Sumnje da je saudijski novinar i disident Džamal Kašogi mučen i ubijen u saudijskom konzulatu u Istanbulu, gde je najavljen došao po lična dokumenta, od početka su se temeljile na takozvanoj nosivoj tehnologiji (wearable tech).

Pred ulazak u konzulat Kašogi je verenici, Turkinji, predao svoj ajfon budući da je unošenje telefona u diplomatske prostorije nepoželjno u celom svetu, jer se smatra potencijalnim špijunskim alatom. Ali, Kašogi je na ruci nosio epl voč, digitalni ručni sat sinhronizovan sa telefonom, barem tako tvrde izvori iz turskih istražnih organa. Ne samo to, nego je uključio i snimanje. Tvrdnje iz istrage da su ga saudijski agenti u diplomatskim prostorijama najpre mučili, potom ubili i raskomadali kako bi ga izneli u torbama kao diplomatsku poštu, istog dana odnesenu u Saudijsku Arabiju, bazirane su na snimcima sa tog ručnog sata.

Odmah su se pojavile i kontra sumnje. Eplov sat koji je Kašogi nosio može da snima i da se sinhronizije sa ajfonom, blutut vezom, ali udaljenost između aparata ne sme biti veća od petnaestak metara, i to ako između njih nema prepreka, a ovde ih je bilo dosta, pre svega debelih zidova. Sat ima vajfaj pristup i LTE vezu, dakle, povezuje se i sam na mrežu kao svaki mobilni telefon, samo taj Eplov servis nije dostupan u Turskoj. Eksperti zato sumnjaju da je policijska verzija tačna, zapravo misle da Turska tako želi da zamaskira mogućnost da je saudijski konzulat u Istanbulu ilegalno ozvučen.

Zvanična verzija je, dakle, malo verovatna, ali ne i nemoguća. Najpre, epl voč je mogao biti samo maska za mnogo moćniji uređaj smešten unutra, ako ćemo da idemo u "džemsbondovskom" pravcu. Druga mogućnost je da su se telefon i sat povezali kada je Kašogijevo telo (i sve druge lične stvari) iznošeno iz konzulata. Verenica ga je ispred čekala (sa uključenim ajfonom) do posle ponoći mada joj je on rekao da digne uzbunu ako ga ne bude za četiri sata. A ušao je oko podne.

Konačno, bilo da je nosio običan ili "dorađeni" epl voč, Kašogi je svakako znao da ne sme da ga skine, bukvalno ni za živu glavu. Ako je sa satom ušao u konzulat, a sata više nema ni na jednoj mreži, dok se Saudijci kunu da je "brzo izašao", onda je i sudbina nosioca sata veoma upitna, da se blago izrazimo. Po jednoj verziji, saudijski agenti su shvatili šta on ima na ruci i sat su odmah uništili.

Šta god da se pokaže kao tačno, jasno je da će nosiva tehnologija u budućnosti biti sve veći saveznik istraga. Ne samo mobilni telefoni, koji su prva stvar koja se proverava, već razne pametne narukvice, satovi, prstenje, pa sve do tehnologije koju nosimo u telu kako bi kontrolisala neke procese i obaveštavala nas o životnim funkcijama. Epl voč, na primer, prati rad srca, beleži uzbuđenje (ubrzani rad) i slične abnormalnosti. Već ti podaci dovoljni su da se utvrdi šta se događalo sa nekom osobom i korišćeni su u nekoliko istraga u SAD.

Za razliku od tela koje se možda i može uspešno sakriti, nosiva tehnologija uporno javlja gde se nalazi i spremna je da "ispriča" šta je zabeležila u poslednjih minutima nečijeg života. Kao crna kutija u avionu. Eto novog izazova za scenariste trilera, ali i kriminalce, obične i državne, i njihove hakere.