Svet

Rusko-američki odnosi – Javna diplomatija i tajne službe

UZORNA STUDENTKINJA ILI TAJNA AGENTKINJA: Marija Butina

foto: ap

Sibirska špijunka

"Krstaški pohod" bivšeg ruskog senatora i bankara i crvenokose "Maše oružarke" izazvao je opšte uzbuđenje američkih medija u kojima "ruska infiltracija" ne silazi sa naslovnih strana. Pitanje je, međutim, šta prikriva magla "ruske opasnosti" koja se diže iznad Kapitol hila dok se rasplamsava trgovinski rat, a tamni oblaci se nadvijaju nad Ormuskim zalivom tamo kod Irana kuda prolaze tankeri sa milionima tona nafte

Kao da se u Vašingtonu igra adaptirana verzija Balkanskog špijuna. Američko ministarstvo pravde objavilo je 16. jula da je uhapšena Ruskinja Marija Butina. Optužena je da pokušava da promoviše ruske interese u SAD, a da nije registrovana kao "strani agent". Američki mediji, uzbuđeni zbog "izdaje" Donalda Trampa u Helsinkiju, požurili su da jave da je uhapšena "ruska špijunka", ili bar "prikriveni ruski agent". Sa druge strane, naslov u listu "Moskovski komsomolec" je glasio: "U Vašingtonu uhapsili Maša oružarku" ("Машу-оружейницу").

Za razliku od Centralne Rusije, u Sibiru je očuvana tradicija posedovanja oružja i lova. Marija Butina i njena sestra su često gledale kako njihov otac, inženjer i strasni lovac, čisti oružje. Marija je sa deset godina uzela oružje u ruke i išla u lov sa ocem. Na jednoj fotografiji snimljenoj u lovačkoj bazi MEC, udaljenoj 300 kilometara od Moskve, vidi se kako sedi na snegu pored dve ustreljene, omanje divlje svinje. Jedna je, kaže, pala na mestu, a drugu su tražili psima u šumi.

Kasnije, kada je iz Barnaula, grada sa 600.000 stanovnika u Altajskom kraju, za sibirske pojmove relativno blizu tromeđe Kazahstana i Moldavije, prešla u Moskvu, sklonost ka oružju će obeležiti njen put.

Na Altajskom državnom univerzitetu Altaj GU u rodnom Barnaulu ona je 2010. diplomirala iz komunikologije, politikologije i lingvistike. Njena mentorka u Altajskoj školi za političke nauke Jaroslava Šaškova opisuje je kao zvezdu među studentima, zainteresovanu za politički život, kao osobu otvorenu, fokusiranu, angažovanu i energičnu. Neke posebne špijunske kvalitete kod nje nije primetila – uvek je govorila šta misli.

Marija je jednog od predavača optužila za seksualno zlostavaljanje. Dok je bila studentkinja postala je savetnik-konsultant člana Obšćestvene palate Altajskog kraja (društvenog predstavništva, neke vrste tripartitnog savetodavnog tela u kome se raspravlja o društvenoj problematici i zakonskim projektima). Bila je jedna od najmlađih studentkinja izabranih u to telo, pošto se istakla u organizovanju debatnog kluba i učešćem u izbornim kampanjama. Oštro se suprotstavljala zelenim ultrasima koji su tražili zatvaranje stanica za dresuru divljih životinja. Stupila je u Školu realne politike koja je okupljala politikologe, pravnike, istoričare. Potom su joj poverili vođenje informacionog centra gde je upoznala mnoge biznismene i novinare Altajskog kraja.

Bivši izvršni sekretar Obšćestvene palate Konstantin Jemeršin, koji je bio jedan od nastavnika Marije Butine u toj školi, predložio je da je prime u administraciju Altajskog kraja, ali to zbog složenih odnosa sa gubernatorom nije bilo moguće. Jednom prilikom ona je oštro osporavala neki antikorupcioni propis koji gubernatoru daje ovlašćenja da kontroliše sam sebe, što je, kako pišu lokalni ruski mediji, rezultiralo delimičnom korekcijom predloga.

U toku Sveruskog obrazovnog foruma koji se održava na jezeru Seliger upoznala je potom neke političare iz federalnog nivoa i mlade ruske lidere. Prema agenciji Interfaks, ona je 2011. učestvovala na unutarpartijskim izborima Mlade garde Jedinstvene Rusije.

PRAVO NA ORUŽJE: Pod okolnostima o kojima je, kako piše "Moskovski komsomolac", davala maglovita objašnjenja, krenula je zatim u neizvesnost u Moskvu zato što je tamo "koncentrisan sav život".

Prema pisanju lista "Komersant" prodala je lanac sa sedam prodavnica "Domaća udobnost" (Домашний уют) u kojima se nameštaj kupovao na kredit – biznis koji je otac bio preneo na nju – i u Moskvi 2012. osnovala marketinšku agenciju "Antares", koja je prema međunarodnom muškom časopisu GQ bila njen osnovni izvor prihoda.

Istakla se i na čelu društvene organizacije "Pravo na oružje" koja se zalagala za slobodu držanja oružja i za pravo na samoodbranu. Inače, u Rusiji kod stanovništva ima oko dva miliona komada oružja sa dugim cevima, a oružje sa kratkim cevima je nelegalno, nabavlja se samo na crnom tržištu, nose ga uglavnom profesionalni kriminalci.

Prema pisanju GQ, organizacija "Pravo na oružje" se 2014. proširila po Rusiji i privukla u svoje redove pripadnike nomenklature krupnijih partija, od nacionalista do liberala. Među počasnim članovima te organizacije pominju se Vladimir Žirinovski i bivši deputat ruske Dume Ilja Ponomarjov, član socijaldemokratski orijentisane partije Pravedna Rusija koja podržava Vladimira Putina.

Jedna od kampanja te organizacije bila je akcija "Moj dom – moja tvrđava" kojom je traženo zakonsko proširenje prava na samoodbranu. Akcijom je sakupljeno oko 100.000 potpisa na sajtu ruske Društvene inicijative i isposlovano je pozitivno mišljenje nekih eksperata. Inicijativu su podržavala udruženja lovaca, ali javno mnjenje je bilo protiv ideje o naoružanom društvu u Rusiji. Takozvani silovici su bili protiv. Rusko ministarstvo pravde bilo je protiv. Finansiranje organizacije je bilo otežano.

U Rusiji su, čini se, podozrevali da iza organizacije "Pravo na oružje" stoji američki novac, što nije poželjno prema ruskom zakonu o stranim agentima u koji su pre nekoliko godina gotovo prepisane odredbe američkog zakona na osnovu koga sada u SAD gone Butinu.

U martu 2018, odlukom Vrhovnog suda zbog kršenja Zakona o javnim udruženjima organizacija "Pravo na oružje" je likvidirana. Grupa "Pravo na oružje" je navodno aktivna na ruskoj društvenoj mreži VKontakte i broji četrdeset hiljada članova.

AMERIČKA VEZA: Ruski mediji pišu da je pokrovitelj organizacije "Pravo na oružje" bio Aleksandar Toršin, koji je povezan sa proizvođačima oružja i odbrambenim sistemom, a zalagao se za liberalizaciju nošenja oružja u Rusiji. Godine 2015. on je bio senator Mari El, republike veličine Crne Gore, a kasnije je postao zamenik predsednika Centralne banke. Inače je doživotni član američke Nacionalne asocijacije za oružje (NRA), sa kojom je ruska organizacija "Pravo na oružje" uspostavila tesne veze.

NRA je podržavala rusku organizaciju "Pravo na oružje" kao oblik borbe protiv "diktatora" Putina, što su podržavali američki jastrebovi. Jednom izjavom u tom smislu se istakao i sadašnji Trampov savetnik Džon Bolton, koji je ugovarao susret Trampa i Putina u Helsinkiju.

Toršin je bio na nacionalnoj konvenciji NRA u Luisvilu 2013. U Moskvu je doveo Pola Eriksona, s kojim će Marija Butina biti kasnije u prisnoj vezi, predsednika NRA Dejvida Kina, potpredsednika NRA Pita Brunela, donatora NRA Džoa Gregorija i šerifa Milvokija Dejvida Klarka. Američka neprofitna revija "Mader Džons" izveštava da su jeli ukusna jela, posetili nekog proizvođača oružja i sreli se sa zamenikom ministra Dmitrijem Rogozinom, jednim od prvih ruskih zvaničnika kome je administracija Baraka Obame zavela sankcije.

UHVATI ME AKO MOŽEŠ: Po ruskim medijima iz tog vremena datira i poznanstvo Marije Butine sa pedesetšestogodišnjim Polom Eriksonom, za koga američki tužilac kaže da je njen duplo stariji "dečko" koga je prezirala. "Dejli bist" opisuje večeru u Americi povodom rođendana Marije Butine na kojoj je ona bila kostimirana kao Aleksandra Romanov, a Erikson kao Raspućin.

Ako je Rusima Erikson bio "jaka veza", onda imaju problem sa orijentacijom. Republikanski član kongresa Južne Dakote tog Pola Eriksona opisuje kao "najvećeg lažnjaka" koga je ikada sreo u politici Južne Dakote, kao obada na marginama tajne spoljne politike SAD. Erikson je bio i producent jednog od šokantnih holivudskih antikomunističkih filmova, Red scorpion, o borbi protiv sovjetskih komandosa u Africi. Pomagao je avganistanskim pobunjenicima protiv sovjeta osamdesetih godina. Putovao u Nikaragvu devedesetih da proslavi pobedu kontrasa koje su tajno pomagali Amerikanci protiv sandinista koje su podržavali sovjeti, 1995. je preko Dejvida Kina, bivšeg predsednika NRA, lobirao za Mobutu Sese Seka u Zairu.

"Dejli bist" piše da je Erikson 1993. bio predstavnik za medije Džona Bobita, porno-glumca kome je žena kao odgovor na njegovo nasilje odsekla penis, koji je potom hirurški replantiran. Erikson mu je pomagao prilikom organizacije svetske turneje pod naslovom "Ljubav boli" (Love Hurts), tokom koje su prodavane fudbalske lopte i noževi sa autogramima.

Mediji Pola Eriksona opisuju i kao nekoga ko liči na prevaranta, pomoću koga FBI pokušava da uhvati druge prevarante, na lika koji u Spilbergovom filmu Catch Me if You Can igra Leonardo di Kaprio. "Dejli bist" piše da su Eriksona partneri dva puta tužili zbog prevare i upoređuje ga sa prodavcem polovnih automobila koji se preterano hvališe svojim vezama i uticajem, mada nije bio čovek bez ikakvih veza.

KRSTAŠKI POHOD IZ "GLUBINKE": Magazin "Tajm" je pisao da su Toršin i Butina bili deo dugogodišnje kampanje za uspostavljanje veza između ruskih lidera i američkih konzervativaca. "Ovaj krstaški pohod, koji je prethodio Trampu, privukao je malo pažnje, ali je postigao značajan uspeh stvaranjem novih saveza sa liderima američkih evangelista, parlamentaracima i moćnim interesnim grupama poput NRA", navodi se u članku. Kao da je "krstaški pohod" jednog bivšeg senatora i bankara i jedne studentkinje iz ruske "glubinke" (provincije) potkopao temelje američke demokratije.

Marija Butina je učestvovala i u političkom životu SAD. Pre tri godine je u Južnoj Dakoti na poziv lokalnih aktivista održala motivacioni govor republikanskim studentima u jednom letnjem kampu. Govorila je o pravu na nošenje oružja u Rusiji i o tome da je na početku karijere prala posuđe i delila letke, radila kao menadžer u kompaniji za sakupljanje smeća, pa kao menadžer za turizam, da je pisala članke, radila na televiziji…

Na Floridi je često išla da puca sa vlasnikom jedne od najvećih američkih kompanija za prodaju oružja Frankom Garsijom.

