Navigator
Američki pokret nesvrstanih
Čovek koji je od sedam prodavnica kafe u Sijetlu napravio najveći svetski lanac kafeterija, Starbaks, najavio je da razmišlja o kandidaturi za predsednika SAD koji se bira u jesen 2020. Hauard Šulc je do 1982. godine prodavao espreso aparate, a onda se zaposlio u Starbaksu. Pet godina kasnije kupio je firmu, a posle tri decenije ju je napustio, to jest prestao da je vodi, ostavivši iza sebe 350.000 zaposlenih u celom svetu. Na odlasku je najavio da razmišlja o ulasku u politiku, a sada je na korak od toga.
Šulc je redovno donirao kandidate Demokratske stranke, ali sada namerava da se kandiduje kao nezavisni kandidat. Razlog je njegov strah da se Demokratska stranka pomerila suviše ulevo, maltene propagira socijalizam, jer se njeni kandidati utrkuju u predlozima da, na primer, država maksimalno preuzme na sebe finansiranje školstva i zdravstva. On kao čovek od biznisa i još poznat po brizi za zaposlene pita se gde će ionako prezadužena država da nađe pare za sve to. S druge strane, SAD su se podelile na tri strane, demokrate, republikance i one koji ne podržavaju nijednu od tih stranaka, a ima ih 42 odsto, što govori da bi nezavisni kandidat prošao bolje neko ikada.
Hauardu Šulcu internet, tačnije društvene mreže, izuzetno ide naruku. Svoju nameru objavio je na televiziji, u emisiji "60 minuta" na CBS-u, ali je kampanju započeo na Tviteru. Budući da je milijarder, pare za početak kampanje neće mu biti problem, ali još je važnije da ovlada Fejsbukom. Tu ne samo da se vodi ključna bitka za Belu kuću, već se saniraju i posledice. Donald Tramp i dalje nije siguran da će završiti mandat ako se pokaže i dokaže da su mu Rusi pomogli u kampanji lansirajući lažne vesti i vršeći druge uticaje na birače na društvenim medijima.
Da smo deset godina mlađi, čekali bismo sledeće izdanje "Njujork tajmsa" da pročitamo šta ko misli o Šulcovoj nameri. Ali danas se debata o svakoj temi razvija na Tviteru posle samo nekoliko sekundi. Smesta su se javili svi bitni, počev od Hilari Klinton i Majkla Blumberga koji tvrde da će Šulcova kandidatura pocepati demokratsko biračko telo i pomoći Trampu da bude reizabran. Na Tviteru se odmah oglasio i Tramp, koji se složio sa Šulcovom samokritikom "da nije najpametniji čovek na svetu" dodajući da Amerikanci već imaju najpametnijeg i da se nada da mu Starbaks redovno plaća kiriju u Tramp kuli. Hauardu Šulcu se tako kao prvi zadatak nametnulo da stekne podršku na društvenim mrežama, koju sada nema, ili da odmah odustane od kandidature. Jer na Tviteru neki već prete da neće ući u Starbaks tokom kampanje, a redovne su mušterije.
Koliko je stvar sa politikom na društvenim mrežama ozbiljna pokazuje i odluka Fejsbuka da spreči softverske dodatke koji omogućavaju trećem licu (sem vas i Fejsbuka) da prati aktivnosti na vašem nalogu. Zvuči dobro, ali može da radi i protiv vas. Recimo, posle pobede Trampa i Bregzita, odnosno sumnji da su preko društvenih mreža vršeni skriveni uticaji na birače, razvilo se nekoliko servisa poput Whotargets.me (Ko me gađa) i Propublica.org. Oni vam nude da svesno ugradite plagin i dozvolite im da prate sve oglase koje primate. Onda vas obaveštavaju da li neki od oglasa dolaze od političke stranke ili pokreta, a da vi to ne znate jer nisu tako obeleženi i da li u sebi sadrže lažne vesti. Korišćeni su već za opšte izbore u Nemačkoj uz saradnju sa tamošnjim medijima i nadajmo se da traže partnere i u Srbiji. Sada je, međutim, Fejsbuk promenio svoj kod onemogućavajući instaliranje plaginova. Tvrde da sami sprovode kontrolu lažnih vesti i oglasa, te vas čuvaju od manipulacije.
Sada, kad provereno znamo moć društvenih medija, pitanje je da li nam je jedna brava dovoljna.