Tročlano Veće Specijalnog suda, posle šest godina od početka suđenja, u ponovljenom postupku, osudilo je većinom glasova (2:1) predsednika kompanije Delta Holding Miroslava Miškovića na dve i po godine zatvora zbog podstrekivanja na poresku utaju, njegovog sina Marka na godinu dana kućnog zatvora, a vlasnika Nibens korporacije Mila Đuraškovića na četiri godine i tri meseca zatvora.

Čitanje presude trajalo je duže od sat i po. Miroslav Mišković osuđen je zbog podstrekivanja na poresku utaju na zatvorsku kaznu od dve godine i šest meseci, a moraće da plati kaznu od osam miliona dinara. Marko Mišković osuđen je na jednu godinu kućnog zatvora i moraće da vrati osam miliona dinara.

Milo Đurašković osuđen je na četiri godine i tri meseca zatvora zbog poreske utaje i zloupotrebe položaja odgovornog lica, a moraće i da plati šest miliona dinara. Takođe, moraće u budžet da uplati 142 miliona dinara.

Od Đuraškovića i još šest osuđenih za malverzacije u FAM-u sud traži da solidarno plate štetu od dve milijarde i osamsto miliona dinara u roku od tri meseca.

U prethodnom postupku svi su osuđeni na veće kazne zatvora. Advokati odbrane imaju rok od mesec dana da se na novu presudu žale Apelacionom sudu i oni će to učiniti.

Podsetimo, Apelacioni sud je prethodno prihvatio oslobađajući deo prvostepene presude za malverzacije sa putarskim preduzećima radi izvlačenja protivpravne finansijske koristi, što je bio centralni deo optužnice, i naložio ponovno suđenje za deo presude kojim su osuđeni za utaju poreza.

Tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je u završnoj reči da sud osudi Miroslava Miškovića na pet godina zatvora, na koliko mu je izrečena kazna na prvobitnom suđenju, a njegovog sina Marka na četiri godine, pola godine više nego što je prethodno presuđeno.

I u ponovljenom suđenju Miroslav Mišković je naveo da je za njega "porez svetinja" i da je Delta samo u godini koja se pominje u optužnici (2008) platila državi 100 puta veći porez od iznosa za koji se tereti da je utajen.

Odbrana je ponovo zatražila oslobađajuću presudu i istakla da će ona biti mera "nezavisnosti pravosuđa." Sudsko veće je osudilo strože Miroslava Miškovića nego njegovog sina iako je kvalifikovan u optužnici kao pomagač, jer je on "osmislio krivično delo i bio taj koji se za sve pitao", a ne Marko Mišković kojeg je, tvrdi Veće, savetovao kako da izbegne plaćanje poreza.

Tužilaštvo tvrdi da je Miroslav Mišković savetovao sina kako da njegova firma Mera Investment B.V. Fund, sa Holandskih Antila, ranije kupljene akcije Preduzeća za puteve Niš unese u firmu Mera invest, registrovanu u Srbiji, a zatim ih proda Nibens korporaciji, tako da se pri transakciji izbegne plaćanje poreza.

ŠTA SA MIŠKOVIĆEM

Apelacioni sud je, u prethodnom odlučivanju, između ostalog, ocenio da osuđujući deo presude sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i naveo da prvostepeni sud nije "jasno i nesumnjivo" naveo kojim je to savetima Miroslav Mišković pomogao sinu da utaji porez imajući u vidu njegovu i odbranu saoptuženih u konkretnom poslovanju.

Miroslav Mišković je uhapšen krajem 2012. godine, u pritvoru je proveo sedam meseci, a određeno mu je jemstvo, najveće ikad izrečeno u Srbiji, od 12 miliona evra, u gotovini, kao garancija da će prisustvovati suđenjima.

Stiče se utisak, pisao je Dojče vele par dana po izricanju presude, da ni pravosuđe ni vlast u Srbiji ipak ne znaju šta će sa Miroslavom Miškovićem. "Ja tražim da u ovom procesu primenjujete pretpostavku nevinosti, jer je to pravo svakog čoveka u sudskom postupku. A ne da primenjujete pretpostavku krivice, kao što je do sada bilo, i da ja moram da dokazujem svoju nevinost". Ovo je rekao Miroslav Mišković u sudnici na kraju ponovljenog postupka početkom februara. To mu očito nije pomoglo.

Miroslav Mišković je iskoristio svoje zakonsko pravo i nije došao na izricanje presude. Prvostepeni Specijalni sud presudio je da su i on i njegov sin Marko krivi zbog utaje poreza. A po svoje mišljenje, da li je postojala obaveza oporezivanja za sporni period, sud je još na prošlom suđenju išao u Skupštinu. Zbog čega je Apelacioni sud poništio prethodnu presudu.

