Hajde ovako. Poznajem sudiju Miodraga Majića, nekoliko puta sam sa njim razgovarao. Naime, BIRN Srbija zajedno sa organizacijom CEPRIS (Centar za pravosudna istraživanja), u čijem Upravnom odboru sedi sudija Majić radi na praćenju suđenja iz oblasti borbe protiv kriminala i korupcije. Ova inicijativa ima za cilj da poveća transparentnost rada sudova u Srbiji i to onih najznačajnijih – Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe i da pred javnost izvede sudije i tužioce koji postupaju u najtežim i najkomplikovanijim sudskim postupcima u Srbiji.

Pitanje transparentnosti sudskih postupaka – iako nije nešto što bi sudije uvek volele jer im nije stalo do takve vrste "izlaganja" – ponekad izgleda kao ključno za oblast vladavine prava, jedne od najneuređenijih oblasti u Srbiji. Sudije su po pravilu "ljudi bez glasa", "ljudi bez lica" – posebno kada se radi o velikim sredinama kao što je Beograd. Na lokalu je drugačije i oduvek se znalo da su lekar, sudija, pop i učitelj najvažniji ljudi u varoši. Sve što je Miodrag Majić radio u svojoj profesionalnoj karijeri služilo je upravo tome: da od sudija načini ljude koji imaju kredibilitet, ljude za koje se zna, ljude koji se pitaju i čiji je glas važan. Otud, čini se, i njegova strastvena želja da bude "prisutan u javnosti" na način toliko različit od svega što njegove kolege iz sveta pravosuđa, bilo da su sudije, tužioci ili advokati, do sada praktikuju.

Međutim, Majićev način pojavljivanja u javnosti nije nešto što bi se dopalo ne samo režimu, nego i njegovim kolegama. Zato, izgleda poslednja salva teških uvreda i kleveta koje su na njegov račun izrekli narodni poslanici vladajuće SNS u narodnoj skupštini Srbije i nije naišla na odlučniju reakciju njegovih kolega i pretpostavljenih. Naime, predsednik Apelacionog suda Duško Milenković i predsednik Vrhovnog suda Dragomir Milojević nisu reagovali posle optužbi u Skupštini da je Majić u najmanju ruku korumpirani sudija i izdajnik države (Marjan Rističević), pripadnik zavereničke grupe koja priprema napad na predsednika Srbije i ustavni poredak (Aleksandar Martinović), odnosno političar i aktivista NVO, kako ga je ocenila predsednica parlamenta Maja Gojković.

PRAVLJENJE DEŽURNOG OPOZICIONARA

Samo dva dana nakon Majićevog pojavljivanja u programu kablovske TV Nova, Utisak nedelje, autorke Olje Bećković (u nedelju 19. maja 2019) poslanici vladajuće koalicije su skupštinsku govornicu iskoristili da opletu po sudiji zato što je u TV programu (koji inače oni ne gledaju, kako sami tvrde) javno govorio o tome da je možda načinjena greška kada se pristupilo izmenama Krivičnog zakonika u delu pooštravanja kaznene politike, pozivajući je na takozvanu inicijativu "Tijanin zakon". Ovu je inicijativu godinama unazad "gurao" otac tragično nastradale Tijane Jurić, prikupio je više od 150 hiljada potpisa sa idejom da se ubicama dece nikada ne dozvoli da se nađu na slobodi.

Uprkos tome što je sudija Majić znao da će njegovo gostovanje izazvati reakcije, pojavio se u najznačajnijoj TV emisiji u Srbiji i otvoreno izneo stavove zasnovane na dugogodišnjem iskustvu sudije krivičara; u karijeri je imao slučajeve i uličnih lopova i najtežih ratnih zločinaca. Pored iskustva "praktičara", on je i doktor nauka u ovoj oblasti. Dakle, doktor nauka i sudija Apelacionog suda govorio je o onome što je njegovo polje ekspertize i svakodnevnog rada, a za taj nastup dobio niz uvreda i kleveta od ljudi koji vode ovu državu. Ako je to normalno, onda je zaista pitanje ko drugi može da govori o tim stvarima, ko su stručnjaci ministarstva pravde Nele Kuburović, koja se takođe istakla defamatorskim izjavama protiv svog nekadašnjeg mentora. Ministarka je označila sudiju Majića kao "jajaru" jer – "gde si bio kada su ti smenjivali kolege" u "reformi" 2010. godine, zapitala je ona onako usput.

Razume se, sudija Majić nije imao gde osim na društvenim mrežama da "odgovori" na ovakve optužbe. One imaju za cilj dve stvari: najpre, ovo je klasičan pokušaj režima da unizi ljude koji imaju nedvosmislenu reputaciju i u javnosti i među kolegama, a drugo – ovo je jasna poruka svima koji bi se usudili da "dignu glas" ili, ne daj bože, počeli da aktivnije rade svoj posao, ubrzavaju neke postupke ili da odbacuju neke sumanute optužnice.

