Nedavno izrečene sudske presude ljudima od poverenja američkog predsednika – bivšem šefu njegove kampanje Polu Manafortu i nekadašnjem Trampovom advokatu Majklu Koenu – zbog finansijskih malverzacija i navodnog davanja mita, ozbiljno prete da potkopaju legitimitet šefa Bele kuće. Ako se tome doda i višemesečna istraga specijalnog tužioca Roberta Milera o navodnoj umešanosti Rusije u predsedničke izbore u SAD, koja dodatno urušava Trampov autoritet i doprinosi ionako visokoj polarizaciji američkog društva, moglo bi se reći da američkog predsednika čeka "vruća jesen".

IZBORI KAO REFERENDUM: Republikanci i demokrate sve više se fokusiraju na novembarske izbore za Kongres (tzv. midterm elections kada se biraju trećina senatora i čitav predstavnički dom), u kojima će se voditi žestoka bitka za većinu u Senatu i donjem domu parlamenta. Mnogi analitičari ove izbore vide i kao svojevrstan "referendum o Trampu".

Međutim, iako se aktuelni predsednik SAD suočava sa sve većim problemima kod kuće i u inostranstvu, isuviše je rano otpisivati ga. Brojna istraživanja javnog mnjenja u SAD pokazuju da, uprkos aferama, podrška predsedniku ne opada – naročito kod njegovih glasača, koji sve optužbe i istrage doživljavaju kao ciljanu antikampanju protiv svog lidera, što i Tramp ponavlja na svakom koraku.

Možda u tome ima zrna istine, jer kako drugačije razumeti potrebu da se mesecima, iz dana u dan, od Trampovih afera prave beskrajne medijske "španske serije", dok političko kidisanje i traženje makar i najmanjeg povoda za obračun sa nepredvidivim šefom Bele kuće često liče na medijsku hajku.

Posebno je to bilo vidljivo prethodne sedmice, nakon što su dvojica njegovih donedavno najbližih saradnika priznali da su upleteni u razne finansijske malverzacije. U celom tom haosu dodatni tabloidni "štimung" velikodušno je medijima ponudio i bivši portir Tramp kule u Njujorku koji tvrdi da američki predsednik navodno ima dete iz veze sa nekadašnjom kućnom pomoćnicom.

Kada je reč o presudama protiv njegovih bivših saradnika, one bi ipak mogle da imaju ozbiljne političke posledice za šefa Bele kuće. Majkl Koen, njegov doskorašnji lični advokat, priznao je krivicu za poreske prevare i ilegalno finansiranje izborne kampanje. Koen je u svom iskazu, nakon što se nagodio sa njujorškim sudom, rekao da je u poslednjim danima predizborne kampanje za predsedničke izbore 2016. godine platio dvema ženama – porno-glumici i modelu iz "Plejboja" – da ne govore o navodnim ljubavnim aferama sa Donaldom Trampom.

Iako Koen tvrdi da je postupao po nalogu svog šefa i napravio ugovore kojima bi se platilo ćutanje žena koje tvrde da su imale aferu sa njujorškim milijarderom, ostaje pitanje u kojoj meri su ta plaćanja – čija je "glavna svrha bila uticanje na izbore", a po nalogu "kandidata za federalni položaj", kako je izjavio bivši Trampov saradnik – mogla da doprinesu Trampovoj pobedi.

KO JE PLAĆAO ZA ĆUTANJE: Poznato je da šef Bele kuće ima u najmanju ruku čudan odnos prema ženama, da je već imao mizogine ispade i da je koristeći svoj položaj i bogatstvo u vreme dok je bio "samo" građevinski tajkun imao afere slične navedenim, o čemu su tabloidi u Americi redovno pisali još od osamdesetih godina prošlog veka.