Ponovo će se Miškovićeva odbrana žaliti na presudu Apelacionom sudu. Pravosudna sapunica zvana "slučaj Mišković" zabavljaće narod još najmanje pola godine. Jedno je sigurno – dokle god se sudi Miškoviću, Aleksandar Vučić će moći da proizvodi medijsku sliku borbe protiv korupcije. Doduše, nijedan sud u Srbiji nije sudio Miškoviću za ono što mu je prišivao Vučić – da plaća neke političare i do 50.000 evra mesečno. Ali, naprednjačka propaganda Miškovića odavno predstavlja kao neku vrstu srpskog Sorosa koji vuče konce u pozadini, "rušeći Vučića".

PUMPANJE REJTINGA

Miroslav Mišković priznaje da je bio u zabludi kada je mislio da ekonomija rešava sve. Rekao je jednom prilikom da ga je iskustvo sa srpskim pravosuđem nagnalo da promeni mišljenje: "Bez pravosuđa nema države". Ta spoznaja je došla nakon hapšenja krajem 2012. godine.

Sve što se događalo i tek će se događati, predstavljeno je kao posvećenost Aleksandra Vučića obračunu sa korupcijom.

Za sada je u javnosti najoštrije istupio Zdenko Tomanović, branilac Miroslava Miškovića. On je za dnevni list "Danas" rekao i ovo:

"Političko-medijska kampanja protiv Miškovića koja je trajala u svim fazama krivičnog postupka je zajednički poduhvat vrha političke elite i lidera pravosudne nesamostalnosti. Predstavnici vlasti najavljivali su svaku fazu postupka od hapšenja, do podizanja optužnice, pa na kraju i samu presudu."

Kampanjom su, kaže Tomanović, podsticali društveno zadovoljstvo u uskraćivanju prava na fer suđenje kroz logiku "ako nije kriv za to, onda je za nešto drugo".

Tomanović je još rekao:

"Slučaj Mišković pokazuje svu nespremnost i tužilaštva i suda da budu objektivni i samostalni. Oni su poslali jasnu poruku da je pravda u Srbiji selektivna, prividna, privremena i povremena. Oni neće da prihvate i razumeju sopstvenu odgovornost i obavezu da u sudnicama vlada zakon, a ne naravi pojedinaca i želje političkih moćnika. Oni su saizvršioci u ostvarivanju političkih želja. Što se tiče cilja, to je podizanje političkog rejtinga stvaranjem privida da je Mišković u sukobu sa zakonom, a zapravo su svoje političke interese stavili iznad zakona. Generalno, ovakav pristup ugrađen je u naš sistem, on se širi, umnožava i razara naš sistem."

Apelacioni sud u Beogradu već jednom je ukinuo presudu Višeg suda u ovom predmetu. To je tada izazvalo bes Aleksandra Vučića – stalno tvrdi, kad mu je to potrebno, da se on ne meša u rad pravosuđa – koji je to veće suda optužio da su postavljeni i da sude po nalogu "žute ološi".

A Apelacioni sud je ukinuo raniju presudu jer je isto sudsko veće, suprotno osnovnim krivično-pravnim principima, pitalo Narodnu skupštinu i Ministarstvo finansija, da li u konkretnom slučaju postoji poreska obaveza. Na njihovom mišljenju sud je i bazirao svoju presudu iako, po Ustavu, nemaju pravo da traže autentično tumačenje. Sudovi i sudije trebalo bi da su potpuno suvereni, nezavisni i jedini ovlašćeni da tumače i primenjuju propise na konkretno činjenično stanje. Nažalost, sudsko veće je, tvrdi Tomanović, tokom ovog postupka mnogo puta demantovalo osnovno pravno pravilo.

Iznoseći završnu reč u tom postupku, Mišković je ponovio da je "optužnica protiv njega lažna". Dokazivao je da protiv njega nije iznet nijedan novi dokaz, pominju se primeri iz 2010. i 2011. godine, a njemu se sudi za slučaj iz 2008. za koji tada, potvrdili su svi svedoci, eksperti i nadležne institucije, nije postojala obaveza plaćanja poreza.

"Sudili ste mi uz glasno navijanje tabloida, tako da sam u jednoj godini imao 60 ročišta", rekao je Mišković u završnoj reči.

On je tada tvrdio da je u toj istoj godini u procesu ubicama Slavka Ćuruvije održano samo 10 ročišta i to s obrazloženjem da nema slobodnih sala.

"Izgleda da sam sve sale i sve termine ja zauzeo", žalio se Mišković.

Najjezgrovitiji prikaz dao je Predrag Koraksić Koraks, koji je ovih dana nacrtao karikaturu na kojoj Vučić nosi izbornu kutiju u koju je zatvoren Miroslav Mišković. To je i najbolji odgovor na pitanje kada će se ova sapunica rasprsnuti – kad prođu izbori.