Kolege iz portala za kulturu i život "Kaleidoskop media" počeli su realizaciju projekta "Identitet u amanet" i time u praksu preveli onu rečenicu Džona F. Kenedija o domovini, pojedincu i davanju.

Ukratko rečeno, "Identitet u amanet" je otkrivanje, istraživanje i prezentovanje nematerijalne kulturne baštine koja nije među 37 elemenata već upisanih u Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Namera je da bogatu, a nedovoljno otkrivenu i još manje prikazanu baštinu, približe novom veb-čitaocu. Gordana Tadić, direktorka Kulturnog centra Kaleidoskop koji izdaje istoimeni portal, kaže da su projekat počeli od istraživanja običaja vezanih za srpsku svadbu u dogovoru sa Etnografskim muzejom u Beogradu. Osim tog muzeja, nijedan drugi, a poslali su mnoge pozive, nije prihvatio njihovu saradnju.

Istraživaće u sedam regiona. U svakom će zabeležiti po jednu svadbu sa tradicionalnim običajima, a reportažu, video i foto materijal, prezentovaće na svom portalu i na Jutjub kanalu. Sve to će zaokružiti istraživačko analitički tekst, koji će objasniti svadbarske običaje za svaki kraj kako bi se dobila slika – srpske svadbe. "Kompletan materijal poklonićemo Etnografskom muzeju, kao i svim zainteresovanim lokalnim muzejima i kulturnim institucijama, kao svedočanstvo spoja našeg vremena i tradicije", najavljuje Gordana Tadić.

Sad je još samo trebalo naći – mladence i njihove svatove. Poslati su pozivi pomoću društvenih mreža, obaveštene su sve lokalne turističke organizacije, širila se priča, ali se na kraju ipak najviše informacija dobilo prijateljskim vezama. "Ideja nam je bila da projektom uvežemo sve institucije na lokalnom nivou kako bismo što kvalitetnije došli do potrebnog sadržaja, ali malo njih se odazvalo", kaže Gordana Tadić i izdvaja direktorku Turističke organizacije Užica Danijele Đorđević Arsić, koja im je pomogla da istraže i zabeleže prvu svadbu i da uz pomoć tamošnjih etnologa celu priču zaokruže analitičkim tekstom.

I tako, 14. jula, dva dana nakon petrovdanskog posta (kao što se zna, svadbe se ne zakazuju u dane posta) ekipa Kaleidoskopa prisustvovala je svadbi u užičkom kraju, u naselju Bela Zemlja, gde su Ljubiša i Anđelija Đurić ženili sina Nikolu Dankom, ćerkom Veljka i Rade Jovičić iz Užica.

Gordana Tadić priča de je celu svadbu organizaciono vodio čauš – njihov rođak Milan Đurić, kojem je to bilo petnaesti put. Čauš je uz roditelje, mladoženju i brata od ranog jutra vodio računa da se ne preskoči neki običaj. Prvo su došli trubači koji su sve vreme muzikom pratili svaki detalj rituala: dočekivanje barjaktara, kuma, kićenje automobila, nazdravljanje sa mladoženjinim gostima u dvorištu njegove kuće pod šatrom, posluženje hrane i pića – ova kuća ima 15 godina staru rakiju koju je otac Ljubiša pekao i čuvao specijalno za ovu priliku. Odatle su svatovi uz obavezne trube krenuli po mladu, interesantno je da mladoženjina majka po običaju ne ide ni po mladu ni na venčanje, ona u svojoj kući dočekuje snaju. Mlada je u svojoj kući preko bosiljka gledala kroz prozor u pravcu mladoženje, brat ju je izveo iz kuće, mlada je kupljana nakon tri pokušaja pogađanja, a kada je predata budućem mužu oni su zajedno seli ispod šatre koja je bila postavljena i u nevestinoj kući. Do tog momenta mladoženja nije smeo ništa ni da jede ni da pije kako bi prvo što će okusiti tog dana biti med i voda kojim će ga poslužiti nevestina majka. Posle toga su očevi mladenaca obavili obredno lomljenje pogače. Pogača se vrti tri puta, i posle svakog kruga prijatelji se izljube uz obaveznu pravoslavnu rečenicu: "Hristos posredi nas" i odgovor "Jeste i biće".

Svatovi i mladenci su iz mladine kuće otišli na građansko pa na crkveno venčanje, a onda su krenuli put mladoženjine kuće. Po mladu se išlo jednim putem, a do mladoženjine kuće drugim putem. Celim putem su ih pratili trubači. Na kapiji mladoženjine kuće snaju je dočekala svekrva. Zatim je snaja uzela u naručje nakonjče (negde i nakonče) najmlađu mušku bebu, a potom i bacila sito preko kuće – u situ su bile bombone a ne žito, ali to je bilo jedno od prilagođavanja starih običaja novim pravilima. Mladoženja je preneo mladu preko kućnog praga, a u kući ju je svekrva poslužila slatkom i vodom.

Posle svega toga, slavlje je moglo da počne. U međuvremenu se desila i krađa barjaka, što je običaj u užičkom kraju. Devojke u mladinoj kući su "ukrale" barjake, a momci koji su ih nosili morali su da ih od njih otkupe. Mladenci su bili obučeni po sadašnjoj modi. Mladoženja je predlagao da se venčaju u narodnoj nošnji, ali je ipak udovoljio svojoj nevesti koja je želela da ima venčanicu.

Planirano je da prvih dana avgusta ekipa Kaleidoskopa krene u selo Radeša, tri kilometra udaljeno od Dragaša, na Kosovu, da zabeleže svadbu Goranaca. Biće to jedna od avgustovskih svadbi koja je, po goranskom običaju, zakazana na Đurđevdan.

Inače, do kraja avgusta, u Etnografskom muzeju traje izložba "Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije" – prezentacija pre svega Slave i Kola, ali i 37 elemenata koji su zasad samo na Nacionalnoj listi nematerijalne baštine. Projekat Kaleidoskopa je inicijativa da im se pridruži i srpska svadba.