Mozaik

Moda

foto: tanjug / ap photo

Previše je odeće

Da li će odlazak Gotjea sa modne scene uticati na održivi razvoj u modnoj industriji ili je klatno već otišlo u suprotnom smeru

Sedamnaestog januara, u toku trajanja Pariske nedelje mode, Žan-Pol Gotje je stavio tačku na svoju pedeset godina dugu karijeru. Svet je to primetio barem iz dva razloga.

Počnimo od drugog, od načina na koji je Žan-Pol Gotje realizovao svoj odlazak. Naime, već 2015. prestao je da dizajnira za svoju liniju ready to wear, ali je nastavio da radi godišnje dve kolekcije visoke mode. Delovalo je da je to trajno stanje i da će na tome ostati. Međutim, početkom ove godine objavio je da je i sa time kraj. Najavio je svoju poslednju reviju visoke mode, spektakl kabaretskog tipa. Ujedno, bilo je to i priznanje svih sa kojima je sarađivao a koji su došli da mu te večeri odaju priznanje i prošetaju pistom, kao i brojnih kolega koji su ga podržali iz publike. Ipak, ono po čemu će se taj spektakl pamtiti je poruka – povod za povlačanje ovog umetnika iz sveta visoke mode.

"Mislim da se moda mora promeniti", napisao je u pismu koje je dostavljeno svakom gostu na reviji. "Previše je odeće, i previše odeće koja je beskorisna. Ne bacajte, reciklirajte!", naveo je, napominjući da je moda postala jedan od zagađivača koji najviše utiču na klimatske promene na planeti. Ovu poruku je realizovao i sam, prolazeći kroz svoju arhivu kako bi prošetao kroz pedeset godina svoga rada, koristeći delove prethodnih kolekcija za stvaranje nove odeće. "Ono što sam u svojim ranim danima radio bez sredstava, to danas činim svojom baštinom kako bih dao život novim kreacijama", dodao je. Detaljnije o ovome biće reči kasnije i tekstu.

Prvi razlog zašto će svet primetiti odlazak Žan-Pola Gotjea odnosi se na njegov neverovatan doprinos u menjanju poimanja onoga što visoka moda predstavlja, i na njegov ekstreman uticaj na pop kulturu s kraja prošlog veka. Šira javnost van Francuske upoznala je Gotjea tokom Madonine turneje "Blond ambišn" 1990. za koju je dizajnirao preko tri stotine kostima. Time je postavio ne samo platformu za svoju međunarodno priznatu karijeru, već i Madonin prepoznatljiv izgled koji će je od tipične predstavnice američke kič kulture osamdesetih vinuti u novu sferu modne prisutnosti i autentičnosti, što će je učiniti pojavom koja diktira, a ne sledi tendencije. Kada je film u pitanju, Besonov Peti element, zatim ceo opus ranih Almodovarovih dela, Gotje je obojio u gamu boja i formi neobičnu za minimalizam tog perioda. Još od najranijih početaka krajem sedamdesetih, Gotje je bio nosilac ideja koje su danas sastavni deo urbanog rečnika a koje su u tom momentu ne samo bile nove, već su i povlačile osudu javnosti, pogotovo što Gotje nije bio samo promoter već i akter novog stila života. Od početka se uz njegov rad vezuju pojmovi originalnost, rodna fluidnost, ulična moda, koje je onako kako ih je video i živeo prenosio na modnu pistu dodajući im kreativan pečat, ali u isto vreme zadržavajući nešto od sirovosti tog sveta. Svojim umetničkim delovanjem uvek se protivio kategorizaciji i etiketiranju bilo koje vrste, bez obzira da li je reč o godinama, polu, seksualnom opredeljenju, zbog čega se njegova estetika definisala često kao androgina, čak i više nego rodno neutralna. Nasuprot njegovim starijim kolegama, Gotje je posejao seme nove kreativnosti koja je iznedrila generaciju kreatora, pa i Mekvina, Galijana i Margielu, koji će raditi podstaknuti Gotjeovim duhom. Većina njih, od kojih su mu neki bili direktni saradnici, nemaju problem to ni da priznaju.

Navedenim stavom da je odeće previše pa je zato treba reciklirati kako bi se dao život novim kreacijama, Gotje namerava da skrene pažnju na koncept kreiranja održive mode. Međutim, da li je održiva moda, bez obzira na brojne pokrete koji je promovišu, zaista realan koncept u svetu u kome je proizvodnja odeće jedan od najvećih izvora profita?

U ovom trenutku čini se da je Gotjeov koncept borba sa vetrenjačama, pogotovo što sve više važnih učesnika modne industrije skreće pažnju na potencijalne probleme održive mode. Počele su i rasprave da li je to samo njegov marketinški trik ili iza toga stoji želja za realnom promenom. Ali bez obzira na primedbe, Gotje je definitivno skrenuo pažnju na ovu temu. Njegov život i umetnost, koji su do sada bili svojevrsna posveta buntu, daju mu kredit da od njega možemo očekivati doslednost. Iako je ovo bila poslednja revija Žan-Pola Gotjea, kako je naveo, predstoje mu drugi projekti. Ostaje da vidimo da li će oni biti u skladu i u vezi sa temom koju je pokrenuo svojim odlaskom sa modne scene. Modni revolucionar je konačno prerastao industriju iz koje je potekao i koju je zauvek promenio.

Iz istog broja

Sećanje – Vatroslav Mimica, filmski reditelj (1923–2020)

Poetika opraštanja

Zlatko Crnogorac

Povod

O psima i ljudima

Mladen Kalpić

Holivud

And the winner is…

Andrijana Ružić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu