Ima tome, kako se neko setio da, podno Medvednika, razvija "privredu i turizam", pa se Stavama dogodila kupina. Mada je mesni pop odmah bio jasan, da kupina nije pravoslavna biljka, manifestacija je uzela da traje i, po oceni organizatora, bude sve uspešnija. Tako se doteralo do jubilarnih, jedanaestih Dana kupine. Kao i na početku, sve na svom mestu, nekoliko gajbi kupine, nekoliko tezgi sa razni sok i pekmez, bina, muzika, pozdrav gradonačelnika Valjeva, koji svima poželi da bude veselo, predsednica mesne zajednice Ana, koja se za svaku manifestaciju sve bolje udeša…

DOVIĐENJA, PAMETI: Tačno preko puta osnovne škole "Ilija Birčanin", sve tamo do potoka, zeleni se seosko igralište. Napred, do puta, ukrovljena drvena bina, suvi minimalizam, betonski pod, ozvučenje, tri pletene korpe sa ruža aranžmani, između njih razapet zeleni bršljan. Na levu gredu bine naslonjen uramnjen spisak sa organizatori i sponzori. Pred binom žičana ograda, na igralište vode iskopane zemljane stepenice, dole, dva reda tezgi, sa krovićima, na kojima piše "Grad Valjevo"…

Na te tezge svega, ima nekoliko gajbi kupine, ima sokovi, ima slatko, džemovi, ima razni vez, Kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori, varijacija, ima pita, ima kolača, ima vune, džempera, tezga sa šeširi i šajkače, obavezna liciderska srca, još sokova, slatkog i džemova… Na kraju igrališta, do potoka, nekoliko posada se zanima sa kuvanjem gulaša, ima i onih što okreću prase na ražnju, a ispred te gastronomije izložba kupine, spojeni stolovi zastrti svetlom mušemom, na kojoj gajbice sa kupinom, u svakoj zahvalnica "Dani kupine"…

Izlagači komentarišu u kamere, uzeše im sve, cena samo 20 dinara. Reporteru "Vremena" dopade stariji seljak sa šeširom, koji uze veli da iz Suvodanja, ima kupinu, ali ne bere, što da je bere kad je 20 dinara. Nastavi da se kod nas ne zna ko šta radi, od kad su propale zadruge, doviđenja pameti, Turci kad su bili, bolje je bilo, on je Nikola Birčanin, potomak kneza Ilije Birčanina, knez je skupljao harač za Turke, za ove danas ne može da se skupi, toliko uzimaju. Ovo nije upamtio, a mator, užas, 20 dinara kilo, nije ni brao, treba spaliti, sramota, ništa drugo, pa podviknu: Slikaj, nek’ vide ljudi, slobodno slikaj!

Sa bine krenu pesma, Stade kiša, sunce sinu/ stado ode u planinu… Reporter se primače, sede, u lučnu šatru, desno od bine, na čijim stolovima, zastrtim svetlim mušemama, je bila artija sa natpisom "Sponzori". Stariji čovek, Jordan Matić iz Bobove, uze pripoveda, sreo i generala Ratka, koji tu imo pčelinjak. Svi bili za Ratka, njegovim agentima prodavo jagnjad, nije ga viđo u četiri oka, ali, jednom, poš’o traktorom, vidi obezbeđenje, i dole, gde su bile pčele, vidi, plav čovek, ali mali, nije ko na slike, da migavac, stane, otvori vrata, i kaže, Dobar dan. Kad mu ovaj otpozdravi, pita ga, Jeste li vi vojvoda Mladić, on kaže, Jesam, zagrli ga, i sto puta poljubi. Eto šta učiniše od čoveka.

Pređe i na temu, poljoprivreda propala, malo uništi bog, više država, kupina bila 180 dinara, sad 20, nema se račun, načisto loše, sve preuzeli privatnici, i kad godina podbaci, oni ne trpe, seljaci trpe… Kad ču da razgovara sa novinarom, imade veli da su novinari opasni ljudi, istraživači, jednom su njega, oni sa kamerom, pitali o poljoprivredi i ceni, sve rek’o, kad gledo na televizor, bila mu slika, nigde tona, izbrisali…

ZATI UŽIVAJTE: Bližio se sat otvaranja manifestacije, u kadar uđe direktorka Turističke organizacije Valjevo, plava kosa, a sandale grao, u paru prođoše znameniti SNS medijski radnik Rajko i pajtos mu harmonikaš Jege. Javi se voditeljka, Jedanaesti po redu Dani kupine, oni koji je gaje, znaju sve, ova godina je jedna od najtežih, ali proizvođači ne odustaju… vrednim domaćinima žele da istraju i pobede svaku nevolju… Zato će, kako reče, da počnu veselo, javi se folklor, "Sve delija do delije, nek’ je kolo šarenije", pod binu stupi SNS gradonačelnik Valjeva, koji imao košulju i pantalone, sa sve najbliži saradnici, u sve je bila dominantna predsednica mesne zajednice Stave, bela bodi majica, teget pa stegnute pantalone, torba o desno rame, kosa skupljena pozadi u rep, sandale sa pluta potpeticama, na prsima identifikaciona kartica na kojoj pisalo, Organizator Ana Milovanović.

Ana se primače gradonačelniku, kod koga je već bio većnik za sport, gospodin penzioner, koji se radno aktivirao na okolnost da teča gospodina ministra policije, svi se prikupiše da se uslikaju za televiziju. Voditeljka nastavi da svega ne bi bilo da nije meštana, organizatora, sponzora, grada Valjeva, koji pokrovitelj, zato bi najlepše bilo da sve pozdravi, 11. Dane kupine proglasi otvorenim, gradonačelnik grada Valjeva. Pred mikrofon stade gradonačelnik, svi ispod bine dadoše aplauz, ovaj se javi, Dobar dan, i srećan Dan kupine, jedanaesti, znam da je vreme mnoge stvari i planove poremetilo, kada je kupina u pitanju osiromašilo, ovde smo da uživamo u 11. tradicionalnom Danu kupine, ali isto tako da čujemo šta su kiše učinile i da pomognemo, zato uživajte, i srećan Dan kupine!

Uživanje se nastavi, ponovo se javi folklor, gradonačelnika izmakoše do žičane ograde, da dade ekskluzivnu izjavu svojoj PR službi. Reporter uze da još jednom prođe tezge, sve sokove, slatko i pekmez, zaustavi se kod štand sa vunu gde izlagači, sve sa muzikanti, digli ruke, Ne udaj se, bela Rado, još si dete mlado… Voditeljka, sa bine, uze nabraja sponzore, Osiguranje "Tasa", "Žileks" trgovina sa Stava… pa, dok se čeka folklor, najavi muzički orkestar "MBM", što bi značilo "Milan, Bojan i Miki". Milan, Bojan i Miki viknuše, nastavljamo program, samo veselo, Harminika svira, i kolo se vije…

Novinar uspe da dođe i do predsednice Ane, koja se spremno uslika, i manje spremno reče da su, s obzirom na cenu kilo kupine, zadovoljni odzivom građana, i da je, s obzirom da bilo loše vreme, danas divan dan, i da bi to bilo to. Reporter se iz prve složi, i upita predsednicu da čuo da neće više da se bakće sa manifestaciju, a predsednica Ana imade odgovor, da ’oće da se makne, ali da je ona odbornica, i da će uvek da se bakće, jer podržava svoje mesto, u vlasti odlično sarađuju, došao je gradonačelnik, pomogli su sa 125.000 dinara, mogli su više, ali, dobro… U razgovor upade seljak Birčanin, predsednica nas napusti, ovaj nastavi, sve propast, ne zna se ko šta radi, gleda televizor, sve dobro, a sve propade…

Reporter još jednom baci pogled na igralište i štandove, u obilazak krenuo gospodin Ljubinko, finansijski inspektor, zadigo šajkaču, bela košulja, na rukavu crvenim slovima "Gorska garda", preko leđa ‘voliki crveni natpis "Četnici Valjevo". Novinar se okrene ka varošici, sto metara novog asfalta, s obe strane tezge i šatre, u jednoj, praznoj, kad videše aparat, muzikanti ustadoše, pa složiše pesmu Tvoja medna usta…

Na kraju tih sto metara asfalta bila kafana sa praseće i jagnjeće pečenje, gde muzika bila na instrumentalu, preko puta tezga sa crvena srceta, i crne majice, crni Čiča Draža, crn i Putin, crn Nole sa reketom, crna majica Vojske Republike Srpske sa general Mladić sliku, još teksta, Svi su Srbi Ratkovi vojnici…

U povratku po tih sto metara novog asfalta, opet ona prazna šatra, gde su muzikanti uvežbavali repertoar, opet se digoše, Ajde, snimaj… Ide Rade niz livade, njega vode cure mlade… Tu naiđosmo i na vlasnika hladnjače, kapacitet 500 tona, koji je u kameru izjavljivao da je kupina bila 25 dinara, sad je 20, zadovoljan, nada se da će biti bolje. Taman uslikamo predsednicu Anu po vertikali, na nov asfalt stupi i gospodin inspektor Ljubinko, u svoju belu košulju sa crveni natpis "Gorska garda", grupi oko sebe je važno objašnjavao, "A onda se Jovanka vratila"…