Kultura

Koncert

foto: tanjug / zoran stanić

Merkel yeah!

Scorpions, Arena, Beograd, 10. VI 2018.

Sve brže propadanje Srbije očituje se strukturom i učestanošću nemačkih delegacija koje nam isporučuju šta-i-kako da radimo, pa tako prošle nedelje i grupa oveštalih starorokera, pojačana deputatima Poljske i Britanije. Provokativno nazvana isto kao i ozloglašena paravojna jedinica iz naše zemlje, u godinama visoki (rađani od 1948) izaslanici dočekani su s počastima kakve svaki strani investitor samo poželeti može. Pošto su ikone Serbische popovske kulture Sv. Toma & Dragica svojevremeno kožirani posetili hard-rock koncert Deep Purple, a njihov nekadašnji posilni brže, bolje & jače avanzovao do heavy-me(n)tala, očekivalo se da najpoznatiji ovdašnji TV propovednik Aleks Volfi uveliča miting u beogradskoj Areni.

Laponaca radi, Scorpions su gastarbajtovanje u rokenrolu počeli još 1965. malterisanjem, gletovanjem i šalovanjem angloameričkih uzor-konstrukcija. Znanje jezika omogućilo im je napredak (isprazne tekstove i na engleskom), pa su krajem ‘70-ih već armirači, instalateri i metaloglodači. Njihovi komercijalno uspešni albumi – Lovedrive, Blackout, Love At First Sting, 1979/84. – s omotima zanimljivijim od sadržaja, licencno su objavljeni u SFRYugi, otud im i danas PUPS-obožavaoci. Ajne Klajne Klaus Majne tada je zapatio grlene probleme čije je lečenje u par navrata sprečavalo da Scorpions okupiraju Balkan. On nikada nije bio izuzetan pevač, a danas su mu dinamika i raspon glasa botoksirani, pa informativno intonira švabatralala. Zapravo, melodika Škorpiona otkriva da bi bolje bili pop-grupa, a lepljive im balade ionako su dostojne Selin Dion. Jedino im se mora priznati upornost; npr. Majne decenijama hoda u smeru suprotnom od svog kačketa. Aktuelna turneja se ponovo zove kao i na vrhuncu 1990/91. Crazy World – pa otkud ovde, zar Srbija nije normalna zemlja?

Načelno, dakle, uz časne izuzetke, nemački doprinosi tradicionalnim vrstama popularne muzike uvek su bili drugorazredni, neoriginalni/derivativni i kruti gde ne treba. Tako je protekao i prvi školski čas kad su Scorpions Gmbh najzad nahrupili u halu gde ih je čekalo do 8.000 pretežno mladih posetilaca (s ulaznicama po ceni od 2.990 dinara na gore). Gitarski dvojac R. Šenker-M. Jabs izgledom i kretnjama još i imponuje, dok je Majne dobrodržeći za stalak mikrofona i koreografiju mu čine klimave nožice. Ni trunke van klišea i stereotipa, sve pompa i pozeraj, hi-tech efekti i projekcije urbanog slabo maskiraju da je heavy-metal po suštini duboko provincijalna stvar. Ukoliko Scorpions doživljavate kao kvalitetan RnR, onda verovatno i porniće iz njihove zemlje smatrate nemačkim ljubavnim filmovima (a svi znamo da su švedski akcioni bolji). Elem, solaže su trajale kao da Vlada Srbije subvencioniše svaki ton, bio čak i instrumental da neko promeni pelene, pardon odoru; s nitnama, jašta. Što se metala tiče, pod istim krovom behu i Rammstein, i šlus.

Posle par novijih numera kao We Built This House s albuma Return To Forever (2015) taman sam dumao jesu li ipak manje dosadni od Kraftwerk, kad achtung baby! Blok s akustičnim gitarama, balade kao Send Me An Angel (Pošalji mi neku Angelu) i ključna poruka spakovana kako to već diplo-mafia zna, a sigurno razume naš pevajući ministar spolnih poslova. Jer, Winds of Change nije o sankcijama protiv Rusije, i odavno nije doslovno Sledim (reku) Moskvu… a nije bogami ni Miljacku. Nego, brate, šetnja uz Ibar: leprša beli golub, na platnu iza onaj Mercedes brend sa jednom prečkicom viška, Peace & Chips, stabilokratija, Da l’ si ikad pomislio da bi mogli biti tako bliski, k’o braćagde deca sutrašnjice dele svoje snove s tobom i sa mnom… Majneu samo što ne izleti i Pusti da tvoja zurla peva što moja dugmetaraoće da kaže. Ovaj istorijski kominike oduševljeno su prihvatili metalski radnici, dijalog smesta odmrznut – iako su umesto plamičaka svetleli mobilni telefoni. VIS Škorpioni onda udariše Tease Me Please Me, živnuli pa Miki Di (Mikkey Dee, ex Motorhead) prolebde sa sve podijumom, solo-deonicom diktirajući da čak i n-ti Lemijev bubnjar zabija svirku (obrada Overkill) kao pneumatski čekić u poređenju s prethodnim turpijanjem i tupljenjem. Pozadinske projekcije – posveta pok. Lemiju podvukle su drugu bitnu poruku ovog sastanka: samo počivši su napustili EU.

Nategli su Scorpions nekako 85 minuta nastupa, štedro pobacali raji IPA-trzalice i polako se vratili za ne baš inkluzivni (svima oduševljeni) bis. Svoje izlaganje na ovoj konvenciji podvukli su politikom kontinuiteta – Still Loving You tj. ćirilicom Volim i ja Vas – a pošto se baterija mog telefunkena ispraznila, i valjalo se pripremiti za sledeći 10-časovni radni dan kod stranog poslodavca, protestantski sam se distancirao. Gezund!

Iz istog broja

Intervju – Đorđe Matić, pesnik i esejista

Zaborav je najstrašniji

S. Ćirić

Uspomena – Daša Drndić (1946–2018)

Golgota gospodske osobe

Goran Cvetković

Uspomena – Vladimir Stamenković (1928–2018)

Tihi čovek velikih dela

Marina Milivojević Mađarev

Pozorište – Pet života pretužnog Milutina

Mnogo poezije, malo drame, kratkoća pozorišnog minuta

Teofil Pančić

Izdavači

Gosti među domaćinima

Jovana Georgievski

Lični stav

Opšti mukajet!

Vasa Pavković

Rezultati

Dejstvo kritike

Dr Predrag Cvetičanin

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu