Prema podacima sa zvaničnog sajta Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, u lokalnim samoupravama rodna ravnopravnost praktično ne postoji. Na položaju predsednika opština/gradonačelnika nalazi se 93 odsto muškaraca, dok je samo sedam odsto žena na pozicijama vlasti, i to, pretpostavljamo, u gradskim sredinama. Ženama na selu i u manjim mestima borba za rodnu ravnopravnost u punom smislu te reči tek predstoji, nakon što steknu ekonomsku samostalnost.

Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, a uz finansijsku podršku Evropske unije i u okviru projekta "Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti", podržala je osam lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost iz opština Aleksinac, Knjaževac, Temerin, Tutin, Žitište, Babušnica, i gradova Kruševac, Šabac, Užice. Kao rezultat ove podrške, 450 žena biće obučeno iz oblasti ženskog preduzetništva, poboljšanja prodaje, IT podrške i razvoja poljoprivrednih i drugih poslovnih inicijativa.

SAJAM U TUTINU: Tako je u Tutinu sredinom novembra ove godine održan prvi Sajam ženskog preduzetništva na kojem su svoje proizvode izložile 22 preduzetnice. Prema rečima Atife Šaljić, predsednice Saveta za rodnu ravnopravnost koji je organizovao sajam, cilj projekta je ispitivanje glavnih prepreka sa kojima se žene sa ovih područja susreću na putu ka svojoj ekonomskoj nezavisnosti, s posebnim fokusom na ženske biznise. Treninzi i ostale aktivnosti projekta ponudili su različite informacije i alate kojim će se učesnice služiti u daljem razvoju biznisa i njegovog predstavljanja na sajmu. Sajam je otvorio predsednik Opštine Tutin Kenan Hot, koji je preduzetnicama obećao pomoć iz opštinskog budžeta, rekavši da će u narednoj 2019. godini povećati za 50 odsto budžet Saveta za rodnu ravnopravnost kako bi sajam postao tradicija u Tutinu.

"Sajam je organizovan nakon serije treninga u selima Tutina, gdje su žene sticala različita znanja i vještine, od spremanja, pakovanja, pa do izlaganja i promovisanja svojih proizvoda. Projekat ‘Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti’ kroz koji su realizovane aktivnosti doprinijele su povećanju svijesti žena na selu, osnažile ih da pokrenu male biznise, ili da posao koji već rade privedu namjeni, registruju mala gazdinstva, od kojih će imati ‘svoj dinar’ i, kako one kažu, biti plaćene za ono što rade i imati pravo na bolovanje kad rađaju djecu i na kraju biti nezavisna od muškarca sa kojim žive. Ništa ovo nije došlo odjednom, preko noći, već dugogodišnjim radom Saveta za rodnu ravnopravnost kroz radionice, predavanja i treninge, a uz maksimalnu podršku UN Women, Koordinacionog tijela za rodnu ravnopravnost u Vladi Srbije, a koje finansira UN i Opština Tutin. Ovako ojačane žene su osmislile, pripremile i održale veoma uspješan i jako posjećen sajam od strane građana i građanki Tutina", ponosna je Atifa Šaljić.

Hajruša Ajdinović je najstarija preduzetnica koja se već 20 godina bavi proizvodnjom cipela i njena je želja da ovaj sajam postane tradicija. Sulejma Gegić je izjavila da sajam za nju znači mnogo, jer na ovaj način može da predstavi sebe i svoj rad, da javnost čuje za sve njih – preduzetnice raznih profila, velikog umeća. Na sajmu su učestvovale i "Zlakušanke", žene preduzetnice iz Užica koje su održale radionicu grnčarenja i Tutincima i Tutinkama predstavile svoje proizvode.

Jedna od najuspešnijih preduzetnica u Tutinu je Zlata Kurtović, koja je počela sa radom pre 10 godina, baveći se pletenjem i šivenjem odevnih predmeta, a kasnije, uz pomoć različitih programa poput EU Progresa, proširila je svoju proizvodnju mašinom za vez, šivenje i podvijanje, što joj je omogućilo da osigura količine i osvoji tržište Srbije i Crne Gore. Zlata Kurtović je dalje proširila svoju proizvodnju, postavši brend veza po želji kupaca na posteljinama, peškirima, stolnjacima, kao i vez inicijala na raznim uniformama.

