ATOMEXPO XI 2019 – Nuklearna energija u mirnodopske svrhe
fotografije: biljana vasić
Čista energija
Na međunarodnoj konferenciji o nuklearnoj tehnologiji AtomExpo u Sočiju, Srbija je potpisala dva memoranduma sa ruskim Rosatomom – jedan o pripremi javnosti i formiranju pozitivnog javnog mnjenja u odnosu na upotrebu nuklearne energije u mirnodopske svrhe, a drugi o obuci kadrova za njeno korišćenje
Energija budućnosti je nuklearna zato što je čista i pouzdana, i jedina je koja u proizvodnji električne energije ne pravi efekat staklene bašte – jedna je od poruka učesnika panela "Nuklearna energija za bolji život" održanog na međunarodnoj konferenciji AtomExpo 2019 u Sočiju. Na jedanaestoj konferenciji o upotrebi atomske energije bilo je oko 3500 delegata iz 74 zemlje, a kako kažu organizatori skupa, ove godine je za trećinu učesnika više nego prethodne.
Bez nuklearne energije nemoguće je ostvariti ciljeve održivog razvoja UN-a: svet bez siromaštva i gladi, čista voda, kvalitetna zdravstvena zaštita, i sve više zemalja radi na razvijanju čiste, zelene energije koja omogućava održiv rast i ekonomski razvoj. Takođe, korišćenjem nuklearne energije počeli bismo da rešavamo problem emisije ugljen-dioksida sa ciljem da se do 2030. godine emisija smanji za 40-45 odsto, a do 2050. godine za 60 odsto. Osim toga, preporuka EU je da se ide ka smanjenju upotrebe uglja u proizvodnji električne energije budući da se oko 38,3 odsto električne energije u svetu dobija iz uglja, a samo 10,4 odsto (18,8 odsto u zemljama OECD-a) iz nuklearne energije.
O tome je govorio, između ostalih, Aleksej Lihačov, generalni direktor Rosatoma, ruske korporacije za atomsku energiju, navodeći da bi se većim korišćenjem nuklearne energije u proizvodnji električne energije emisija CO2 smanjila za oko dva miliona tona, dok šume neutralizuju oko 2,5 miliona tona. Prema njegovim rečima, kompanija Rosatom razvija nove tehnologije i čini nuklearnu energiju "još više prijateljski nastrojenom prema životnoj sredini". "Fokusirani smo na recikliranje uranijuma, što znači da ista količina uranijuma može biti korišćena više puta u reaktorima", rekao je Lihačov.
Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, uputio je poruku učesnicima konferencije "AtomExpo" rekavši da nuklearne tehnologije otvaraju nove šanse za razvoj medicine, kreiranje jedinstvenih materijala, otkrivanje svemira, istraživanje Arktika. On je naglasio da Rusija tradicionalno ima veoma kvalitetne kadrove i potencijal, te da aktivno sarađuje sa međunarodnim partnerima, nudeći im veoma kvalitetna, sigurna i ekološki prihvatljiva rešenja.
Roboti, dronovi i kosmičke cipele
Veliko interesovanje na štandu Rosatoma izazvao je "Arktički bum", prva nuklearna elektrana na vodi koja će strujom snabdevati najzabačenije delove severa gde, zbog izuzetno niskih temperatura, ne postoje uslovi za postavljanje dalekovoda za dopremanje električne energije. Brod ledolomac trenutno se nalazi u Murmansku odakle će krenuti ka Arktiku. Na štandu Rosatoma mogu se videti makete nuklearnih elektrana sa posebnim sistemima zaštite, te je mogućnost havarije isključena, kao i modeli nuklearnih istraživačkih reaktora, makete pametnih gradova koji nuklearnu energiju transformišu u električnu… Osim velikih zemalja i korporacija, na konferenciji su učestvovali i proizvođači posebnih cipela, čizama i patika otpornih na niske temperature, udarce i ubode, takozvane "kosmičke cipele", po ceni od 60 evra, koje se godišnje proizvode u milion pari. Salom je šetao mali robot i razgovarao sa učesnicima na nekoliko svetskih jezika, a povremeno su leteli i dronovi.
Na panelu "Nuklearna energija za bolji život" govorio je i Nenad Popović, ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Srbije, koji je rekao da je Srbija šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina imala razvijenu nuklearnu industriju, ali da je SFRJ 1989. godine pod pritiskom zapadnih zemalja zaustavila sve državne procese vezane za korišćenje nuklearne energije i razvoj nuklearnih tehnologija. "Ugasile su se katedre na fakultetima, prekinula istraživanja, zapustili naši istraživački reaktori", rekao je Popović i najavio da će Srbija obnoviti nuklearnu tehnologiju a prvi konkretni koraci su potpisivanje memoranduma sa Rosatomom koji će stvoriti uslove za obnavljanje kadrovske i tehnološke baze u oblasti nuklearnih tehnologija. Prema njegovim rečima, planirana je izgradnja istraživačkog centra u Srbiji za sledeću godinu, kao i otvaranje novih programa za nuklearna istraživanja na fakultetima. Dodao je da Srbija u svemu tome vidi razvojnu šansu i ekonomski interes. Da podsetimo, tokom posete Srbiji Vladimira Putina januara ove godine, potpisana su dva dokumenta: Sporazum o saradnji između Rusije i Srbije u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe na osnovu potvrđenih i inovacionih tehnologija i Zajednička izjava o strateškom partnerstvu dve zemlje u izgradnji Centra za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije.
