZASLUZI

Pomoć treba da dobiju samo preduzeća koja su otpustila manje od 10 odsto radnika i koja nisu zamrzla poslovanje. Takođe, minimalac neće dobiti neprijavljeni radnici, niti će kredite Fonda za razvoj moći da dobiju firme koje imaju dugovanja prema državi, bankama ili poslovnim partnerima.

Siniša Mali je rekao i da će prvi od tri najavljena minimalca biti isplaćen tek sredinom maja i da će za "narednih desetak dana" biti napravljen kompletan pravni okvir za predložene mere.

Ekonomisti su uglavnom pozdravili najavljene mere, uz napomene da će koštati mnogo, da će se povećati javni dug, ali da je to neophodno u ovim okolnostima.

No, pojavilo se i dosta pitanja. Zašto se sa merama čekalo toliko dugo? Zašto isplata minimalca kreće sredinom maja kada su najugroženiji – oni najmanji – već u drugoj polovini marta morali da znatno smanje obim poslovanja? Kao da se polazi od toga da mala isto kao i srednja i velika preduzeća treba da imaju zalihu likvidnosti da izdrže dva meseca, što prosto nije moguće.

Pojedina udruženja su ukazala da preduzeća i dalje treba da plaćaju komunalije, zakup objekta, parafiskalne namete u trenutku kada je većina bila prinuđena da zatvori radnju.

REČ POGOĐENIH

Pet dana nakon uvedenog vanrednog stanja, 21. marta, Vlada Srbije naredila je zatvaranje kafea. Bora, vlasnik jednog kafea, bio je direktno pogođen ovom merom. "Ja nemam zalihe, ušteđevinu, živim od tog kafića", kaže Bora za "Vreme". Objašnjava da će mu isplata tri minimalca pomoći u poslovanju, ali napominje da je sredina maja mnogo daleko.

"Iskreno, da nemam brata, ne bih mogao da preživim. Nemam nikakva primanja, brat radi u dobroj firmi i zahvaljujući njemu imam od čega da živim. Nas je troje zaposlenih sa mnom kao vlasnikom, imam još petoro njih preko omladinske zadruge", kaže Bora.

Desetak dana kasnije, 1. aprila, Vlada je zatvorila i frizerske salone. Igor ima jedan takav salon u Žarkovu skoro tri decenije. On kaže za "Vreme" da mu mera odlaganja isplata poreza i doprinosa ništa ne znači. "Te mere ne štite poslodavce, one štite radnike. A da bi radnik bio zaštićen, mora prvo poslodavac da bude zaštićen. Pričam o malima, kao što sam ja. Oni će za april, maj i jun da isplate po 30.000 dinara svakom radniku. To znači da poslodavac ne mora da plati zaradu radniku i to važi za one koji nisu zatvorili radnju i koji nisu otpustili radnike. E sad, to znači da se radnik vodi kao da radi, a poslodavac će da plaća doprinose i zdravstveno osiguranje, od 2021. godine, pominjali su i na 24 rate.

Međutim, zašto bih ja plaćao te doprinose? Ja ne radim, ne pravim nikakav pazar, imam prihod nula. Oni su pomogli radnika, da radnik ne bude u minusu, a ja koji ne zarađujem ništa, ja moram da isplaćujem doprinose još sledeće dve godine. Ako su hteli da pomognu, trebalo je da isplate bruto, onda bi poslodavci imali račun da ne otpuštaju radnike", priča Igor.

On dodaje da nije uzeta u obzir ni cena lokala koju privrednici moraju da plaćaju.

"Moj drug ima pekaru. Njemu je vlasnik lokala rekao – mogu prvi mesec da ti dam bez kirije, ali ostalo moraš da mi plaćaš 50 odsto, jer ja tržnom centru moram da plaćam dažbine. Tako da postoje i ti troškovi", kaže Igor.

Sa druge strane, uprkos najavi da će isplata minimalca ići preko namenskog računa, Bora nije uveren da će te pare stići do radnika. "Svi radnici koji rade kod mene su moji drugovi. Ako te pare stignu, ja ću im te pare odmah dati. Ja sam rekao svima da će dobiti i malo veću platu ili bonus kad počne sve ponovo. Ali, čisto sumnjam da će ljudi da daju te plate radnicima, ako uopšte bude bilo tih plata. To ti je kao ono za porodilje – uplatiš porez i doprinose, pa ti onda to vraćaju na račun. Pa kad su videli da se krade, da otimaju, uveli su namenski račun. Ali, šta nekog sprečava da kaže – daj ti meni pola para ili ću ti dati otkaz. Rade svašta ljudi, tako da će verovatno i tu da bude zloupotreba", kaže Bora.