Donald Tramp je u početku negirao da je išta znao u vezi sa ovim nezakonitim isplatama dvema ženama, ali je u međuvremenu reterirao, rekavši da je naknadno ipak saznao za taj slučaj, ali da je u pitanju njegov lični novac, a ne novac namenjen kampanji za predsedničke izbore, što je, kako je rekao, "vrlo značajno". Reagovala je i Bela kuća, rekavši da Tramp nije učinio ništa pogrešno isplaćivanjem sopstvenog novca preko Koena, i za svaki slučaj podsetila je javnost da predsednik ni za šta nije optužen.

Slučaj njegovog bivšeg menadžera kampanje Pola Meneforta je kudikamo složeniji i potencijalno opasniji po Trampa. Kao prevejani lobista koji se nije libio da potpomaže autokratske lidere širom sveta ("čuveni" su milioni koje je navodno dobio od svrgnutog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, kao i njegovi savetodavni angažmani kod bivšeg zairskog vladara Mobutu Sese Seka i predsednika Filipina Ferdinanda Markosa), Pol Manafort je suočen sa pregršt krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret, a već je proglašen krivim u vezi sa finansijskim malverzacijama i utajom poreza, zbog čega mu preti osamdeset godina zatvora.

Iako se ove optužbe još uvek ne dovode direktno u vezu sa njegovim bivšim šefom, jer američki predsednik ističe da su se Manafortova krivična dela dogodila pre nego što je ovaj uopšte i ušao u njegov izborni štab, činjenica je da se od Trampovog izbora za šefa države samo nižu slučajevi priznanja, ili sudskih presuda, protiv ljudi iz njegovog doskorašnjeg najbližeg okruženja.

Pojedini zastupnici iz Demokratske stranke već ispostavljaju zahteve za razrešenje američkog predsednika, dok su republikanci obazriviji, što ni ne čudi, jer strahuju kako bi na eventualan sukob stranke i predsednika neposredno pred izbore za Kongres reagovali brojni konzervativni birači, koji većinski podržavaju Trampa.

RUSKA VEZA: Indikativno je da se sudski proces protiv bivšeg menadžera Trampove kampanje Pola Manaforta beleži i kao prva ozbiljna pravna pobeda koja proizilazi iz aktuelne istrage specijalnog tužioca i bivšeg dugogodišnjeg šefa FBI-ja Roberta Milera o navodnoj umešanosti Rusije u predsedničke izbore u SAD.

Milerova istraga već je koštala pozicija i funkcija brojne ljude u Trampovom najužem krugu saradnika – "odletela" su čak dva savetnika za nacionalnu bezbednost, Majkl Flin i Herbert Mekmaster, tu su i već pomenuti lični advokat i šef kampanje, zatim Rik Gejts, bivši zamenik menadžera Trampovog izbornog štaba, kao i Džordž Papadopulos, bivši savetnik u Trampovom izbornom štabu, itd.

Nezadovoljan učinkom u borbi protiv Milerove istrage koju svaki put na Tviteru naziva "lovom na veštice", američki predsednik ranije je otpustio i šefa FBI-ja Džejmsa Komija, kao i svog uticajnog savetnika Stiva Benona. U poslednje vreme njujorški milijarder je na "ratnoj nozi" i sa vlastitim ministrom pravde, odnosno američkim državnim tužiocem Džefom Sešnsom, kojeg svako malo proziva da ne čini dovoljno da zaustavi ovu "nameštenu istragu" koja "prlja našu zemlju".

Tramp je na svom omiljenom glasilu Tviteru optužio Sešnsa da "nije uspeo da preuzme kontrolu nad ministarstvom pravde", na šta je državni tužilac odgovorio da na njegovo ministarstvo neće "nepropisno uticati politička mišljenja".

