U subotu 2. novembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta gostovalo je Kraljevsko dramsko pozorište (Dramaten) iz Stokholma. Izveli su predstavu Jedna švedska letnja noć Erlanda Jozefsona u režiji Erika Stubea koja govori o tome kako je Andrej Tarkovski snimao film Žrtva na ostrvu Gotland 1985. godine. Kroz predstavljanje istinite priče o saradnji švedskih glumaca sa čuvenim sovjetskim rediteljem umetnici Kraljevskog dramskog pozorišta pokazali su svoj odnos prema nacionalnom identitetu, prema "drugom", problemu razumevanja savremene umetnosti i reprezentovanja sopstvene kulture "drugom". O čemu se radi pokušaću da objasnim otvarajući, kao babuške, sloj po sloj…

ŽRTVOVANJE

Nakon značajnog, bogatog, ali i veoma komplikovanog i teškog perioda kada je radio u Sovjetskom savezu, Tarkovski emigrira na Zapad. Posle snimanja filma Nostalgija u kome je sarađivao sa Jozefsonom, on dolazi u Švedsku da snimi Žrtvovanje (1985) u kome kroz beskompromisni autorski pristup preispituje odnos savremenog čoveka prema Bogu. Radnja filma je smeštena na švedskom ostrvu Gotland koje se nalazi na Baltiku naspram obale SSSR-a. Glavni junak filma, novinar Aleksander (igra ga Jozefson), čuje na vestima da se sprema ratni sukob koji bi mogao da izazove treći svetski rat. U strahu za svet i svoju porodicu Aleksander, koji je ateist, obraća se Bogu sa molbom da spasi svet. Aleksander ponudi žrtvu – spaliće sopstveni dom. On doživljava snažnu čulnu i metafizičku viziju. Sutradan na vestima više ne javljaju o sukobu, koji se očigledno smirio. Aleksander odlučuje da ispuni svoj deo obećanja – spaljuje svoj dom. Godinu dana nakon snimanja filma Tarkovski je preminuo. Godinu dana nakon smrti reditelja u njegovoj voljenoj Rusiji je nastupila perestrojka – o Bogu se moglo raspravljati slobodno i bez žrtve.

JEDNA ŠVEDSKA LETNJA NOĆ

Jozefson koji je glumio u najznačajnijim Bergmanovim filmovima napisao je komad Jedna švedska letnja noć o svojoj saradnji sa Tarkovskim na filmu Žrtvovanje. Komad je prvi put postavljen u Dramatenu 2002. godine. Kroz istinitu priču o (ne)snalaženju Šveđana u saradnji sa genijalnim sovjetskim rediteljem Erland Jozefson pravi duhovit komad o švedskom mentalitetu. Šveđani žele da demonstriraju svoju savršenu organizovanost, a Tarkovski ih izluđuje potrebom da sledi svoj umetnički instinkt: usred švedskog leta zahteva noć, silno vreme izgube čekajući da se pojavi magla na moru, a kada se magla pojavi on bi da slika ravnicu… On ne zna švedski, oni ne razumeju ruski, kada pokuša da se u (ne)sporazumevanje ubaci požrtvovani prevodilac, Tarkovski krene da priča na italijanskom, ili jednostavno prekine rečenicu u pola i ode bez objašnjenja. Budžet se probija, niko ne zna šta se sledeće snima, u filmskoj ekipi ključa bes. Do eksplozije ipak ne dolazi jer je Tarkovski stigao u Švedsku sa velikim umetničkim "kreditom" – oreolom genijalnog umetnika i podrškom Bergmana lično. Zato je švedska filmska ekipa spremna da sledi čoveka koga zovu "mali Rus". "Mali Rus" na kraju komada prilazi glavnom glumcu Erlandu Jozefsonu i kaže mu da imaju problem u radu jer Jozefson ne veruje u Boga. Jozefson ga ne razume, a i kako bi kada je pričati o Bogu u Sovjetskom Savezu jedno, a u uređenoj, bogatoj i zadovoljnoj Švedskoj nešto sasvim drugo. Ipak, Šveđani ne bi bili to što jesu da nisu uspeli da snime poslednji film "malog Rusa" i da za njega dobiju gran pri u Kanu 1986. godine.

DRAMATEN 2018.

Erik Stube, švedski reditelj svetske reputacije, i umetnički direktor Dramatena 2018. godine ponovo postavlja dramu Jozefsona Jedna švedska letnja noć. Scena predstavlja probnu salu u kojoj glumci u kostimima iz epohe (osamdesete godine 20. veka) probaju komad o tome kako je sniman čuveni švedsko-italijanski film koji je radio ruski reditelj Tarkovski. Iznad njihovih glava na velikom platnu klize crno-bele slike iz filma Žrtvovanje, a na dva LCD monitora – jedan u dubini pozornice, a drugi po dijagonali na proscenijumu – prikazuju se inserti iz filma. Jozefsona igra glumac Tomas Hanson koji liči na njega, a malog, crnog, neimpresivnog Rusa igra plećati, zgodni, plavi Erik En. Tzv. tačna podela sa Šveđanima i tzv. kontrapodela za ulogu Tarkovskog krije tajnu rediteljevog pristupa problemu o kome govori komad. Naime, glumac Erik En ne igra zaista Tarkovskog, već pokazuje kako su Šveđani razumeli njegov gest i govor tela. Usvaja pokrete koji prirodno pripadaju telu sasvim drugačijih gabarita, čime ti pokreti postaju još izrazitiji i ulaze u domen onoga što se zove "gestus" – konkretno time što telo izvodi pokrete koji ne idu uz njegov gabarit mi razumemo koliko je liku teško u sopstvenoj nesnađenosti. Istovremeno, glumci koji igraju švedsku ekipu igraju sa lakoćom, blagom dozom distance i autoironije, zbog čega se mi smejemo opaskama o švedskoj državi, švedskoj organizaciji, švedskoj socijaldemokratiji, švedskim rediteljima… a ne smejemo se Tarkovskom koga doživljavamo kao sanjara posvećenog potrazi za lepotom.

BEOGRAD 2019.

Predstava Jedna švedska letnja noć ima u sebi sve aspekte koji karakterišu savremenu umetnost: multimedijalni pristup, umetanje citata, rad sa dokumentarnim materijalom, teatarski komentar na epohu kroz odavanje počasti filmu, kritički osvrt na mentalitet sopstvene nacije, preispitivanje koliko se promenio odnos prema idejama socijalizma i kapitalizma za tri decenije… Sve to u ovoj predstavi postoji, ali je ostvareno jednim stilom koji ne insistira na demonstriranju modernosti i "gaženju" na značaju teme. Modernost tj. savremenost u izrazu se tretira kao nešto sasvim normalno i lako. Baš tako! Ako želite, ovu predstavu možete gledati kao jednu pitku i duhovitu intelektualnu komediju o mentalitetu hladnih, disciplinovanih i organizovanih Šveđana. Na publici je da odluči koliko će duboko da uđe u problem kojim se bavi predstava. Na njima je da budu savršeni u onome što rade.