Predstavljena kao osnivač i predsednik "Prava na oružje", Marija Butina je u junu 2015. u magazinu "Nešenel interest" objavila članak pod naslovom "Medved i slon" (slon je simbol Republikanske partije) u kome piše da kao što je samo Ričard Nikson mogao da ode u Kinu, možda samo jedan republikanac danas može da popravi odnose između SAD i Rusije. Ona u članku podseća kako su ruski car Aleksandar Drugi i predsednik Abraham Linkoln – prvi republikanski predsednik Amerike – bili u bliskoj korespondenciji, kako je Linkoln ukinuo ropstvo 1863, a Aleksandar kmetstvo 1861. i kako izvršni direktor Rusko-američkog pacifičkog partnerstva Derek Norberg smatra da bi rusko-američke odnose mogao da odmrzne sporazum o saradnji na Arktiku. Jer, neke geološke prognoze predviđaju da je čak jedna četvrtina globalnih rezervi nafte zarobljena na dnu Arktičkog okeana.

Na Fridom festu u Las Vegasu Marija Butina je postavila predsedničkom kandidatu Donaldu Trampu jedno pitanje o rusko-američkim odnosima, a ovaj je odgovorio da "Putin voli Obamu", a onda obrnuo ploču i rekao nešto poput "Treba vam ukinuti sankcije".

Prema magazinu "Tajm", koji se poziva na sudske spise, Marija Butina je u Vašingtonu prisustvovala četvoročasovnoj večeri u restoranu Bistro Bis blizu Kapitol hila – prisutna su bila i dva republikanska kongresmena i desničarski izdavač Stiv Benon, koji je tada bio savetnik Donalda Trampa.

Bilo je to valjda povodom dolaska Toršina na molitveni doručak 2. februara 2017. povodom Trampove inauguracije. Širena je priča o tome da Toršin želi da sretne Trampa, što je bankar poricao, a Marija Butina je objašnjavala da Toršin tada nije mogao da sretne Trampa, jer to na molitvenom doručku nije predviđeno. Nekoliko meseci posle toga, Toršina su Amerikanci stavili na spisak sankcija, a u Španiji su krenule optužbe protiv njega nakon hapšenja nekog profesionalnog lopova koji je tvrdio da je izvesne operacije obavio po Toršinovoj naredbi, a ovaj izjavljivao da s tim nema nikakve veze.

SEKSOM DO POSLA: Američke tajne službe nisu ni potvrđivale ni demantovale sumnju da je Rusija mogla da finansira Trampa preko NRA (koja je priložila za kampanju 30 miliona dolara), ali izgleda da nisu našli ništa, a i izgleda i da Marija Butina baš i nije imala neke fondove.

"Njujork tajms" piše da je, prema rečima tužilaca, jedan oligarh i sponzor rekao gospođi Butini pre njenog polaska na studije: "Želim da radite u SAD, a ne da idete na turističko putovanje." Tokom saslušanju pred senatskim odborom u maju izjavila je da je organizaciju "Pravo na oružje" finansirao ruski milijarder Konstantin Nikolajev, suvlasnik železničke kompanije Globaltrans i u Hjustonu kompanije Ameriken itejn. "Ju-Es-Ej tudej" iz toga izvlači zaključak da je "rusku prikrivenu agentkinju Mariju Butinu finansirao ruski milijarder".

S time se baš i ne slaže difamatorska tvrdnja, koju iz tužiočevog dosijea prenosi "Njujork tajms", da je Marija Butina razmišljala kako bi mogla da dobije radnu vizu pružajući seks u zamenu za posao. Bi-Bi-Si ide i dalje i tvrdi: "Navodna ruska špijunka je jednom Amerikancu ponudila seks da bi dobila posao."

U svakom slučaju, Butini preti zatvorska kazna do petnaest godina zbog optužnice da je radila kao neprijavljeni agent strane vlade (lobista) i da je u interesu Ruske Federacije i njene promocije kovala zaveru u SAD. Tužilac njene studije u Americi, koje je završila sa vrlo dobrim ocenama stekavši master u oblasti međunarodnih odnosa, tretira kao "sredstvo za prikrivanje agentske delatnosti". Navodi se i da je slagala prilikom podnošenja aplikacije za studentsku vizu jer nije navela da je radila za Toršina.