A zašto je slučaj bivšeg šefa Trampove izborne kampanje posebno važan? Jer se potencijalno radi o tzv. sistemu "spojenih sudova" koji bi u konačnici možda mogao da dovede i do političke eliminacije predsednika SAD. Ono što bi moglo da dovede u direktnu vezu Pola Manaforta i njegovog bivšeg šefa jeste sada već čuveni tajni sastanak koji je 9. juna 2016. održan u Trampovoj kuli u Njujorku. Tada su se susreli predstavnici Donalda Trampa i grupa ruskih državljana navodno bliskih Kremlju, koji su obećali da će Amerikancima dati kompromitujuće informacije o demokratskoj kandidatkinji za predsednika SAD Hilari Klinton. Tom sastanku su sa američke strane prisustvovali Trampov sin Donald Mlađi, zatim njegov uticajni zet Džered Kušner, kao i tadašnji menadžer Trampove kampanje Pol Manafort. Specijalni tužilac Robert Miler već vodi istragu o tom sastanku i jedno od ključnih pitanja koje se nameće jeste da li je tadašnji štab republikanskog kandidata bio u nekakvoj političko-obaveštajnoj koordinaciji sa Rusima, kako bi se obezbedila Trampova pobeda na predsedničkim izborima.

Veruje se da bi pritiskajući Manaforta, a na osnovu njegovih informacija, Miler mogao da sprovede dalje istrage i podigne optužnice protiv još nekih važnih saradnika predsednika Trampa, među kojima su i njegov sin i zet, što bi američkog predsednika stavilo u izuzetno nezgodan položaj. U tom slučaju se spekuliše da bi Tramp mogao čak i da otpusti specijalnog tužioca, što bi, uz već viđenu pobedu demokrata na parlamentarnim izborima u novembru, bio okidač za početak eventualnog opoziva predsednika.

"SVI ĆE BITI SIROMAŠNI": Dosadašnje ankete pokazuju da opozicija, odnosno demokrate imaju prednost, a nekadašnji strateg američkog predsednika Stiv Benon dodatno je podgrejao atmosferu rekavši da će upravo jesenji izbori za Kongres biti i referendum o potencijalnom impičmentu predsednika SAD.

Reagujući na mogućnost svog opoziva, Tramp je u svom stilu izjavio da bi to svakako imalo katastrofalne posledice za sve. "Ako ikada budem smenjen, mislim da će tržište propasti, i svi će biti veoma siromašni." Da bi šef Bele kuće bio smenjen, potrebno je da protiv njega glasa dvotrećinska većina u Senatu, što demokrate gotovo sigurno neće imati nakon parlamentarnih izbora na jesen.

GUGL PROTIV TRAMPA: Donald Tramp je optužio i Gugl da namerno manipuliše rezultatima pretrage u korist negativnih izveštaja o njemu i o drugim konzervativnim predstavnicima američkog establišmenta.

"Guglovi rezultati pretrage za ‘vesti o Trampu’ samo pokazuju izveštaje novih lažnih medija", napisao je Tramp u dugačkoj objavi na Tviteru, navodeći i da je Gugl to "namerno podesio", tako da je "gotovo svaka priča ili vest loša po njega. A "lažni" CNN u tome prednjači. "Republikanski/konzervativni i fer mediji su isključeni", objavio je šef Bele kuće.

Sva je prilika da je Trampov napad na Gugl, između ostalog, posledica izveštaja konzervativnog novinskog sajta PJ Media, u kojem je navedeno da prilikom pretraživanja odrednice "Trump News" na Guglu na prvoj strani pretrage rezultata u potpunosti dominiraju članci iz "levičarskih" i liberalnih američkih medija nenaklonjenih lideru SAD. Izveštaj pokazuje da od prvih 100 rezultata, samo njih pet potiče iz desnih, konzervativnijih medijskih izvora. Poimence tu se radilo o vestima sa sajta "Volstrit džornala" i "Foks njuza".

Mediji navode da bi Donald Tramp u ovom slučaju dodatno mogao da pritisne svog ministra pravosuđa Džefa Sešnsa da "podseti" Gugl na stroge antimonopolske odrednice američkog zakonodavstva, s obzirom da američki IT gigant danas kontroliše oko 90 odsto tržišta u oblasti internet pretraživanja i reklamiranja.

