Stejt department je najavio da ćemo ubuduće prilikom apliciranja za američku vizu obavezno davati i podatke o svojim nalozima na društvenim mrežama. Ako nas to ne prevaspita, ne znam šta će.

Mnogi su se ovih dana zgražavali nad ovom odlukom, pozivajući se na privatnost i još ponešto, ali suštinski ovo je pravi potez u pravo vreme. Ako neko još ne shvata, mi živimo u vremenu društvenih medija kojima smo zaveštali sve svoje privatne podatke i misli, a upravo je to ono što opredeljuje konzulat da vam dozvoli ili ne dozvoli ulazak u zemlju. Oni samo žele da znaju jeste li prihvatljivi ili opasni, lažete li kada u prijavi tvrdite da ste zaposleni, srećno udati, da živite na adresi koja vam stoji u pasošu.

Kada im predočite svoje naloge, oni će ih na brzinu propustiti kroz odgovarajući softver i utvrditi jeste li osoba za Ameriku (a sutra i za bilo koju drugu zemlju). Možda vam to zvuči zastrašujuće i ponižavajuće, ali zar nije to potpuno isto, ako ne i prijatnije nego kada vam traže potvrdu o zaposlenju i plati, studiranju, imovini, roditeljima i deci, samo u papirima. Ništa se tu bitno nije promenilo, sem forme, a podaci koje vam pregledaju su ionako javni, vašom voljom i trudom da ih objavite.

Lepo je što ih traže javno, jer su komotno mogli da vas istraže i bez pitanja, kao što to rade za izbore. Ovako su nam barem sugerisali da obratimo malo pažnju na to šta radimo na Fejsbuku i Instagramu. Uostalom, i do sada su oni koji su posećivali "sumnjive" teritorije po svetu imali ovakav tretman, samo nam to nije previše smetalo.

Ako neko ima dilemu koliko duboko državni roboti mogu da zaoru po mreži neka se raspita o kineskom pretraživanju interneta uoči godišnjice gušenja demonstracija na Trgu nebeskog mira. Prema tvrdnjama Rojtersa svako pominjanje ključnih datuma i pojmova se registruje, beleži i blokira pa povremeno dođe i do nuspojava. Recimo, pre sedam godina navodno je došlo do pada na berzi zato što su roboti blokirali neke transakcije jer su pogrešno reagovali na neke datume i reči.

Digitalizacija jede i sopstvenu decu, ne samo analognu, ako nisu dovoljno brza. U ponedeljak je Epl objavio velike promene u svom radu, poboljšanja operativnih sistema, novu generaciju visoke rezolucije ekrana, veću autonomiju ručnih satova u odnosu na telefone i moćnije tablete koji bi mnogima bili primereniji (i jeftiniji) od laptopova.

Najveću promenu doživeće Ajtjuns, Eplova mašina za pravljenje para lansirana 2001. Promena je ta da će ga ugasiti! Ocenjujući da je vreme kada su ljudi kupovali albume na internetu prošlo i da su danas zainteresovani da plaćaju samo ono što slušaju trenutno, u Eplu su odlučili da Ajtjuns pocepaju na tri dela: muziku, TV i podkaste. Odlučili su da ga pregaze pre nego što to uradi konkurencija.