Problem – i to je identifikovano u brojnim domaćim i stranim analizama stanja u srpskom pravosuđu – jeste da usled velikog broja zaostalih predmeta ni tužioci niti sudovi ne uspevaju da građanima obezbede viši stepen pravne zaštite. A to je jedan od ključnih uslova kada je reč o procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, što je deklarativno prvi cilj ove države.

Sudiju Majića prethodno je posredno više puta pominjao Aleksandar Vučić referišući se na neke njegove stavove iznete na Tviteru i prozivajući ga kao "onog što ide kod Amerikanaca po savete". Sada se od njega pravi politički neprijatelj (protivnik za Vučića ne postoji kao kategorija) sa željom da, valjda, čovek "odlepi" i kaže nešto što bi ga istinski tako obeležilo. Majić je u tom smislu "dežurni opozicionar" za mesec maj 2019. Ali, mnogo je opasnije – i to su isticali oni retki glasovi koji su mogli da se čuju u nekim nezavisnim medijima – što se urušava kredibilitet stručnih ljudi.

SNAGA KREDIBILITETA

Majić je u svom nastupu izričito rekao da će kao sudija da primenjuje sve zakone koje skupština "donese" i da oko toga nema rasprave. Ali i da oseća da je u ovom slučaju, gde su kazne povećane ne samo za čedomorce nego i za "političke protivnike", potrebno imati malo značajniju raspravu u javnosti i da svakako ne bi smeli da donosimo zakon koji propisuje doživotnu robiju bez prava na žalbu jer ćemo to sutra morati da menjamo pošto nije u skladu sa evropskom praksom. Dakle, na najmanju kritiku režim je reagovao salvom uvreda, iživljavanjem koje je samo sebi svrha i može da proizvede samo probleme sudiji bez ikakve potrebe. Pa, ako je to moguće da se njemu "uradi", šta da radi sudija iz Priboja ili iz Sombora ili Vršca? Kako on da istupi pred lokalne moćnike, ko će njemu da prizna kompetencije, ko će da veruje u njegov sud?

I u tome "leži" najveća opasnost ovakvog "pristupa" režima. Njegova poruka glasi: ćuti i radi svoj posao, a ako baš hoćeš nešto da kažeš, evo, mi ćemo da ti kažemo šta treba da kažeš. Sudija Majić nije ustuknuo, mada nikome nije lako da onakve stvari sluša o sebi od onakvih likova i to u direktom prenosu na javnom servisu. Njegova najveća "snaga" upravo je bila prisustvo u javnosti i, razume se, presude koje nisu osporene. On bi morao da bude ohrabrenje za sve svoje kolege, a ne razlog da se još više učaure i tako sebe i institucije potčine vladajućoj partiji.

Majić je sudija koji ima svoj blog na internetu, a "prisutan" je i na društvenoj mreži Tviter, toliko omraženoj kod ljudi koji trenutno upravljaju Srbijom. On je sudija koji će se rado odazvati na novinarski poziv, dati komentar o onome što je njegov delokrug rada i poznavanja stvari (ekspertize) i neće se libiti da otvoreno govori o stanju u svojoj profesiji.

On je, koliko pisac ovih redova može da svedoči, čestit čovek, živi u kraju Beograda u kome je odrastao i u kome je, čini se, njegova majka poznatija od njega jer su skoro svi kod nje učili engleski. Zato što je čestit i dostojan, zato je i sudija koji je od 1996. godine, kada je kao pripravnik ušao u Tužilaštvo, uvek išao napred, zasnivajući svoju karijeru u pravosuđu na znanju i hrabrosti a ne na moralno-političkoj podobnosti.

Tako je sve izgledalo do sada.

Od prošle nedelje Majić je stavljen u poseban boks sa svim drugim protivnicima ovog režima, koji je sebe izjednačio sa celom državom. Neko je rekao da bi to trebalo da mu služi na čast, ali nije lako odupreti se toj vrsti ciljane propagande. Ipak, on je deo sudske vlasti, koja je, po zakonu i Ustavu, ravnopravna sa zakonodavnom i izvršnom, pa mu ne preostaje ništa drugo no da se u okviru svojih ovlašćenja i moći bori za bolje pravosuđe i za bolju Srbiju ukupno.

Ako ga oteraju u nekom novom reizboru ili na silu, on svakako neće biti gubitnik. Moći će da piše, autor je više stručnih knjiga i rasprava, kao i sjajnog romana Deca zla, ili da svira, jer je u studentskim danima imao i neki svoj bend.

Majić je skinuo masku srpskom pravosuđu. Videćemo da li će ga i drugi pratiti ili će ga preskočiti i nastaviti u starom maniru.