Ekonomski rat Amerike i Kine ima prvog ratnog zarobljenika najvišeg ranga, finansijsku direktorku ujedno i ćerku osnivača kompanije Huavej. Malo je reći da je ta priča poput scenarija nekog lošeg filma s dobrim glumcima. Gde glavnu junakinju hapse na aerodromu u Kanadi u trenutku dok se predsednici Kine i SAD na drugom kraju sveta dogovaraju o primirju. I ne samo da su nju zadržali već i vest o njenom privođenju, od subote do četvrtka. Ne u Kini, nego (hej!) u Kanadi. Realno, nije realno.

Budući da su informacije o hapšenju šture, spekulanti su se baš razmahali. Potvrđeno je da je Kanada uhapsila Meng Vangžu po poternici SAD, navodno, zbog kršenja sankcija prema Iranu. Amerikanci tvrde da je kineska kompanija Iranu prodavala tehnologiju koja sadrži američke proizvode, a to je nešto što se ne sme tamo izvoziti ni posredno. Nije verovatno da je do hapšenja došlo, a da prethodno kineska kompanija nije barem upozorena na prekršaj. Mada bi se i tada moglo reći da je mera preterana budući da dovodi u pitanje kompletne ekonomske i političke odnose dve zemlje.

Sankcije za sankcije, ali to sa gospođom Meng nije bio razlog da Novi Zeland, Australija i neki operateri u Velikoj Britaniji najave da će iz svojih telekomunikacionih sistema izbaciti svu opremu Huaveja. A slična se mera priprema i u SAD. Tu su razlozi mnogo dublji i istinski ratni jer su Kinezi optuženi da proizvode opremu koja im omogućuje uvid u sav saobraćaj koji preko nje putuje, sve mejlove, poruke, razgovore. Pre dva meseca takve optužbe stizale su iz Epla i Amazona, na čijim su serverima pronađeni mikročipovi veličine zrna pirinča za koje se tvrdilo da nisu bili deo originalnog, američkog dizajna. Matične ploče izrađivane su u Kini, odakle su sve demantovali. Inače, serveri su korišćeni i u institucijama američke vlade, Pentagonu, CIA i tome slično.

Proletos su iz sličnih razloga SAD uvele sankcije kompaniji ZTE, drugom najvećem proizvođaču telekomunikacione opreme u Kini (posle Huaveja, koji je svetski i kineski lider). Sankcije su značile zabranu korišćenja američkih patenata i izvoza u SAD. Tih nekoliko meseci, do abolicije u julu, toliko je bilo bolno za kompaniju, da se sumnjalo da će preživeti. Ista sudbina sada se predviđa gigantu poput Huaveja, što objašnjava zašto su Kinezi za sada vrlo tihi u svom neizmernom gnevu. Zamislite da je u Pekingu uhapšen Bil Gejts zbog piraterije.

Problem nas, posmatrača, jeste u tome što ovaj tehnološki rat neće izaći na dobro. Amerika je i dalje lider na polju pronalazaka u IT industriji, ali ne može da funkcioniše bez kineske proizvodnje i intelektualnog potencijala. Nigde nije moguće pronaći toliko sposobnih inženjera i programera na jednom mestu i za kratko vreme kao u Kini, spremnih da obave svaki zadatak bez mnogo potpitanja. Ako ta saradnja stane, staće i ozbiljan razvoj, internet stvari, veštačka inteligencija, elektro-automobili za mase i sve one kul stvari kojima nas lože poslednjih godina. Prva na udaru je 5G mreža koja je (bila) viđena kao glavna stvar u 2019, nešto što će suštinski promeniti način na koji koristimo internet, samim tim i život.

Umesto toga, naredna godina mogla bi da bude "ratna", puna novih ograničenja za IT proizvode iz Kine, a bez prave zamene za njih. Sve će biti sporije i skuplje, a još ćemo morati da biramo stranu.