Intervju – Saša Paunović, predsednik Opštine Paraćin
Preko granice »normalnog« maltretiranja
Srbija je članica Saveta Evrope i prihvatila je određene obaveze. Ukoliko se ustanovi da ima kršenja obaveza, to će biti konstatovano u izveštaju i biće date preporuke za unapređenje. Nama koji smo žrtve to će poslužiti da dokažemo da postoji organizovano nasilje prema političkim neistomišljenicima od strane države koju je oteo SNS
Krajem prošle nedelje, beogradski mediji izvestili su o pismu koje je predsednik Opštine Paraćin Saša Paunović poslao Savetu Evrope, žaleći se na pritiske koje u Srbiji trpe opštine u kojima na vlasti nije Srpska napredna stranka. Njegovu inicijativu podržali su i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović i predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović. Ova tema je uvrštena u dnevni red sednice Komiteta za monitoring Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Evrope 28. juna u Istanbulu, na kojoj će govoriti predsednik opštine Paraćin Saša Paunović. Ukoliko Komitet to odobri, sledeći korak je slanje misije u Srbiju kako bi ustanovila stanje na terenu.
Saša Paunović u razgovoru za "Vreme" kaže da je kap koja je prelila čašu bio pokušaj aktivista povereništva SNS-a u Paraćinu da silom prekinu sednicu skupštine opštine koju smo zakazali 27. aprila: "To je bio znak da smo izašli iz ‘normalne zone’ maltretiranja, koje se do tad manifestovalo neprekidnom kampanjom putem ‘medija’ i društvenih mreža kojom su kriminalizovani ljudi iz opštinskih službi. Tog trenutka bilo je jasno da je ova kampanja bila zapravo uvod i opravdanje za stvarnu primenu nasilja da bi se ostvarili njihovi politički ciljevi."
"VREME": Kako je izgledao pokušaj pripadnika SNS–a da spreče održavanje skupštinske sednice?
SAŠA PAUNOVIĆ: Noć pred sednicu obavešten sam od ljudi iz SNS-a da su na sastanku dogovorili da upadnu na sednicu, isteraju odbornike, a da preko njihovih "medija" objave kako je "narod razljućen aferama opštinske vlasti" odlučio da "istera lopove iz skupštine", da se to zatim iskoristi za napad na odbornike, sprečavanje i drugih sednica kako bi se ušlo u zakonski rok od tri meseca za neodržavanje skupštine da bi se inicirali vanredni lokalni izbori.
Na dan sednice, dobio sam i drugu potvrdu od ljudi iz SNS-a koji se ne slažu sa primenom nasilja u politici, obavestio sam policiju, vest se raširila i po gradu i veliki broj građana okupio se u zgradi opštine pre nailaska aktivista SNS-a. Telima okupljenih građana sprečen je upad aktivista SNS-a na sednicu, istovremeno su propuštani na sednicu svi odbornici pa i oni iz lokalne opozicije, sve je snimljeno iz više uglova. Bilo je vike, vređanja, narušavanja javnog reda i mira, ali sprečeni su u nameri da prekinu sednicu.
Poverenik SNS-a Nebojša Simić, koji je sutradan kao šef odborničke grupe SNS-a prisustvovao sednici veća na kojoj smo odlučili da podnesemo prijave policiji, javno je, u zapisnik, priznao da je on poveo ljude iz prostorija SNS-a, tako da nikakve dileme nema ko su bili "građani" koji su upali u zgradu Opštine, ko ih je organizovao i sa kojim ciljem.
Kako je situacija razrešena?
Posle ove održane sednice, zakazali smo još četiri u četiri uzastopna dana, sve sednice smo održali, usvojili i rebalans budžeta i time jasno demonstrirali da skupštinska većina postoji i funkcioniše bez problema. U međuvremenu je angažovana i agencija za obezbeđenje i još bolje smo se pripremili za moguće slične incidente, neće nas iznenaditi.
U pismu Savetu Evrope navodite i druge pritiske. Možete li detaljnije opisati kako oni izgledaju i navesti primere?
