Slovačka je dobila prvu ženu na čelu države. Prošlog vikenda, nakon održanog drugog kruga predsedničkih izbora, pravnica i aktivistkinja za zaštitu životne sredine Zuzana Čaputova (45) odnela je pobedu nad svojim protivkandidatom, aktuelnim potpredsednikom Evropske komisije i karijernim diplomatom Marošem Šefčovičem.

Prema konačnim rezultatima izbora, novoizabrana predsednica Slovačke osvojila je 58,4 odsto glasova izašlih birača (njeno ime zaokružilo je nešto preko milion građana), dok je njen rival Maroš Šefčovič dobio 41,6 procenata (odnosno više od 750 hiljada) glasova. Tako je Zuzana Čaputova trijumfalno okončala svoj "raketni" politički uspon i odnela prevagu nad kandidatom koji je u kampanji imao podršku najsnažnije, vladajuće partije u Slovačkoj SMER, bivšeg dugogodišnjeg premijera Roberta Fica.

Zbog činjenice da iza sebe niti je imala uticajnu parlamentarnu stranku niti značajnijeg političkog iskustva – a imajući u vidu da se do pre dva meseca smatrala autsajderkom na predsedničkim izborima – sasvim je moguće da će se pobeda Zuzane Čaputove izučavati na politikološkim smerovima fakultetâ srednje Evrope kao zanimljiva studija slučaja jednog neuobičajenog političkog fenomena.

Naime, nošena na talasu sve većeg nezadovoljstva Slovaka društvenim prilikama u zemlji, ona je privukla glasače koji su izgubili poverenje u tradicionalne političke partije i koji su se pobunili protiv populizma, autokratije i sve rasprostranjenije korupcije.

Okidač za izražavanje nezadovoljstva građana sistemom u kome žive bilo je prošlogodišnje ubistvo istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice. Taj slučaj je uzburkao javnost i izazvao masovne proteste koji su doveli i do rušenja slovačke vlade. Zbog sumnje da je naredio ovo ubistvo, nedavno je slovačko tužilaštvo podiglo optužnicu protiv jednog od najimućnijih biznismena u toj zemlji, o čijim sumnjivim poslovima je pisao pokojni novinar.

BORBA PROTIV KORUPCIJE

Izborni slogan Zuzane Čaputove u predsedničkoj kampanji glasio je: "Uspravimo se protiv zla, zajedno to možemo", a takav njen stav i želju da promeni stanje u Slovačkoj građani su oberučke prihvatili, katapultiravši je u sam vrh slovačke političke scene.

"Svojim pristupom, novom politikom, otvorenošću, ali i šarmantnom odlučnošću", piše slovački list SME, "Zuzana Čaputova dobila je podršku većine." Blumberg navodi da njena pobeda na predsedničkim izborima najavljuje snažnu podršku za "liberalne i demokratske vrednosti" i predstavlja udarac "nacionalističkim i evroskeptičnim političkim silama u Slovačkoj koje su planirale da izmene način na koji Evropska unija deluje".

Zuzanu Čaputovu podržao je i odlazeći predsednik Andrej Kiska, koji nije želeo da se kandiduje za novi mandat, jer ima ambiciju da se aktivnije uključi u stranački politički život. Indikativno je da je pre dolaska na funkciju šefa države i nekadašnji osrednji biznismen Kiska, baš kao i Čaputova, bio relativno nepoznat najširoj javnosti i nije imao direktnog političkog iskustva. To donekle ukazuje na želju velikog dela javnosti da se na najviše političke pozicije izaberu "antilideri" i političari kojima to nije osnovna profesija.

Ključ pobede nove predsednice nalazio se u urbanim sredinama, jer je Zuzana Čaputova u svim većim gradovima osvojila barem 60 odsto glasova birača, dok je u prestonici Bratislavi broj glasova bio još veći – 74 odsto. Međutim, zasićenost slovačkih glasača političkim prilikama u zemlji ogledala se i u rekordno niskoj izlaznosti na predsedničkim izborima od svega 42 odsto.

Nova šefica države, razvedena majka dvoje dece koja je zadržala prezime bivšeg supruga, imaće veliki zadatak da pomiri očitu polarizovanost slovačkog društva i postavi se kao "čuvar" običnog, malog čoveka u njegovoj borbi protiv sistema. "Kao predsednica, želim da posvetim svoju životnu energiju i celu težinu predsedničke kancelarije tome da više niko od nas ne oseti nepravdu i aroganciju moći", navodi se u poruci na njenom veb-sajtu.

Iako je funkcija slovačkog predsednika mahom ceremonijalne prirode, težinu joj daje činjenica da je izabran direktno glasovima građana. Takođe, šef države je i zapovednik oružanih snaga, daje mandat za sastav vlade i raspolaže pravom veta na predloge zakona.