DOBITNICI I GUBITNICI

Država je mnogo pre obznanjenih mera saopštila da zaposleni u javnom sektoru i penzioneri ne smeju ni u kom slučaju da osete posledice krize. Penzioneri će, iz nekog razloga, u aprilu dobiti i 4.000 dinara jednokratne pomoći. Ova mera je uvedena među prvima, još 12. marta.

Vučić je 20. marta rekao da je "zamolio vlasnike privatnih firmi da se suzdrže u naredna dva meseca" i ne daju otkaze radnicima za vreme epidemije korona virusa, "a mi ćemo videti da pomognemo", te da se u državnom sektoru plate neće smanjivati, da niko neće dobiti otkaz i da će se penzije isplaćivati".

Istog dana, Fiskalni savet je saopštio da je jednokratna pomoć penzionerima "neracionalno trošenje novca poreskih obveznika", napominjući da penzioneri i zaposleni u javnom sektoru nisu ugroženi jer imaju stabilne poslove i primanja. "Trenutno su najugroženiji zaposleni u privatnom sektoru, koji bi mogli ostati bez posla ili primanja i mala i srednja preduzeća koja nemaju raspoložive resurse da se izbore s padom poslovne aktivnosti", naveli su u tada u Fiskalnom savetu.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković je početkom aprila u tekstu na portalu Nova.rs napisao da "dobrano zalazimo u april, a poslovni ljudi gotovo da ne znaju šta ih tačno i kada čeka". "Priroda naših mera je takva da su bez problema mogle biti obnarodovane dva-tri dana a ne dve-tri nedelje nakon izbijanja krize. Naša vlada se odlučila za sačmu a ne za laser. To znači da su mere široko postavljene i nisu fino podešavane (…) Mislim da je izabran pravi pristup. Ali onda nema smisla da se ovoliko kasni, prvo pri predlaganju mera a onda i u njihovoj primeni", napisao je Vučković.

Nakon objavljenih mera, poljo­privred­nici su primetili da među tim merama nema ništa za njih. Agroekonomista Milan Prostran rekao je da je ovaj pro­gram potpuno zapostavio potrebe poljo­-

privrede, a mediji su javljali i da su poljo­privrednici hapšeni zbog kršenja zabrane kretanja vraćajući se sa setve, uprkos najavi ministra Nedimovića da im "niko neće otkinuti glavu" ako se zateknu na traktoru.

Povrtari su potpuno izgubili pristup tržištu nakon što su zatvorene zelene pijace, a posebna priča su staračka seoska domaćinstva, gde ljudi ne smeju uopšte da izlaze. Velike probleme imaju i pčelari, među kojima je takođe mnogo ljudi koji sada ne smeju dalje od svog dvorišta.

Najgore će proći oni koji su radili kao nadničari i neprijavljeni radnici – ne mogu da rade, ne mogu da dobiju pomoć.

KASNO PALJENJE

Pre no što je uvedeno vanredno stanje, osim vapaja hotelijera nije bilo mnogo obaziranja na uticaj virusa korona na privredu. Desetog marta urednik biltena "Mesečne analize i trendovi" (MAT) i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da "negativan uticaj korona virusa neće poštedeti ekonomiju Srbije, ali verujemo da će šteta biti minimalna".

Sutradan, 11. marta, Narodna banka je smanjila referentnu kamatnu stopu na 1,75 odsto, a dan kasnije, 12. marta, predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je da je privreda u Srbiji "uprkos pandemiji korona virusa stabilna i da dobro podnosi posledice".

Ana Brnabić je tada podsetila da je država još u februaru izdvojila sredstva za 60.000 turističkih vaučera – da bi se smanjio uticaj nedolaska stranih gostiju, te je najavila još 200 miliona evra u kapitalne projekte (i to kao deo fantomskog plana – niko ga nije video – "Srbija 2025"), kao i jednokratnu pomoć penzionerima od 4.000 dinara.

"Još je rano reći da li ćemo uspeti da ostvarimo privredni rast od četiri odsto, ali od toga ne odustajemo", rekla je Ana Brnabić i dodala da će biti jako teško ostvariti taj rast.

