Kolumna

Navigator

Idiotska moć

Pokušavajući da odbrani slobodu govora na Fejsbuku, njegov osnivač Mark Zakerberg zakopao se prilično duboko. U razgovoru za tehnološki portal Rikoud (Recode) Zakerberg je odgovarao na pitanje zašto Fejsbuk ne isključi korisnike koji negiraju da se u školi "Sendi Huk" pre šest godina dogodio masakr. Podsetimo, mentalno problematični Adam Lamza ubio je dvadesetoro dece nižih razreda osnovne škole, šest nastavnika i svoju majku. Ničim izazvan Zakerberg je posegnuo za najgorim mogućim argumentom. Rekao je da njega kao Jevrejina duboko pogađa kada ljudi na Fejsbuku negiraju Holokaust, ali da misli da bi zabranom takvih postova gušio slobodu govora. Dosolio je kako misli da oni takve stvari pišu jer su možda i nenamerno pogrešno shvatili šta se događalo u prošlosti. Mark smatra da takvim prostodušnim naivcima treba dozvoliti da iznesu svoje mišljenje, makar i vređalo nekoga (njega), ali da Fejsbuk takve stranice ne sme dalje da promoviše. Samo da dozvoli, to jest ne zabranjuje, da se pojave i možda pokrenu debatu unutar posta.

Treba biti idiot u svakom smislu te reči, od antičkog do uličnog, pa misliti da je mnogo onih koji negiraju Holokaust jer iskreno misle da čovek ne može biti toliko loš da bi tako nešto proizveo. Kao i kod mnogih drugih zločina, uključujući i balkanske, ne negira se suština već se nastoji izbeći odgovornost, to jest pobeći od kazne i osude. U slučaju masakra u školi "Sendi Huk" oni koji javno sumnjaju da se to dogodilo suprotstavljaju se namerama da se ukine slobodna kupovina oružja u SAD. Ali, takođe treba biti idiot pa verovati da će uklanjanje i zabranjivanje takvih postova smanjiti broj ovih prvih idiota.

Na Zakerberga se diglo gotovo sve liberalno što postoji u Americi sa jasnom porukom da se o istinitosti Holokausta ne može debatovati jer je to istorijska činjenica. On se momentalno korigovao rekavši da nema nikakvu nameru da one koji Holokaust poriču brani i da njegova kompanija ima snažnu kampanju sa sloganom "Lažne vesti ti nisu prijatelji". Ipak, nije najavio promenu politike u tom segmentu. Zato je nešto slično urađeno na Votsapu, koji je u vlasništvu Fejsbuka. Suočeni brojnim slučajevima linčovanja nedužnih ljudi u Indiji (18 slučajeva do sada), a podstaknutih glasinama na Votsapu da su došli da kradu decu, donesena je odluka da se jedna poruka u Indiji ne može proslediti više od pet puta. Indijci su najveća komuna na ovom servisu, tamo ih je 200 miliona, i apsolutni su rekorderi po broju prosleđenih tekstova, videa i svih drugih fajlova.

Reakcija u slučaju Indije i Votsapa nagoveštava da bi i u nekim drugim situacijama Fejsbuk mogao biti primoran da nešto drastično menja. Posledice bi mogao da oseti i ovaj region, gde je negiranje zločina na društvenim medijima uobičajena pojava. Možda bi to značilo da se Tompsonu ukine fan pejdž ili da se zločin u Srebrenici na društvenim medijima ima zvati genocidom ako tako Fejsbuku propiše Evropska unija. I da po tim pitanjima takođe ne može biti debate. Gledano sa te strane, najednom ovaj Zakerbergov gaf (ako je gaf) dobija nove dimenzije. Za sada samo hipotetičke, ali sa dobrim šansama da se pretvore u realnost.

Jer društveni mediji osim opasnih desničarskih stavova bude i radikalni liberalni puritanizam. Prošle nedelje je reditelj Čuvara galaksije Džejms Gan dobio otkaz pred snimanje trećeg dela jer su na njegovom nalogu pronašli neprihvatljive tvitove i retvitove od pre deset godina, pedofilske i seksističke šale. Nije ih obrisao, a to se tumači kao da i dalje stoji iza njih. Da stvar bude luđa, optužio ga je Majk Cernović (Mike Cernovich), živopisni ultradesničar, a liberali kaznili.

Drugi primer je EU koja je kaznila Gugl sa 5 milijardi dolara jer u (besplatnom) operativnom sistemu Android favorizuje svoje aplikacije (od reklama na njima se finansira). Čak je i Donald Tramp na to reagovao poručujući da EU ugnjetava američke kompanije, ali da to više neće moći tako. Ako kazna ipak prođe i pored tako moćnog glasa protiv, onda je sasvim moguće i da će se jednog dana naša mišljenja na Fejsbuku moderirati u Briselu. Ili Hagu.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu