Ukoliko dođe do epidemije korona virusa, da li biste svoj posao bez većih teškoća mogli da obavljate od kuće? To pitanje danas postavljaju mnoge kompanije i zaposleni u svetu, a samo manji broj ima pozitivan odgovor. Sledeće pitanje je da li bi vaše dete moglo da prati nastavu onlajn, ako bude doneta odluka da se školske zgrade zatvore na više nedelja?

Na oba pitanja većina zaposlenih i roditelja u Srbiji odgovoriće negativno. Iako u mnogim firmama postoji opcija za rad od kuće, ona se uglavnom odnosi na pojedinca, ne na ceo kolektiv. Ako svi ostanu kod kuće, sistem neće funkcionisati, iako ne bi moralo da bude tako.

Još gore je u školama. Nema nijednog razloga da učitelji, nastavnici i profesori ne drže časove, pa čak i da ispituju na daljinu. Ankete govore da gotovo svaki đak ima odgovarajući uređaj i prihvatljivo brz internet kod kuće, a onima koji takve uslove nemaju može se pomoći. Nijedan školski dan ne bi trebalo da se izgubi zbog nevremena ili epidemije. Škole u svetu, pa čak i internacionalne škole koje postoje u Srbiji, već rade na taj način.

Teoretski, sve je moguće, no iz prakse znamo da je sasvim suprotno. Da bismo imali pomenutu alternativu, potrebno ju je uspostaviti u "mirnodopskim" uslovima. Postaviti obrazovnim ustanovama zadatak da barem jedan dan u tromesečju bude "onlajn dan" kako bismo se na takve opcije navikli. Svakog čuda za tri dana, pa bi tako bilo i u ovom slučaju. Deca bi to brzo prihvatila, možda bi im se čak i dopalo, naročito dok je novo.

Slično je i sa firmama koje bi takođe morale da naprave rezervni plan za rad od kuće, gde god je to moguće i da ga onda povremeno testiraju. To zahteva uvođenje veće bezbednosti kompanijske mreže i higijenu kućnih računara ili poslovnih laptopova, ako se rad bazira na njima. A bio bi to dobar test za to koliko se država stvarno digitalizovala, može li i javna uprava neometano da radi od kuće, kada tako mora.

Istraživanja u svetu pokazuju da pet odsto ljudi redovno radi od kuće, a da dve trećine to čine ponekad. Londonska kancelarija kompanije Ševron je zbog sumnje da je jedan zaposleni oboleo od korona virusa kompletnom osoblju naredila da narednog dana radi od kuće, kao i tokijske firme Šizeido (kozmetika) i Dentsu (advertajzing). U sva tri slučaja radi se o više hiljada zaposlenih. Japanski NTT nije naredio, ali je takvu preporuku dao svojim zaposlenima, kojih ima dvesta hiljada.

Čak je i IBM preispitao svoju odluku od pre tri godine da ukine rad od kuće i preporučio zaposlenima da tamo privremeno presele svoja radna mesta, ko god je u mogućnosti.

Kriza zbog korona virusa mogla bi znatno da promeni naše modele ponašanja i poslovanja i da nas snažnije usmeri ka internetu. Ne morate ni do prodavnice da idete, sve što vam treba može vam se dostaviti, a plaćate pomoću QR koda koji je u Srbiji upravo promovisan. Virus digitalizacije je tu, ama smo mi zdravo imuni.