Državna korporacija Rosatom
Državna korporacija Rosatom je globalni lider u oblasti primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe sa poslovima vrednim 130 milijardi dolara. Rosatom posluje na pet kontinenata u preko 50 zemalja, zapošljavajući 250.000 ljudi u više od 330 preduzeća i 37 nuklearnih postrojenja širom Rusije, sa 133 milijarde dolara unapred ugovorenih nuklearnih projekata u narednih deset godina. Rosatom je lider u razvoju inovacija i novih tehnologija u području primene atomske energije u mirnodopske svrhe, pre svega u oblastima energetike, medicine, poljoprivrede i industrije.
ISTRAŽIVAČKI CENTAR U SRBIJI
Nakon potpisivanja dva memoranduma o saradnji između ministra Nenada Popovića i generalnog direktora Rosatoma Alekseja Lihačova, precizirano je da će Istraživački centar za nuklearne tehnologije i inovacije, zajednički projekat Srbije i Rosatoma, biti najmoderniji centar za nuklearne tehnologije i inovacije u Evropi.
"To će biti pravi prikaz najnovijih tehnologija, sistema bezbednosti, inovacija i svih liderskih tehnologija koje danas svrstavaju Rosatom na mesto broj jedan u nuklearnim istraživanjima", rekao je Popović. Prema njegovim rečima, naši stručnjaci moći će da se usavršavaju, obučavaju i rade zajedno sa drugim ekspertima na projektima koji se koriste svuda u svetu. "Beograd će postati centar u koji mogu da dolaze i evropski istraživači i naučnici da usavršavaju znanje na najmodernijim i najnovijim tehnologijama."
Popović kaže da je potpisivanjem sporazuma otvorena nova perspektiva u odnosima Srbije i Rusije, ali i nova vrata za saradnju naučnika i eksperata. "Srbija će imati šansu da dobije transfer znanja i tehnologija od najboljih ruskih stručnjaka za nuklearne tehnologije i da zajedno sa njima rade na projektima koji su od interesa za obe zemlje, kao i da obnavljaju i grade srpsku naučnu bazu u ovoj oblasti." Srpski studenti i profesori, docenti, eksperti i naučnoistraživački radnici moći će da borave i rade na univerzitetima u Rusiji koji se bave nuklearnim istraživanjima i na naučnoistraživačkim institutima. On je dodao da se nuklearna energija danas koristi u medicini, poljoprivredi, industriji, pametnim gradovima, a Srbiji je potrebna najpre u lečenju malignih bolesti.
Generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov istakao je da bez kvalifikovanih kadrova nuklearne tehnologije nemaju budućnost, a bez podrške javnosti nije moguće govoriti o implementaciji takvih visokotehnoloških projekata. Prema njegovim rečima, ruska korporacija planira da u budućem istraživačkom centru u Srbiji realizuje niz projekata i od njega napravi regionalni centar nuklearne nauke. "Želimo da od njega napravimo ne samo komercijalni centar, već i centar naučne misli, centar evropskog razvoja nuklearnih tehnologija", rekao je Lihačov.
Kiril Komarov, zamenik generalnog direktora za međunarodne poslove u ruskoj državnoj korporaciji za atomsku energiju Rosatom, smatra da su šanse za ponovno pokretanje razvoja nuklearnih tehnologija velike, da Srbija nije zemlja početnik u toj oblasti i da ima vrhunske stručnjake. Ističe, međutim, da nije reč o energetskim tehnologijama, već o nuklearnim neenergetskim tehnologijama, proizvodnji izotopa, i o nuklearnoj medicini, koja može da pomogne u lečenju najtežih oboljenja. Komarov kaže da Institut u Vinči ima veliko iskustvo u radu sa nuklearnim tehnologijama, profesionalne i stručne ljude, ali da mu je nesporno potrebna obnova, naročito kad je reč o opremi.