Poremećeno

Kada 2. septembra magazin "Njujork tajms" bude objavio najnoviju top-listu bestselera iz kategorije publicistike, na njoj će se naći knjiga bivše saradnice Donalda Trampa Omarose Menigolt Njumen. Unhinged ili, u slobodnom prevodu, mentalno neuravnoteženo, našla se 23. avgusta na prvom mestu najprodavanijih na Amazonu. Zbog "prljavog veša" iz vremena kad je Omarosa radila u Beloj kući, sada se vode žestoke pravne bitke.

Poznanstvo između Omarose i Trampa datira iz 2004. godine, kada se pojavila u njegovom rijaliti programu "The Apprentice" ("Šegrt"). Iako je ispala u devetoj nedelji programa, pokazala je imidž elokventne, ali beskrupulozne i manipulativne poslovne žene, pa su je mediji opisivali kao "ženu koju Amerika voli da mrzi". U "Šegrtu" se pojavljivala i 2008, 2010. i 2013. godine i svaki put izazivala pažnju zbog "prljavih" metoda kojima je ostvarivala poslovne ciljeve.

Iako je gotovo celog života podržavala američke demokrate, Omarosa se 2016. uključila u Trampovu predsedničku kampanju kao direktorka za odnose sa afroameričkom zajednicom. U januaru 2017. postaje uposlenica Bele kuće i to kao asistentkinja predsednika i jedna od direktorki za komunikacije. Nije potrajala ni godinu dana, Bela kuća je 13. decembra 2017. objavila da je Omarosa dobila otkaz koji stupa na snagu 20. januara 2018. Odmah su se pojavile glasine da su agenti tajne službe lično izbacili Omarosu iz Bele kuće 12. decembra. Istina je ipak malo drugačija: Omarosa jeste tog dana prisilno izvedena iz kompleksa, a tajna služba je imala udela samo u deaktivaciji službene propusnice.

U ovom miksu politike i šou-biznisa prirodan naredni korak bio je objavljivanje knjige koja je izašla 14. avgusta. Unhinged obiluje inkriminišućim detaljima o "kritičnom" mentalnom zdravlju Donalda Trampa i optužbama za rasizam koje dokazuju navodni snimci na kojima Tramp izgovara reč nigger (izuzetno uvredljiv naziv za Afroamerikance).

Omarosa u knjizi tvrdi da Tramp ima probleme i sa kognitivnim funkcijama, te da je odbila Laru Tramp (ženu Donaldovog sina Erika), koja joj je ponudila visoku poziciju u kampanji za Trampov reizbor 2020. uz mesečnu kompenzaciju od 15.000 dolara. Razlog: neverovatno rigorozan ugovor o poverljivosti za koji Omarosa kaže da je stroži i restriktivniji od bilo kog koji je videla tokom svoje televizijske karijere. Zanimljivo je da je ponuda, navodno, stigla nakon što je Omarosa već otpuštena.

Bela kuća je, naravno, uzvratila pokretanjem tužbe zbog kršenja ugovora o poverljivosti koji je Omarosa potpisala kad se zapošljavala, ali ne lezi vraže, izgleda da joj je uspelo da napravi tajne audio-snimke u jednom od najobezbeđenijih kompleksa na svetu. I pre i nakon objavljivanja knjige neke od tih snimaka je pustila u javnost, pa se sada na internetu mogu čuti audio-zapisi trenutka kada Omarosa dobija otkaz, ponuda Lare Tramp, ali i razgovor Trampovih saradnika o tome šta im je činiti ako su tačne glasine da postoji snimak na kom predsednik tokom snimanja "Šegrta" koristi reč nigger. Pošto Omarosa pažljivo dozira puštanje snimaka u javnost, sva je prilika da će ih uskoro biti još. A glasine kažu da poseduje i video zapise, mejlove i poruke koji još temeljnije potkrepljuju navode iz njene knjige.

J. G.
foto: ap