Čovečanstvo se u pandemiji bori na dva polja: jedno je odbrana ljudi, odnosno zdravstvenog sistema, drugo je odbrana ekonomskog ambijenta u želji da posle krize svet nastavi da radi, proizvodi i razvija se.

Srbija sledi svetski trend i u utorak, 31. marta, Vlada Srbije predstavila je ekonomske mere koje bi trebalo da omoguće očuvanje radnih mesta i opstanak prvenstveno mikro, malih i srednjih preduzeća, za koje se sada vidi da ovu krizu ne mogu da prežive. Vlada je obećala paket u vrednosti od preko pet milijardi evra, odnosno više od 10 odsto ukupnog BDP-a Srbije, što je, po ministru finansija Siniši Malom, nešto što nijedna druga država u svetu nije predložila.

Uporedo, država se svojski bacila na urgentnu nabavku opreme neophodne za borbu protiv virusa za koji ne postoji lek, jureći po svetu prvenstveno respiratore i zaštitna odela za svoje zdravstvene ustanove i medicinske radnike. U fokus je došla priča o tome ko nam koliko pomaže, a na ulicama Beograda osvanuli su bilbordi sa likom predsednika Kine Si Đipinga, na kojima se Srbija zahvaljuje svom bratu – što bi trebalo da bude odjek mnogobrojnih izjava predsednika države Aleksandra Vučića i predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić o tome kako bez kineske pomoći ne bismo mogli da preživimo ovu krizu.

Od trenutka kada je u jednom od javnih obraćanja Vučić rekao da samo Kina pomaže, kako od EU nemamo ništa, krenula su nagađanja o tome da li ovakav potez znači trajno pomeranje Srbije ka Kini, odustajanje od evropskog puta, ili je samo reč o preemotivnoj retorici koja služi za unutrašnje potrebe i za mobilizaciju sopstvenih birača.

STIŽU MILIJARDE

Na, podrazumeva se, vanrednoj konferenciji za novinare u Palati Srbija na Novom Beogradu u utorak, ministar Siniša Mali je, kao član Kriznog štaba zaduženog za otklanjanje ekonomskih posledica epidemije virusa korona, izneo program mera Vlade Srbije. U narednim danima biće dosta tumačenja i priča o tome da li je moguće uraditi ono što je predloženo i što u osnovi, kako je Mali poručio, ima za cilj očuvanje radnih mesta i pomoć preduzetništvu.

O nužnosti hitnog donošenja mera bilo je reči na marginama javnog prostora od trenutka kada se shvatilo da je epidemija ozbiljna, u drugoj polovini marta, i prva organizacija koja je izašla sa predlogom bio je NALED (Nacionalna alijanasa za lokalni ekonomski razvoj), koja je detektovala potencijalne probleme i ponudila moguća rešenja. Sa predlozima rešenja se istakao i Tomislav Momirović iz kompanije Mona, ali sve to je čekalo na mere Vlade Srbije, odnosno Aleksandra Vučića, koji se samoimenovao za šefa tog dela Kriznog štaba.

On je mere manje-više predstavio gostujući na TV Prvoj u nedelju, 29. marta, kada je rekao da će država uraditi sve da smanji posledice krize i da omogući nastavak snažnog ekonomskog rasta, sa čim se Vučić najviše ponosi u poslednjih osam godina. Kontroverze su izbile oko predloga da svaki punoletni građanin dobije po 100 evra na račun, i ta mera, inače četvrta u nizu u okviru celog programa, ocenjena je u najmanju ruku kao neutemeljena, a realno kao populistička, i kao nešto što treba da pošalje poruku onim najsiromašnijim Vučićevim biračima.

Predstavnici NALED-a u pisanoj izjavi za BIRN kažu da su Programom ekonomskih mera države za podršku privredu u vreme vanrednog stanja prihvaćene tri ključne preporuke NALED-a za prevazilaženje negativnih posledica pandemije virusa korona – odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade tokom vanrednog stanja, obezbeđivanje povoljnih kredita privredi za likvidnost i isplata finansijske podrške preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima koji su najugroženiji, odnosno njihovim zaposlenima. Uz to, prihvaćena je dodatna sugestija ukidanja PDV-a na donacije, kao vrlo važna mera za podršku ugroženima u vreme vanrednog stanja.

"Važno je pohvaliti i izdašnost paketa, jer je iznos koji premašuje pet milijardi evra značajna podrška privredi, i smatramo da su u ovom trenutku to jedine moguće mere koje bi suštinski pomogle sektorima onemogućenim da posluju, pre svega preduzetnicima, malim firmama i izvoznicima", kažu za "Vreme" u pisanoj izjavi iz NALED-a.

Oni ipak pitaju da li će ovim merama biti obuhvaćen i civilni sektor, koji je takođe značajan poslodavac i isplaćuje zarade za više desetina hiljada građana Srbije. Veliki deo tih organizacija i njihovi zaposleni sada su angažovani na pomoći naročito ugroženim grupama.

Ono što je odlikovalo prezentaciju jeste optimizam ministra Siniše Malog, koji verovatno nije do sada viđen nigde u svetu: on je nastupio sa pozicije čoveka koji zna da će sve da bude u redu, da je OVO privremeni zastoj, da je Srbija potpuno spremna za ovu krizu i da nas ništa ne može pomeriti sa ovog puta. Nije objasnio odakle će sakupiti tih 5,5 milijardi evra i kako će, na primer, ubediti banke da odobre povoljne kredite za likvidnost u iznosu od dve milijarde evra, posebno u danima kada guvernerka Jorgovanka Tabaković upozorava banke da i one treba nešto da urade jer "nema banaka bez klijenata".

U zbiru, za laike, mere su zvučale kao sedativ i poruka je bila: "Teško je, ali ne brinite, država misli na sve, imamo mnogo para, možemo mnogo da se zadužimo a da nas to ne ugrozi, samo ostanite kod kuće da OVO protutnji i idemo napred."

KINA ILI EU

Dok se Mali hvalio uspehom reformi u poslednjih osam godina, njegov mentor i poslodavac Aleksandar Vučić sedeo je u svom kabinetu na Andrićevom vencu u Beogradu i lovio respiratore i medicinsku opremu. Uprkos velikoj pomoći braće iz Kine, i braće iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (koji su braća i sa većinom lidera iz regiona), celokupan zdravstveni sistem Srbije grca pred naletom pozitivnih od virusa korona, uz pretnju da se potencijalno uruši, što zbog bolesti medicinskog osoblja, što zbog ograničenih resursa i loše organizacije samog zdravstvenog sistema.

Država koja se hvali velikim novcem na računu (Mali je na početku krize rekao da imamo gotovine da svi živimo kako živimo najmanje dva meseca, bez ikakvih dodatnih prihoda u budžet), i koja uz pomoć svojih agenata juri po celom svetu opremu i aparate, ipak je stala u red za pomoć.

Najpre nam je rečeno da je ogromna pomoć stigla iz Kine, a onda smo polako saznavali da smo zapravo ogromnu većinu stvari koja je stizala zapravo kupili, jer je Kina pokrenula proizvodnju posle epidemije i počinje da prodaje ono što je prodavala celom svetu nekoliko decenija unazad. Iako su u Beogradu bilbordi sa bratom Sijem, iako preko puta ulaza u Vladu Srbije više nema pozivanja na Kosovo i srpske žrtve nego na gvozdeno prijateljstvo sa Kinom, činjenica je da niko iz Vlade ili iz Vučićeve okoline ne želi da nam kaže koliko nam je Kina to pomogla u novcu, odnosno koliko vredi ta oprema koju su nam donirali.

S druge strane, javno prokužena od Vučića, Evropska unija, iako i sama pred najstrašnijim izazovom borbe sa epidemijom, našla je način da dâ neku konkretnu pomoć: javljeno je da će 94 miliona evra iz predpristupnih fondova biti usmereno za potrebe saniranja ove krize, i da će Srbiji odmah biti na raspolaganju 15 miliona evra za "tehničke troškove" oko nabavljanja opreme i sredstava za zdravstvenu zaštitu.

Probudio se i ambasador Sem Fabrici, koji je na svom Tviter nalogu počeo da podseća šta je sve EU donirala Srbiji u poslednjih dvadeset godina, iz čega se vidi da i ovo što imamo od zdravstvenog sistema uveliko postoji zahvaljujući donacijama te EU koje se Vučić onako lako javno odrekao, pričajući o Kini kao jedinom prijatelju.

Vučićev emotivni nastup kao da je probudio Brisel, jer se njegovo egzaltirano zaklinjanje u Kinu skoro sa suzama u očima i neprimereno radovanje prilikom dolaska prvog aviona iz Kine, u kome su stigli i kineski stručnjaci, videlo u celom svetu. Objavljeno je dosta tekstova gde se postavlja pitanje gde to ide Srbija ako se na ovaj način odnosi prema Kini a zaboravlja svu pomoć "zapadnih prijatelja".

U tome je "briljirao" švedski diplomata Karl Bilt, sjajni poznavalac prilika na Balkanu, koji je na Tviteru opleo po Vučiću konstatacijom da je pravio cirkus kada dođe kineski avion, a kada stignu avioni koje je platila EU on ne radi ništa.

Vučić je na to mudro oćutao i pustio Anu Brnabić da se "bavi" Karlom Biltom, nadmeno mu pokazujući da on nije njegov nivo nego, eto, Ana će to da završi. Ana Brnabić je bila odlučna i snažno je odbrusila Biltu pozivajući ga da i ubuduće gleda koji avioni dolaze u Srbiju jer i tako nema druga posla.

Ovakvi stavovi su najviše tumačeni uz stranoj štampi, jer se domaća javnost manje bavila značenjem tih poteza. "Vreme" donosi dva izdvojena mišljenja stručnjaka koji se dugo godina na različite načine bave ovom temom, i čija viđenja preciznije pokazuju ono što se zapravo dešava ne globalnom planu.