Olimpijski Soči
Soči, grad na obali Crnog mora, osim po arhitektonskim čudima izgrađenim za potrebe zimskih Olimpijskih igara, poznat je kao omiljeno letovalište svih ruskih vladara, cara Petra, Staljina a danas i Putina. U tom gradu su održane najskuplje olimpijske igre u istoriji – uloženo je 51 milijarda evra, dok su Igre u Pekingu koštale 45, a u Londonu oko 30 milijardi evra. Novi simbol Sočija je stadion u obliku Faberžeovog jajeta koji može da primi 40.000 posetilaca, sa prozirnom spoljašnjom opnom koja simbolizuje dvojaku prirodu ovog grada – morsku obalu i planinske vrhove pod snegom. Soči se ponosi i ledenom dvoranom "Boljšoj", dvorcima zimskih sportova "Ajsberg" i "Laura", skijalištem i kompleksom "Roza Hutor". Kao simboli Sočija, nakon Olimpijskih igara, ostale su oficijelne maskote: zec, polarni medved i leopard.
NAJPRE OBRAZOVANJE KADROVA
Profesor nuklearne fizike Ištvan Bikit, član delegacije Vlade Srbije na međunarodnoj konferenciji u Sočiju, smatra da je najava izgradnje Istraživačkog centra za nuklearne tehnologije dobra vest, ali da bi pre toga trebalo ulagati u obrazovanje novih kadrova na srpskim fakultetima kako bi se obnovila baza. Prema njegovom mišljenju, Srbija je trenutno daleko od korišćenja nuklearne energije u proizvodnji električne energije, i mnogo toga treba uraditi da bismo uhvatili korak sa savremenim svetom i oživeli nuklearnu tehnologiju u našoj zemlji. "Pre svega, da se na univerzitetima više uče nuklearne nauke i otvore smerovi nuklearnog inženjeringa", rekao je profesor, podsetivši da je Jugoslavija imala ambicije da razvija nuklearnu tehnologiju, ali da su sva istraživanja prekinuta pre 30 godina. Profesor podseća da je moratorijum (Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana) i dalje na snazi.
Profesor Bikit podržava izgradnju istraživačkog centra u partnerstvu sa Rusijom, u kojem bi mogli da se izvode eksperimentalni projekti i za početak proizvode izotopi korisni za medicinu, poljoprivredu i čitav niz oblasti. Istraživački centar će, kada bude izgrađen, imati istraživački reaktor koji bi proizvodio elemente za lečenje teških bolesti koje sada Srbija uvozi. Komentarišući konferenciju, Bikit kaže da je Rusija vrhunska nuklearno-tehnološka sila u svetu, u rangu sa SAD i Kinom, i dodaje da te zemlje ulažu velika sredstva u dalji razvoj nuklearne tehnologije.
Navodi i da su bezbedniji reaktori i jeftinija proizvodnja struje tema svuda u svetu, kao i da se nuklearna energija u mirnodopske svrhe najviše koristi za proizvodnju električne energije. Precizira da, na primer, nuklearke u Francuskoj daju 70 odsto ukupne električne energije, u Mađarskoj polovinu, i naglašava da je nuklearna energija jedina zdrava alternativa za proizvodnju struje i da su države svesne da ta proizvodnja iz uglja i naftnih derivata proizvodi ugljen-dioksid i zagađuje atmosferu.
"Nuklearna energija je jedina alternativa u proizvodnji električne energije koja ne pravi efekat staklene bašte. Čak i hidrocentrale imaju određene efekte na životnu sredinu", kaže profesor.
Strah od nuklearnih elektrana prisutan je u Srbiji, ali treba imati na umu da je černobiljska nesreća bila lekcija za celu svetsku nuklearnu zajednicu i prekretnica u istoriji nuklearne energije i tehnologije. Nakon toga, sigurnosni standardni su revidirani, stepeni zaštite poboljšani upotrebom reaktora generacije 3 plus. Kad je reč o Fukušimi, naučnici tvrde da se tamo nije desila nikakva "nuklearna katastrofa". Osim toga, kao što je rekao profesor Bikit, Srbija je veoma daleko od izgradnje nuklearne elektrane.
Energija za bolji život
Na panelu "Energija za bolji život" govorio je i direktor Agencije za nuklearnu energiju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Vilijam Magvud, koji je pozvao sve države sveta da se okrenu od ideoloških i političkih ideja kad je reč o korišćenju nuklearne energije, i da donesu konačne odluke o tome u šta će investirati. Zamenik direktora Generalnog direktorata Evropske komisije Gerasimos Tomas rekao je da je plan EU da do 2030. godine smanji emisiju gasova za 40 do 45 odsto i da nuklearna energija može mnogo da pomogne. "Računamo na razvoj tehnologije i u drugim oblastima, ali u svim scenarijima o kojima se govori Evropa kao celina traži da nuklearna energija pokrije znatan deo energije", rekao je Tomas. Prema njegovim rečima, u korišćenju nuklearne energije značajni su i ekonomski pokazatelji budući da je nuklearna energija jedina čista energija koja nije smanjila troškove proizvodnje u poslednjim godinama. Navodeći da polovina zemalja EU poseduje tehnologiju za nuklearnu energiju, dodao je i da EU ima jasan zakonodavni okvir za njeno korišćenje, kako bi bila izuzetno pouzdana i bezbedna.