Oko tri stotine objava putem "medija" koje kontroliše SNS i koje zatim reemituju drugi kojima se kriminalizuju opštinski službenici, javni funkcioneri, privrednici kao i svi drugi koji sarađuju sa lokalnom samoupravom, objavljeno je u nekoliko meseci. Radi se o pravoj gebelsovskoj kampanji koja je očigledno vođena i finansirana iz jednog centra – medija tima SNS-a. Ljudi se proglašavaju kriminalcima i siledžijama, a objavljuju se totalne laži, ne objavljuju se demantiji, zatim se drugim kanalima i putem "medija" tim ljudima preti hapšenjem, pritvorom koji će se "organizovati dok ne popuste bez obzira na to što nema odgovornosti". Ovo možda deluje naivno kad se gleda sa strane, ali je vrlo teško za sve te ljude, za njihove porodice, roditelje, decu, jer pretnja visi u vazduhu.
Lica koja se predstavljaju kao "novinari portala Srbijadanas" ili "Embargo" zatim zovu ljude i najavljuju da će o njima biti objavljen zastrašujući tekst u kome se otkriva kako su korumpirani, kako će biti uhapšeni u narednih nekoliko dana, a onda ih kontaktira neko iz SNS-a ko im objasni da ako promene stranu ili prekinu saradnju sa lokalnom samoupravom neće imati nikakve probleme.
U celoj toj kampanji učestvuju brojni funkcioneri SNS-a na državnom nivou, koji davanjem izjava u kojima komentarišu potpuno izmišljene afere daju čitavoj priči ozbiljnost jer u malom mestu kakvo je Paraćin to proizvodi veći utisak – kad neko "iz Beograda" govori o "korumpiranoj lokalnoj vlasti". Tu su naravno i organizovani i, kao što svi znamo, plaćeni botovi SNS-a iz čega je potpuno jasno da ova stranka ima čitav tim čiji je zadatak da maltretira, kriminalizuje ljude koji neće da im se pridruže, praktično plaćenu bandu ništarija čiji je zadatak da eliminiše protivnike koristeći se lažima i nasiljem. To nasilje je kod nas manifestovano i van medija upadom u skupštinu, na mnogim lokalnim izborima prebijanjem ljudi, a znamo da je u slučaju Olivera Ivanovića ubistvu prethodilo slično organizovano medijsko nasilje. Dakle, ti ljudi su makar posredno, zbog podstrekavanja, odgovorni za najmanje jedno ubistvo, to treba otvoreno reći, i mi računamo da su zaista na sve spremni bez ikakvih granica.
Osim toga, rukovodioci u državnim ustanovama zovu odbornike i savetuju im da promene stranu, a ti rukovodioci su funkcioneri SNS-a. Šta je to ako ne pritisak, kad vas šef na radnom mestu gde radite godinama kao profesionalac pozove da pričate o politici i prelasku u njegovu stranku u radno vreme?
Imali smo i dva incidenta u kojima je isto lice koje je ovih dana pretilo određenim medijima u ime SNS-a ako ne prekinu saradnju sa opštinom, pretilo i odbornicima "gepekovanjem", jedan od tih odbornika podneo je i prijavu policiji.
Vaša pretpostavka je da iza svega stoji pokušaj raspuštanja skupštine Paraćina. Na čemu zasnivate tu pretpostavku?
Pa nije to pretpostavka, to je glavni zahtev povereništva SNS-a u Paraćinu, pošto znaju odlično da kad dođu redovni izbori nemaju velike šanse, ali bi možda mogli da učine nešto ako se organizuju vanredni izbori i kad se sva sila državnog SNS-a slije u jednu opštinu, jer to su radili i u prošlosti u drugim opštinama.
Zakon je prilično jasan kada je reč o tome kada može doći do raspuštanja. Paraćin nema nijedan od tih problema, ali ipak, ova vlast je sklona kršenju zakona. Šta sve očekujete i na šta ste sve spremni?
Da, ne postoji baš nikakav razlog za raspuštanje skupštine opštine, ali smo se pripremili i za malo verovatan scenario da Narodna skupština na osnovu zahteva grupe poslanika SNS-a donese neku "deklaraciju" kojom se traži da se zbog "afera" koje su oni sami izmislili i koje u stvarnosti ne postoje i "nezadovoljstva naroda iskazanog peticijom više hiljada građana radom optšinske vlasti" (koju je takođe SNS organizovao, ali potpise nikad niko nije video), pa da predsednica Narodne skupštine raspiše izbore. U ovom slučaju obratićemo se Ustavnom sudu i međunarodnim organizacijama. Ustavni sud, koji ne bi promptno reagovao i sprečio državni udar u režiji SNS-a u takvoj situaciji, zaista bi mogao i da se raspusti bez ikakvih posledica po pravni sistem.
Ovaj scenario je malo verovatan, ne zato što nekom iz SNS-a sve to ne može da padne na pamet, već zato što bi to značilo da Srbija više nije demokratska zemlja, da institucije ne postoje, a svako ko ne misli kao jurišnici SNS-a imao bi posle toga odrešene ruke da se potpuno politikom bavi legitimno kao borbom za slobodu, malo aktivnije od Đurđevdana do Mitrovdana, kao u narodnom pesmama, ako me razumete.
Druga mogućnost je bila taj pokušaj nasilnog prekida sednica skupštine, mada, kako čujem, nisu bili informisani da se radi o roku od tri meseca za održavanje sednice, već su mislili da je dovoljno da prekinu tri uzastopne skupštine. Deluje možda neozbiljno, ali i kad su organizovali "peticiju za vanredne izbore" zaista su mislili da se na taj način mogu raspisati lokalni izbori po zakonu, prosto ljudi ne čitaju zakon.
Treća mogućnost je da jurišni odredi SNS-a dođu u Paraćin, premlate ili kidnapuju odbornike i tako ih drže dovoljno dugo u nekoj vrsti pritvora dok ne prođu tri meseca ili ih nateraju fizičkom silom da "promene mišljenje" uz pretnje gubitkom posla njih ili njihove dece. I ovo je već primenjivano u nekim opštinama, ali i za ovaj scenario smo se pripremili, uzimajući u obzir iskustvo kolega iz Čajetine.
Dobili ste podršku još dva predsednika lokalnih samouprava u kojima je na vlasti opozicija. Da li imate saznanja kakvi su njihovi problemi? Da li su slični vašim, postoji li obrazac?
Potpuno je isti scenario u pitanju, isti centar to organizuje, jasno je kao dan da SNS pokušava da zloupotrebama "medija" i državnih institucija bukvalno eliminiše protivnike iz političkog života. Nemam nikakvu dilemu oko toga, još ne koriste revolvere, bar na teritoriji Centralne Srbije, Beograda i Vojvodine, samo zato što im je eliminacija na ovaj način jeftinija i "čistija". Osim ove dve lokalne samouprave, svakodnevno stižu potpisi odbornika iz skupština opština i gradova širom Srbije, pa očekujem da imamo na stotine potpisnika ove peticije iz praktično cele zemlje.
Kakva su vam očekivanja za 28. jun? Kako uopšte izgleda dalja procedura Saveta Evrope? Da li ćete imati priliku da govorite i šta ćete reći?
Procedura Saveta Evrope je dugotrajna, nema tu nikakvih odluka za jedan dan. Krajem juna pozvan sam u Istanbul na sastanak Komiteta za monitoring na kome treba da obrazložim žalbu koju smo uputili, kako bi se videlo da li ima dovoljno argumenata za preduzimanje daljih mera.
Ukoliko članovi Komiteta zaključe da su izneti dokazi dovoljno ubedljivi da treba pokrenuti mehanizam kako bi se ustanovilo stanje stvari na terenu, druga tela Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti doneće o tome odluku i u Srbiju će biti upućena misija sa ciljem da se ustanove činjenice. Takve misije već su bile upućivane u Moldaviju iz skoro istovetnih razloga, a iz nešto ozbiljnijih u Tursku. Naravno, sasvim je moguće da se zaključi i da izneti dokazi nisu dovoljni i da ne bude preduzimanja drugih koraka.
Srbija je članica Saveta Evrope i prihvatila je određene obaveze u tom pogledu, pa i da poštuje međunarodne sporazume koji se odnose na ljudska prava i slobode, vladavinu prava i standarde demokratije.
Ukoliko se ustanovi da postoji kršenje ovih obaveza, to će biti konstantovano u izveštaju i biće date preporuke za unapređenje. Nama koji smo žrtve to će jedino poslužiti kao argument pred ostalima u našem društvu da dokažemo da postoji organizovano nasilje prema političkim neistomišljenicima od strane države koju je oteo SNS. Za naša prava sami ćemo se izboriti, ali bi to bila dobra početna tačka.
Država će sa druge strane biti u situaciji ili da primeni ove preporuke ili da jasno kaže da ne deli evropske vrednosti propisane međunarodnim sporazumima, da se zvanično učlani u klub diktatorskih režima, da odustane od evropskih integracija, pa da onda opet mi koji ovde živimo budemo načisto na čemu smo i šta nam je činiti.