U vreme kada su mobilni telefoni imali dugmiće, nije bilo baš bogzna koliko prostora za luksuziranje, barem što se hardvera tiče. Dokaz izuzetnosti bila je veličina: što manji aparat, to veće čudo, pa i cena. Ipak, nije bilo baš prostora za velika iskakanja po tom pitanju, te su nastale firme poput Vertua, koji je više bio komad nakita sposoban za komunikaciju nego telefon. Tako mu se određivala i cena, baš kao što su se i kasnije pojavljivali aparati čija su kućišta bila optočena dijamantima dok je unutra bio procesor, memorija i ostalo dostupno i prosečnom korisniku.

Onda je pre par godina taj trend naprosto zamro. Vertu je poslednji aparat izbacio još u septembru 2015. I tada je zaostajao za Eplom i Samsungom, bogami i za Hjuavejom, što znači da bi se vlasnik vertua postideo u društvu onih sa poslednjim modelima pomenutih "narodnih" telefona, i bolje bi mu bilo da svoj nakit skloni u džep ili torbu i sačuva se od pogleda nerazumevanja. Prestiž se od tada demonstrira posedovanjem najnovijeg i najskupljeg aparata koji postoji, u čemu prednjače vlasnici Epla. Sve dok i njima nije došlo "ali".

Gromoglasno najavljeni iPhone X nije se pokazao na tržištu kako su se u Eplu nadali. Jedan od razloga je, možda, što trideset odsto jeftiniji model iste kompanije (8 plus) ima iste tehničke karakteristike na drugačijem ekranu. Kompaniju je posebno zabolelo što se aparat slabo prodaje u Kini, gde je posedovanje Epl telefona statusni simbol.

No i to bi se moglo nekako progutati da prodaja mobilnih telefona, naročito onih najskupljih, nije u laganom padu u 2017. godini. Ukupno osam odsto telefona prodato je manje nego u (kraćem) kvartalu na kraju prošle godine, s tim da je Epl imao najmanji pad. I to ne bi bilo toliko strašno da pad nije krenuo još u prvoj polovini 2016, što govori da je tržište zasićeno pametnim telefonima, makar ovakvim kakve nam danas nude.

O tome su kritičari govorili prilikom pojave svake nove generacije aparata. Novi modeli bili su obavezno skuplji, ali u suštini nisu nudili nijednu novu revolucionarnu opciju. Procesori su bili brži, memorije veće, kao i ekrani koji se razlivaju po ivicama, ako to nekome nešto znači. Ali ako se negde i dešavaju promene onda je to na strani provajdera od kojih se očekuje da uvedu brži prenos podataka (5G), snize cene, a povećaju bezbednost komunikacije.

Zbog toga se proizvođači telefona sada sve više okreću ka segmentu tržišta koji su prilično preskakali, srednjem. Novi aparati u tom cenovnom razredu (kako ih struka obeležava) sve više imaju karakteristike premijum aparata. Samsung je najavio da će im ugrađivati dve kamere i procesore brze gotovo kao u onim najboljim. Kineske kompanije, pre svega ZTE i Sjaomi, imaju drugačiju taktiku. One premijum telefone prodaju po ceni srednje klase. A sve više se priča o tome da Epl po prvi put pravi planove za silazak u tu klasu, gde se do sada relativno neuspešno uguravao svojim modelom SE.

Dakle, ako nameravate da kupite nov telefon, nemojte se odmah zaletati na najskuplje. Srednji modeli sada nude gotovo isti kvalitet uz znatno nižu cenu. Kad kažemo nižu, govorimo o minimalno 400 evra, da ne bude zabune.

Dodatni razlog za ojačavanje srednje klase (pa i nižih) nameće finansijski sektor kojem mobilni telefon postaje glavni vid komunikacije sa klijentima. Takav aparat mora da zadovolji tri uslova, da bude praktičan, bezbedan i ne preterano skup, jer će u suprotnom klijenti i dalje opsedati filijale, kojih bi banke da se reše. Kao i zaposlenih u njima.

Ipak, kome je i dalje do prestiža kada svoj aparat izbaci na sto u kafiću, eno mu kompanije Gresso koja pravi telefonske maske. Dominiraju zlato, titanijum, plemenito drvo i (sluzo)koža. Najpovoljnije su one titanijumske, od bednih 550 dolara, a mogu da vam sačuvaju telefon od pada sa deset metara i tereta od 250 kilograma. Ostali ukrasi doteraće cenu na sedam, osam hiljada. Najbolje pasuju uz ajfon, mada nude i sopstvene, preskupe aparate, znatno skromnijih karakteristika.