Ove mere i "mere" još dugo će ostati jedino što će država poduzeti, iako se situacija dramatično menjala, praktično iz dana u dan. Prvo su pomoć zatražili hotelijeri, koji su udarce počeli da trpe još u februaru.

DESETAK DANA

Sedamnaestog marta, dan nakon uvođenja vanrednog stanja, NBS je uvela moratorijum na otplatu kredita i za građane i za privredu. Pojedini sindikati su saopštili da bi trebalo uvesti i moratorijum na radni status radnika dok traje vanredno stanje.

Negde nakon uvođenja vanrednog stanja izgleda da prognoze ubrzano počinju da bivaju sve gore: odjednom nisu ugroženi samo turizam, hotelijerstvo i avio-prevoznici, već počinje da se govori o krizi koja će da bude gora nego ona 2008. godine. Ekonomisti počinju da poručuju kako država treba da se zaduži i da ne treba da gleda na deficit.

Nakon hotela i restorana, polako i mnogi drugi kreću da otpuštaju radnike i da smanjuju plate jer država uvođenjem vanrednog stanja nije ni pipnula zakon o radu – sve njegove odredbe važe i dalje.

Za to vreme, Hrvatska 19. marta najavljuje pomoć privredi u iznosu od 3,9 milijardi evra. AmCham i NALED predlažu mere koje bi trebalo da preduzme Vlada Srbije, a Vlada – ćuti: jedine mere su i dalje one koje je donela Narodna banka (i 4000 dinara za penzionere), osim što je sutradan doneta uredba kojim se Vlada obavezuje da neće sprovoditi prinudnu naplatu, odnosno, da će zaštititi one koji imaju Sporazum o odlaganju poreskog duga.

Negde tada u javnost dolazi podatak da je za tri dana 1000 paušalaca zamrznulo svoje radnje. Ministar rada Zoran Đorđević 24. marta "ponovo apeluje" na poslodavce da ne otpuštaju radnike dok je na snazi vanredno stanje.

Deset dana nakon uvođenja vanrednog stanja, 25. marta, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež najavljuje da će "za desetak dana" biti pripremljen "ozbiljan paket podrške" privredi. "Bitka koja nam predstoji jeste bitka za očuvanje likvidnosti posebno najosetljivijih i najmnogobrojnijih mikro malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i borba za očuvanje radnih mesta", rekao je tada Čadež.

Istog dana Vučić kaže da će oni "za deset dana ali i ranije, izaći sa prvim velikim i značajnim merama, pa ćemo da sednemo da vidimo šta je to što još možemo".

Ekonomista Dragovan Milićević iznosi svoju procenu – da će se BDP Srbije zbilja pomeriti za 4,5 odsto, ali – u minus. Dan kasnije Privredna komora izlazi sa procenom da je 168 kompanija u Srbiji zaustavilo proizvodnju i da je trenutno 67.000 radnika koji su "na čekanju" i koji ne rade.

Ministar Zoran Đorđević 26. marta apeluje na poslodavce "da ne raskidaju ugovore sa zaposlenim roditeljima čija deca imaju smetnje u razvoju". U ovom trenutku već i EU saopštava da će Srbiji pomoći sa najmanje 15 miliona evra, ali, država čeka "desetak dana".

Najavljuje se da će Vučić predstaviti ekonomske mere u nedelju 29. marta, pa se u toku tog dana saopštava da će Vučić predstaviti mere u utorak 31. marta. Vučić konačno koristi svoje dvosatno gostovanje u nedelju uveče na TV Prva da najavi da će država obezbediti pomoć malim i mikro preduzećima "tako što će vlasnicima i njihovim zaposlenim platiti minimalnu zaradu za tri meseca ako tokom vanrednog stanja ne otpuste više od 10 odsto radnika", te da će ukupni paket pomoći iznositi oko 5 milijardi evra. Ujedno najavljuje da će svaki punoletni građanin dobiti po 100 evra, što će državu koštati više od pola milijarde evra.

Konačno, u utorak 31. marta Siniša Mali i Marko Čadež zvanično predstavljaju ekonomske mere.

No, to nije bio kraj. Iz Ministarstva finansija 3. aprila navode da ima još otvorenih pitanja i da rade na preciznom definisanju rešenja "kako bi za desetak dana Vlada Srbije mogla da usvoji pravni okvir".