Još kada je u februaru prošle godine šest vodećih bezbednosnih i obaveštajnih agencija u Sjedinjenim Američkim Državama – među kojima i CIA, FBI i NSA – upozorilo tamošnju javnost da ne koristi proizvode i usluge kineskih tehnoloških giganata kao što su Huavej i ZTE jer predstavljaju opasnost po nacionalnu bezbednost SAD, bilo je jasno da višegodišnja saga o sajber špijunaži između SAD i Kine ulazi u novu, kritičnu fazu. Tenzije između dveju globalnih rivalskih sila dodatno je povećalo i nedavno hapšenje potpredsednice i finansijske direktorke kompanije Huavej Meng Vanžu, ćerke osnivača ove kineske kompanije Rena Džengfeija, koja je na zahtev SAD uhapšena u Kanadi zbog navodnog kršenja američkih sankcija protiv Irana.

HLADNI RAT 2.0: Sve snažniji pritisci Amerike na zapadne saveznike da sa svojih tržišta u potpunosti istisnu kineske IT kompanije jer ih Vašington sumnjiči da rade u korist sve izraženijih globalnih ambicija Pekinga, direktno se dovode u vezu sa borbom za tehnološki primat u svetu. Ovaj "tehnološki" sukob, koji se u medijima sve češće predstavlja i kao nova trka u naoružanju između velikih sila, mogao bi poprimiti oblike ozbiljnijeg političkog i ekonomskog rata istoka i zapada – svojevrsnog "Hladnog rata 2.0" – inovirane verzije nekadašnjeg sukoba SAD i SSSR, ovoga puta sa Kinom kao glavnim geopolitičkim takmacem Amerike. Oslanjajući se na već otvoreni front u napetim trgovinskim odnosima Vašingtona i Pekinga, takav sukob niskog intenziteta mogao bi potrajati decenijama, na šta već upozoravaju brojni stručnjaci.

U epicentru poslednjih zbivanja nalazi se Huavej, moćna kineska korporacija sa snažnim vezama u političkom i vojnom establišmentu NR Kine. Ova firma, koja je pre godinu dana po prodaji pametnih telefona u svetu pretekla američki Epl, izbivši na drugo mesto odmah iza južnokorejskog giganta Samsunga, takođe je i najveći svetski proizvođač opreme za telekomunikacione mreže. Prema sopstvenom priznanju, u ovoj godini u Huaveju očekuju prihode veće od 100 milijardi dolara. Značajan segment ovih prihoda predstavljaće i realizovani ugovori za tzv. petu generaciju mobilne telefonije (poznatije kao 5G), pošto je kineski gigant nedavno objavio da je već obezbedio 25 komercijalnih ugovora i isporučio više od deset hiljada baznih stanica za 5G mreže, u čemu prednjači među konkurencijom.

O čemu se tu zapravo radi i zašto je baš naredna, tzv. peta generacija mobilne bežične telefonije ekonomski i bezbednosno toliko interesantna da se zbog nje pokreću čitavi lanci geopolitičkih pritisaka i aktiviraju potencijalni novi frontovi u međunarodnim trgovinskim sukobima, kada se zna da je do sada na svakih desetak godina industrija telekomunikacija prelazila na novije i "apgrejdovanije" mrežne sisteme koji umnogome doprinose bržem protoku informacija i omogućavaju sve širi spektar usluga.

BRZA BRZINA: U prethodnih nekoliko decenija, od uvođenja digitalne mobilne GSM tehnologije do danas, imali smo 2G, 3G, danas već i 4G sisteme koji su unapređivali savremene komunikacije i omogućavali veće brzine prenosa podataka i brojna druga poboljšanja. Naredna, peta generacija mobilne telefonije, koja će svoju komercijalnu premijeru imati već ove godine, krajnjim korisnicima neće ponuditi samo "brže" pametne telefone (maksimalna brzina prenosa podataka biće čak i do 10 Gb/s), što će značiti da će, u poređenju sa prethodnom generacijom, čitavi filmovi moći da se "skinu" na različite smart uređaje za svega nekoliko sekundi, umesto za dosadašnjih nekoliko minuta.

Ključno je, međutim, to što će ova planetarna "tranzicija" iz 4G u 5G imati i izuzetno široku primenu u brojnim visokotehnološkim i naprednim proizvodnim industrijama i sektorima. Pre svih, u finansijskom sektoru, zatim u industriji zabave i e-trgovine, ali i u oblastima kao što su veštačka inteligencija (AI), robotika, kibernetika, bioinformatika, pa i u bezbednosnim sistemima (dronovi, bespilotne letelice, kamere, samovozeći automobili itd.). Drugim rečima, kako navodi američki list "Njujork tajms", "zvaničnici u Sjedinjenim Američkim Državama i Kini vide 5G mreže kao konkurentsku prednost" svojih zemalja, koja će im u oblasti savremenih (tele)komunikacija, a posledično i u drugim osetljivim državnim poslovima (obaveštajni rad, špijuniranje, nadzor, kriptoanaliza itd.) omogućiti tehnološku dominaciju i u godinama koje dolaze.

NOVAC I MOĆ: Imajući u vidu da prelazak iz "starog" u novi mobilni i mrežni sistem zahteva značajna sistemska, ali i finansijska ulaganja u softer i hardver, time se otvaraju i nove mogućnosti za basnoslovnu zaradu. Otuda i pojačano interesovanje svih vodećih telekomunikacionih proizvođača za brojne tendere koji se u razvijenijim državama već najavljuju za izgradnju 5G mreža. Primera radi, nedavno je "Dojče vele" naveo podatak da bi ukupni troškovi uspostavljanja 5G mreže u Nemačkoj mogli da iznose 80 milijardi evra.

Zbog toga sâma ideja da se jednoj kineskoj firmi poveri da u tehnološkim centrima zapadne civilizacije izgradi mrežnu infrastrukturu na koju će se u bliskoj budućnosti povezati širok spektar komunikacija, usluga i proizvoda, predstavlja noćnu moru za Ameriku i njene saveznike.

Uprkos višegodišnjim optužbama SAD da vlasti u NR Kini kroz svoja tehnološka preduzeća špijuniraju zapadne kompanije i državne institucije i da je baš Huavej u više navrata "kopirao" naprednu američku tehnologiju, stvari ni izbliza nisu "crno-bele". Nekadašnji službenik američke CIA i Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) i jedan od najpoznatijih uzbunjivača Edvard Snouden otkrio je da je pre nekoliko godina upravo NSA pokrenula špijunsku i hakersku operaciju protiv kompanije Huavej nazvanu Shotgiant (Ubiti džina). U izveštaju koji su objavili "Njujork tajms" i nemački "Špigl" ukazuje se da je NSA – "upadajući" na servere Huaveja u Šenženu (gde se nalazi glavno sedište preduzeća) – pokušala ne samo da dokaže veze između kineske kompanije i vladajućih struktura, uključujući i vojsku, već i da otkrije najnovija tehnološka dostignuća Huaveja, koja ova kompanija prodaje drugim zemljama. Amerika je, dakle, svojevremeno činila Huaveju upravo ono za šta je sada gromoglasno optužuju ne samo kod kuće, već i na međunarodnom planu.

Da ironija bude veća, i svi najveći američki tehnološki giganti – među kojima su Gugl, Majkrosoft, Fejsbuk, Jahu i drugi – bili su faktički prinuđeni da učestvuju u tajnim programima i tehnološkim operacijama američke Nacionalne bezbednosne agencije.

KO ISTISKUJE HUAVEJ: U obračunu sa kineskom kompanijom na stranu SAD stali su Velika Britanija, Australija i Novi Zeland, a potpredsednik Evropske komisije i komesar za digitalizaciju Andrus Ansip je izjavio da bi Huavej mogao biti sigurnosna pretnja čitavoj Evropskoj uniji. I japanska vlada planira da svojim službenicima zabrani korišćenje uređaja kineskih kompanija Huavej i ZTE.

U priču se uključila i Poljska koja nakon nedavnog hapšenja službenika kineske kompanije u toj zemlji zbog špijunaže takođe razmatra zabranu upotrebe proizvoda ovog kineskog preduzeća. Zvanična Varšava zalaže se i za zajednički stav EU i NATO po pitanju isključivanja Huaveja sa evropskog tržišta. "Slamanje" kineskih telekomunikacionih giganata preporučio je i milijarder Džordž Soros, koji je javno posavetovao američkog predsednika Donalda Trampa da nastavi sa intenzivnim pritiskom na Kinu.

Reagujući na narastajući pritisak i svojevrsnu "združenu kampanju" protiv svojih preduzeća, NR Kina je pozvala SAD da prekinu "nerazuman obračun" s kompanijom Huavej i da povuku zahtev za izručenje iz Kanade finansijske direktorke te firme Meng Vanžu. "Snažno pozivamo SAD da zaustave nerazuman obračun s kineskim kompanijama, uključujući Huavej, i da tretiraju kineske firme pošteno i pravedno", navedeno je u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Kine.

Sa druge strane, Donald Tramp ponaša se kao da se ništa posebno ne događa u odnosima sa Kinom i optimistično najavljuje da će dve vodeće svetske ekonomije uskoro postići "najveći trgovinski sporazum u istoriji". On je to izjavio tokom sastanka u Beloj kući sa kineskim vicepremijerom Liuom Heom, a nakon nove runde trgovinskih pregovora između dveju zemalja. Kineska delegacija tom prilikom predala je Trampu i pismo kineskog šefa države Si Đinpinga u kome se izražava očekivanje da će dve strane moći da se "nađu na pola puta" u postizanju sveobuhvatnog trgovinskog sporazuma pre isteka roka 1. marta.

ISTORIJSKI SPORAZUM: Tada, naime, ističe period "primirja" od 90 dana u trgovinskom ratu, tokom kojeg Kina i Amerika treba da postignu konačni dogovor koji bi umanjio kako tenzije između dve najveće svetske ekonomije, tako i ogroman američki trgovinski deficit prema Kini.

Bela kuća je, međutim, upozorila da će, ukoliko se ne postigne sporazum do 1. marta, već narednog dana biti realizovano planirano američko povećanje carina sa deset na 25 posto za kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara. To je indirektno potvrdio i američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, koji je za prestonički list "Vašington post" izjavio kako je svrha Trampove politike prema Kini "ne samo da omogućimo ekonomski balans i nateramo Kinu da igra po pravilima, već i da sprečimo neravnotežu političke i vojne moći i u budućnosti".

Treći krug američko-kineskih trgovinskih pregovora planiran je sredinom februara u Pekingu.