Proteklih dvadesetak dana bili su najuzbudljiviji za kompaniju Fejsbuk još od afere "Kembridž analitika". Prvo su objavili svoja nova pravila za sprečavanje lažnih vesti, a onda se prvi čovek kompanije Mark Zakerberg pojavio pred Kongresom da odgovara na uglavnom neprijatna pitanja o tome i o planu da uvedu sopstvenu valutu, libru.

Najveća promena je to što je Fejsbuk uveo kontrolu, odnosno analizu koju sprovode specijalizovane organizacije, spoljni saradnici, koji sadržaje obeležavaju kao lažne. Takvi sadržaji se ne brišu jer bi to moglo da se tumači kao cenzura, ali se preko algoritama limitira njihova razmena i obeleženi su kao upozorenje korisniku.

Ne pregledaju se samo korisnički postovi već i oglasi, s tim da je tu stvar još komplikovanija. Fejsbuk je početkom septembra objavio da reklame za koje utvrde da sadrže neistine neće objavljivati, što je kod onih koji ocenjuju istinitost vesti izazvalo poveliku nelagodu. Oni smatraju da im je data veća odgovornost od one koju su spremni da preuzmu, jer je uloga fakt-čekera da na osnovu podataka koje imaju daju svoje mišljenje, ali ne i da presuđuju. U ovom slučaju njihovo mišljenje zaista postaje presuda, barem na Fejsbuku, a to bi moglo da dovede do pravih tužbi, suđenja i ozbiljnih kazni ako se pokaže da se sud baš i ne slaže sa onima koji proveravaju.

Međutim, sve ovo ne važi ako je reklamu postavio političar koji se takmiči na izborima jer Fejsbuk tvrdi da ne želi da ometa demokratske procese i institucije.

Poseban problem je izbor organizacija koje proveravaju. Verovatno najzanimljivija predstavnica u Kongresu, Aleksandrija Okazio Kortes, prozvala je Zakerberga tvrdeći da se zbližio sa desničarima i konzervativcima. Zakerberg joj je odgovorio da činjenice proveravaju samo organizacije koje je odobrio čuveni Pointer institut sa Floride. Onda se ispostavilo da Pointer odobrava, ali da Fejsbuk sa tog odobrenog spiska bira i organizacije koje imaju više razumevanja za poneku "tešku reč" sa desne strane.

Za Srbiju je interesantna najava da će Fejsbuk ubuduće eliminisati sve oglase koji umanjuju značaj izbora, utiču na smanjenje izlaznosti, pozivaju da se ne glasa i izbore proglašavaju uzaludnim i bespotrebnim. Nejasno je da li će se ova politika odnositi samo na SAD ili će važiti u celom svetu jer Fejsbuk još nije svoje aktivnosti vezane za izbore internacionalizovao. Takođe, nije jasno da li i tu važi izuzeće za političare koji bi mogli da pozivaju na bojkot, dok bi se takvi pozivi običnih korisnika brisali.

"Gardijan" ih je upitao da li će se ovi tvrđi stavovi i provere odnositi samo na kampanju u SAD i još nekim naprednim demokratijama ili će se proširiti i na druge države, koje se ne mogu podičiti medijskim i demokratskim slobodama, a imaju značajan broj korisnika Fejsbuka. Na odgovor još čekaju.

Nesumnjivo je da je Fejsbuk moćno oružje u političkoj kampanji, danas možda i najmoćnije. Svi pokušaji da se ograniči samo ukazuju na njegove neverovatne mogućnosti. Zaštita je slaba, a izazovi veliki. Rezultat je izvestan.