ORGANSKO IZ BABUŠNICE: Udruženje "Lužničke rukotvorine – Ženski etno centar" ove godine proslavilo je desetogodišnjicu rada na očuvanju, negovanju i zaštiti tradicije Lužničkog kraja. "Priliku smo videle u onome što je svaka od nas već umela da radi: pripremanje tradicionalnih jela, proizvodnja i prerada zdravog voća i povrća – na način kako se stotinama godina pripremalo na ovom podneblju. Nas deset se okupilo sa idejom da radimo sa ženama sa invaliditetom i ženama iz siromašnih porodica u ruralnim oblastima", o počecima priča Karolina Stamenković, predsednica ovog udruženja. "Prateći situaciju na tržištu i pažljivo analizirajući potencijale ciljne grupe i podneblja na kome ona živi, došle smo do zaključka da bi fokus aktivnosti na ekonomskom osnaživanju žena trebalo da bude na proizvodnji i preradi organske hrane. Pre dve godine pokrenule smo projekat koji su podržali EU Progres i Caritas Srbije. Tada smo podelili 10 plastenika ženama iz socijalno ugroženih porodica i ženama sa invaliditetom iz seoskih sredina i obučili ih za organsku proizvodnju."

Karolina Stamenković objašnjava da su se za organsku poljoprivredu opredelile najpre zato što su njihove parcele usitnjene – upravo idealne za organsku proizvodnju, a prednost je to što u opštini Babušnica velikih zagađivača nema, dok izvorske vode ima u izobilju, te žene uzgajaju povrće na tradicionalan način. "Jedno je vodilo drugom: organsko povrće ne može dugo da stoji u svežem stanju, a Babušnica nema tržište za ove proizvode. Tako smo došle na ideju da osnujemo prvu žensku zadrugu organskih proizvođača na jugu Srbije. Zadrugu je osnovalo 14 žena koje se bave organskom proizvodnjom i uključene su u rad u našem malom pogonu za preradu povrća, voća i šumskih plodova", nastavlja priču naša sagovornica. "Posle deset godina zadovoljstvo je videti da smo pokrenuli žene iz marginalizovanih grupa da učestvuju u svim našim aktivnostima, da zajednički nastupamo u rešavanju problema u zajednici, udruženju, zadruzi, pojedinačnih problema svake od nas. Žene su stekle samopouzdanje i prostor u kojem radimo smatraju svojom drugom kućom."

Udruženje "Lužničke rukotvorine – Ženski etno centar" pored promocije tradicionalnih ženskih znanja i ekonomskog razvoja sredine insistira na aspektu humanosti. "Pored kontinuiranog i predanog rada na ekonomskom osnaživanju žena, od 2012. godine brinemo i o starima i deci sa invaliditetom u udaljenim planinskim selima babušničke opštine. Članice smo mreže HumanaS. Organizovale smo niz humanitarnih manifestacija i akcija za prikupljanje sredstava za pomoć osobama iz marginalizovanih grupa poput humanitarne izložbe fotografija i ručnih radova u Etnografskom muzeju u Beogradu za pomoć starima u zavejanim brdsko-planinskim selima Opštine Babušnica i sedam humanitarnih manifestacija pod nazivom ‘Letelo pile šareno’, za pomoć deci sa smetnjama u razvoju. Trenutno pomažemo 90 starih osoba u 13 udaljenih planinskih sela. Naše gerontodomaćice, koje od pre tri godine rade po Licenci za uslugu pomoć u kući za odrasle i starije, takođe pomažu porodicama koje imaju decu sa invaliditetom i starijim invalidnim licima. Danas u Udruženju imamo 20 aktivnih članica i 65 onih koje se povremeno uključuju. Naše humanitarne akcije prati 20 volontera, a imamo i podršku na gotovo svim nivoima", kaže Karolina Stamenković.

"Lokalna samouprava nam pomaže u granicama svojih mogućnosti", kaže ona. "Prošle godine su izdvojili sredstva za 10 plastenika, ove godine je zahvaljujući njima podeljeno još 25 plastenika i izdvojen novac za sertifikovanje organskih proizvoda." Veliku pomoć ovim vrednim ženama pružili su Caritas Srbije, EU Progres, Trag fondacija, a podršku im daju i Kancelarija za ljudska i manjinska prava Republike Srbije, institucije i organizacije na lokalnom nivou (Centar za socijalni rad opštine Babušnica, Dom zdravlja, Crveni krst, Policijska stanica, škola, Dom kulture, itd.), kao organizacijama iz biznisa i nevladinog sektora.

"Čini se da smo dosta toga postigle za jednu deceniju. Javnim zastupanjem uspeli smo da Pomoć u kući za starija lica uvedemo u stalnu uslugu koja se finansira iz opštinskog budžeta, napravile zadrugu, postarale se da uposlimo žene iz najranjivijih grupa u skladu sa njihovim znanjem, veštinama, potrebama i interesovanjima. U narednom periodu razvijaćemo zadrugu koja će upošljavati žene iz kategorija teško zapošljivih, truditi se da razvijemo brendove i proširimo tržište jer proizvodnja zdrave hrane nije više stvar izbora, već polako postaje nužnost", zaključuje Karolina Stamenković.