VIŠE OD ANE ČAPMAN: Sa Toršinom je Marija komunicirala preko Tvitera, što će se ispostaviti kao fatalno. Jednom mu je napisala da je njegova misija da uspostavi odnose između SAD i Rusije. U jednoj poruci kaže da je već tri sata ujutru, da ona ide da spava i da je spremna za nove zadatke. U nekoj rukom pisanoj belešci, koju je posle pretresa njenog stana u vašingtonskom kvartu Tenlitaun zaplenio FBI, napisala je da je ona patriota na čekanju. U drugoj, sasvim nekonspirativnoj: "Kako odbiti posao u FSB?" Jednom je viđena kako večera sa nekim Rusom za koga FBI pretpostavlja da je ruski obaveštajac koji je napustio SAD nešto pre nego što će Tramp proterati šezdeset ruskih diplomata. A i fotografisala se sa ruskim ambasadorom u Vašingtonu.

Jedan deo njene zaplenjene elektronske prepiske sa Toršinom raspalio je maštu mnogih medija. Kada mu je poslala neke članke i slike na kojima izazovno pozira sa oružjem, Toršin joj je odgovorio: "Zar tvoji obožavaoci već ne traže autogram? Prevazišla si Anu Čapman!" Ana Čapman, ruska špijunka koja je uhapšena u SAD 2010, priznala je krivicu, bila razmenjena za neke u Rusiji uhapšene Amerikance i deportovana u Rusiju, gde je napravila karijeru na televiziji. Takođe je crvenokosa i zelenoka.

Kad je Maša poslala selfi ispred Kapitola, Toršin joj poručuje: "Ti đavolska devojko! Šta da kažem?!" Ona odgovara: "Dobri učitelji!" Tužilac uzvikuje: "To nije jezik obične studentkinje!"

Njen advokat Robert Driskol kaže da je Marija Butina svedočila osam sati pred senatskim odborom za istrage i da je predala hiljade dokumenata.

Mada se to ne može zaključiti po reakciji korporativnih medija u neobičnom zagrljaju sa tajnim službama, ovaj amaterski slučaj sibirske špijunke je ipak daleko od onog slučaja iz 1960, kada je dve nedelje pred najavljeni samit istok–zapad u Parizu, kod Sverdlovska oboren američki špijunski avion U2, a pilot Frensis Geri Pauers zarobljen i osuđen, pa kasnije razmenjen za sovjetskog špijuna Rudolfa Abela.

KAO VOLAND U MOSKVI: Reakcije su bile preterane kada je Putin predložio da ruski istražitelji na američkom tlu prisustvuju ispitivanju Bila Braudera, zaslužnog za usvajanje sankcionog Zakona Magnicki, koga Rusi gone zbog toga što je navodno iz Rusije izvukao milijardu i po dolara sa znanjem, kako Rusi sumnjaju, američkih specijalnih službi i bivšeg ambasadora Majkla Mekfola. Senat se tome usprotivio sa rezultatom 98 prema 0, a Mekfol je grmeo da ni Staljin nije jurio američke ambasadore.

Do usijanja na Kapitol hilu je došlo kada je uprkos žestokoj medijskoj reakciji na Trampovo držanje pred Putinom ovaj naložio savetniku Boltonu da ugovara Putinovu posetu Beloj kući na jesen 2018. Sudeći po tonu američkih medija, to mu dođe nešto kao profesor Voland u Moskvi u Bulgakovljevom Majstoru i Margeriti.

Petrogradski "Komersant" ovih dana podseća na to da neki istoričari književnosti nalaze da je Mihailu Bulgakovu za lik nečastivog Volanda, za koga čitalac sa jezom navija, inspiraciju našao u liku tadašnjeg američkog ambasadora Vilijama Kristijana Bulita, valjda ironišući nad tadašnjom komunističkom satanizacijom američkih imperijalista.

"Komersant" ne odoleva izazovu da opiše kako je Vilijam Bulit, bliski prijatelj Frensisa Skota Ficdžeralda, sa kojim je u Francuskoj ludih dvadesetih organizovao žurke u stilu Velikog Getsbija, u vreme takozvanog gladomora u SSSR-u 1935. priredio raskošni prijem, kakav ni u carskoj Rusiji ni u SSSR nije viđen. Pozvani su predstavnici svih stranih diplomatskih misija, prisutvovali su svi važni ljudi u Moskvi osim Staljina.

Bio je pozvan i Mihail Bulgakov čije je Dane Turbinih Bulit navodno gledao skoro onoliko puta koliko i Staljin. U dnevniku Bulgakovljeve žene stoji zabeleška o tome kako se mučila da mu sašije crni frak. Za Prolećni festival u Spaso hausu iz moskovskog zoološkog vrta dovedeno je nekoliko planinskih koza, desetak belih petlova i medveda, fazani, zebe i papagaji. Radnici su u sali za prijem sagradili veštačku šumu od deset breza. "Komersant" piše da je, prema nekim istraživanjima, taj prijem poslužio kao inspiracija za 23. glavu romana Majstor i Margarita "Bal kod satane" u noći punog meseca. Vilijam Bulit je došao u Moskvu 1933. nakon što su se SAD saglasile da priznaju SSSR, kada je sovjetska vlada posle dugih pregovora pristala da isplati dugove carske Rusije. Bio je oženjen osam godina starijom Luizom Brajant, udovicom Džona Rida, sahranjenog u zidinama Kremlja. U Moskvi je primljen na najvišem nivou, a u rezidenciji Vorošilova priređen mu je ručak kome su prisustvovali Staljin, Vorošilov, Kalinjin, Litvinov, Odžonikidze. Staljin je držao zdravicu u Ruzveltovu čast, a Molotov je podigao čašu zato što je u Moskvu došao ne samo novi izaslanik, već stari drug.

Bulit je, nezadovoljan što je na VII kongres III komunističke internacionale mimo ranijeg dogovora pozvana i američka komunistička organizacija, potom poslao oštru notu Narodnom komesarijatu za spoljne poslove, optužujući Kremlj da se meša u američke poslove i da propagira svetsku revoluciju. Odgovor zamenika komesara Krestinskog glasio je: "Sovjetska vlada ne snosi odgovornost za aktivnosti međunarodnih organizacija koje se sastaju u Moskvi."

Taj Bulit je inače "imao romansu" sa balerinom Lilom Lešinski, pa su se njih dvoje krili po periferiji Moskve. Jedne večeri, kad su pokušali da "prevare senku" i uskočili na parobrod koji plovi duž reke Moskve, neki službenik u civilnom odelu je prišao ambasadoru i balerini i ljubazno ih zamolio da više ne beže, inače će stražari biti kažnjeni.

PODSMEH U RUSIJI: Sada su druga vremena i okolnosti. Tehnika je uznapredovala, mada je priroda posla ostala ista. Rusko ministarstvo spoljnih poslova traži da bude oslobođena građanka Rusije Marija Butina, koja je, po ruskom tumačenju, uhapšena samo da bi bio miniran susret Trampa i Putina.

Rusi očigledno ironišu nad američkim uzbuđenjem zbog navodne ruske infiltracije, ali je, kako javlja agencija RIA Novosti, u jednom od preduzeća Roskosmosa ruski FSB uhapsio 74. godišnjeg istraživača Viktora Kudravceva pod sumnjom da je počinio nacionalnu izdaju tako što je podatke o ruskim raketama nadzvučnih brzina predao jednoj članici NATO-a.

Neki su skloni da zaključe da to beskrajno razvlačenje "ruske istrage" u SAD ima veze sa predstojećim izborima za Kongres. Sudeći po Galupovom junskom istraživanju javnog mnjenja u SAD, taj zaključak nema osnove: za 19 odsto to su problemi lideršipa, za 15 odsto anketiranih najvažniji problemi sa kojima se suočavaju su ekonomski, za 14 odsto imigracija, za 7 odsto rasni odnosi, a "situacija sa Rusijom" brine manje od 0,5 odsto ispitanika.

Uprkos tome, magla ruske opasnosti nad Kapitol hilom se ne razilazi, ali šta prikriva, dok se rasplamsava trgovinski rat, a tamni se oblaci nadvijaju nad Ormuskim zalivom tamo kod Irana kuda prolaze tankeri sa milionima tona nafte.

Iz istog broja

Trgovinski pakt – Sporazum EU i Japana

U inat Trampu

Uroš Mitrović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu