U Davosu, gde se okupilo 1300 izvršnih rukovodilaca iz 85 zemalja, prema proceni Branka Milanovića iz Svetske banke, teških stotinama milijardi dolara, možda i ceo bilion, sudeći po izveštajima, vlada dobro raspoloženje uprkos snežnim lavinama i visokom snegu koji je poremetio avio-saobraćaj.

Kako i ne bi? Kako nalazi međunarodna NVO konfederacija Oksfam, direktor jednog od pet najjačih globalnih modnih brendova za četiri dana zaradi onoliko koliko šnajder iz Bangladeša za čitav radni vek. U SAD direktor (CEO, chief executive officer) dobija za jedan radni dan onoliko koliko običan radnik zaradi za godinu dana.

Da bi se povećale plate 2,5 miliona vijetnamskih tekstilnih radnika do nivoa koji omogućuje normalan standard života, potrebne su 2,2 milijarde dolara godišnje, a to je ravno trećini dividendi i bonusa koji su 2016. podeljeni akcionarima i direktorima u pet najvećih kompanija u tekstilnom sektoru.

Kao ključne faktore koji toliko uvećavaju nagrade za akcionare i korporativne direktore, Oksfam navodi eroziju radničkih prava, uticaj krupnog biznisa na politike vlada, nemilosrdan pritisak korporacija da se snize troškovi.

Kao ilustraciju koncentracije bogatstva Oksfam navodi i da su zarade milijardera od 2010. rasle po stopi od 13 odsto, a plate radnika po stopi od dva odsto godišnje…

Prema podacima eksperata banke Credit Suisse iz novembra 2017. godine, 42 osobe sada poseduju bogatstvo kao siromašnija polovina planete, a prošle godine bogatstvo jednako ukupnom imetku najsiromašnije polovine posedovala je 61 osoba. (Prošlogodišnji podatak da osam milijardera ima bogatstvo kao četiri milijarde ljudi ipak je rezultat pogrešnog računanja, ali šta to u suštini menja…)

Magazin "Tajm" u tekstu o pet stvari koje treba gledati u Davosu 2018. citira nekadašnjeg direktora "Goldman Saksa", sada sekretara američkog trezora Stivena Menučina, koji kaže kako ne misli da je Davos svratište globalista. "Tajm" potom konstatuje da ipak jeste, ali ne baš za sve globaliste, već za samo 0,001 odsto dobitnika globalizacije u svetu u kome se socijalne razlike uvećavaju.

RAST U SENCI STREPNJE: MMF je izmerio rast globalnog BDP a od 3,6 odsto 2017, što je više od onih 3,2 odsto u 2016. "Fajnenšel tajms" konstatuje da je ideja o globalizaciji koju pokreće elita više osporavana sada nego prethodnih godina, mada je atmosfera opuštenija nego prethodnih godina – zbog indikacija koje govore o oporavku svih glavnih svetskih ekonomija posle krize 2008, što se u Srbiji, sudeći po stopama rasta, nije osetilo. Prema podacima MMF-a, tokom protekle tri decenije u 53 odsto zemalja povećane su razlike u prihodima, a taj trend je posebno uočljiv u razvijenim ekonomijama. MMF uočava i da je petina ekonomija u razvoju suočena 2017. s padom dohotka po glavi stanovnika.

U EU, u kojoj se primećuje življi rast, utihnula je ekonomska kriza, a "delegati" evrozone u Davosu su optimističniji nego nekih prethodnih godina. Ipak, to podsticanje samozadovoljstva zbog pozitivnih trendova unekoliko je osenčeno bojaznošću za globalnu stabilnost.

Prema izveštaju o svetskim rizicima 2018. koji je za Svetski ekonomski forum pripremio mnogobrojni multidisciplinarni tim stručnjaka, uz korišćenje saveta akademskih autoriteta sa Oksforda, kao i univerziteta iz Pensilvanije i Singapura, globalna ekonomija, i pored oporavka, suočava se sa mešavinom pretnji koje su se pojavile posle krize 2008: potencijalni neodrživi skok cena sirovina, povećano zaduživanje (posebno u Kini), kontinuirana natezanja u globalnom finansijskom sistemu, destabilizujuće okolnosti između globalnih prilika koje se menjaju i domaćih političkih uslova u pojedinim zemljama, trgovinski ratovi, merkantilistički i protekcionistički pritisci, rastuće nacionalističke i populističke politike, rastuće vojne tenzije, ekonomski i komercijalni poremećaji, nezaposlenost omladine…

Povećava se nejednakost između zemalja i unutar pojedinih zemalja, ali i razlika među generacijama. Prema podacima Međunarodne organizacije rada, uprkos poboljšanjima nakon 2013. godine Evropa je posebno izložena problemima nezaposlenosti mladih Evropljana koji imaju više šansi da budu nezaposleni od recimo svojih vršnjaka u Severnoj Americi. Pojedine evropske zemlje koje su pre krize imale visok procenat nezaposlene omladine, posebno Grčka, Španija i Italija, beleže oštro povećanje siromaštva i druge negativne socijalne posledice.

Na Bliskom istoku, u Severnoj Africi nezaposlenost omladine je visoka (oko 30 odsto).

Jedan od paradoksa je što socijalne razlike rastu ne samo zbog neoliberalne matrice koja sistematski umanjuje tekovine tzv. države blagostanja na račun elite, a pod izgovorom jačanja efikasnosti i konkurentske sposobnosti, već ih povećava i tehnički progres, koji sada nose automatizacija i digitalizacija takozvane Treće industrijske revolucije.

PARADOKS TREĆE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE: Nevolja je u tome što su ti široko dostupni nosioci progresa i tvorci blagostanja nekima majka, a nekima maćeha, što su istovremeno faktor rastuće nejednakosti i napetosti na tržištu rada. U Davosu su se čula upozorenja da će taj efekat verovatno biti dugoročan.

Istraživači u tom kontekstu ukazuju na jedan paradoks. U analizi faktora koji su predstavljali temelje rasta tokom takozvanog Zlatnog veka progresa 1870. do 1970. istraživači konstatuju da je tokom prve industrijske revolucije (koju su pokretale parna mašina i čelik) i druge (elektricitet, čelik, hemijski produkti i telekomunikacije) veoma brzo rasla produktivnost, a da je međutim, kad je došla treća industrijska revolucija (informatičko doba i inovacije u svetu kompjutera, interneta, mobilnih komunikacija), umesto novog oživljavanja, nakon 1970-ih stopa rasta produktivnosti pala na trećinu stope rasta od pre 100 godina.

Neke prognoze govore da te tehnologije tek treba da dostignu svoj istorijski vrh. Američka kompanija Nokia Bell Labs, na primer, za period od 2028. do 2033. projektuje skok produktivnosti od 30 do čak 35 odsto u SAD, što bi bio sličan korak kao 1950-ih. Takav skok može da doda 2,8 biliona dolara američkoj ekonomiji. Slični dobitak se anticipira u Indiji, Kini i drugde…

U okviru izveštaja za Svetski ekonomski forum o novim konceptima za evropsku inicijativu i obnovu Evrope citirano je i nedavno istraživanje Instituta Mekinsi (McKinsey Global Institute – MGI), koje pokazuje da inače postoji veliki apetit za promenama u Evropi – pogotovo zahvaljujući oporavku ekonomije.

U istraživanju o održivosti proizvodnih sistema i inovacija, optimistički se govori o tzv. četvrtoj industrijskoj revoluciji, da će prihvatanje novih tehnologija, automatizacije, informatičke 5G revolucije i veštačke inteligencije doneti koristi u obliku povećane produktivnosti, racionalnijeg korišćenja energije, bezbednosti i performansi korporacija. Isto istraživanje upozorava da će tehnološka revolucija takođe doneti i nove tranzicione izazove, jer će automatizacija uvećati socijalne i ekonomske razlike, pa tehnički progres nove tehnološke revolucije može da bude osujećen zbog socijalne i političke napetosti koja proizilazi iz činjenice da se smanjuje broj klasičnih radnih mesta. Pretpostavka je da će ljudski rad sve više biti povezan s mašinama ili zamenjen mašinama. Nešto slično je bilo u vreme tzv. ludističkog pokreta, kada su radnici lomili mašine koje im oduzimaju posao. Istraživači procenjuju da je sada u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji 62 miliona radnika povezano sa tehnički automatizovanim aktivnostima.

FANGS U METI: Posledice automatizacije i digitalizacije su, naravno, "dnevnopolitički" upozoravajuće povezivane i sa pojmovima kao što su "digitalni požar", "sajber konflikti", "lažne vesti"…

Kao što je u SAD posle izbora zavladala rusofobska paranoja zbog navodnog kremaljskog uticaja na američke izbore, tako je i u izveštajima pripremljenim za skup u Davosu značajna pažnja posvećena takozvanim sajber rizicima u ekonomskom sektoru. Pominje se masovni hakerski napad (takozvani WannaCry attack) tokom koga je u maju 2017. pogođeno 300.000 kompjutera u 150 zemalja. Podseća se i na drugi napad (NotPetya) koji je doveo do gubitka 300 miliona dolara u pogođenim firmama. Upozorava se na mogući najgori scenario, u kome mogu biti pogođeni ključni infrastrukturni objekti i strateški industrijski sektori, koji bi doveli do pada sistema koji omogućuju funkcionisanje društava.

"Fajnenšel tajms" baca posebno svetlo na moćnu grupu kompanija koju naziva FANGS (Facebook, Amazon, Netflix, Google). Te kompanije znaju da su pod političkim pritiskom na mnogim frontovima i da se mogu suočiti sa ozbiljnim pritiskom za čvršću regulaciju, kad su u pitanju njihove nadležnosti, kad je u pitanju njihova uloga u demokratiji (kao platformi za lažne vesti i politički uticaj) ili kad je u pitanju njihov monopolski položaj. Neki analitičari smatraju da se te korporacije tim problemima bave u suštini kozmetički, ali da se moraju paziti, jer zakonodavci dolaze po njih, a tu PR pritisak neće biti dovoljan.

Danas je kontinent suočen sa masovnim otporom prema dva ključna principa globalizacije: trgovini i migracijama.

Po zaključku Instituta Mekinsi, kreatori politike i biznis lideri su pred izazovom – da nađu način da obezbede korist od umreženosti sveta, od nastavka kretanja ljudi, robe, finansija i podataka, koje uvećava BDP za najmanje 10 odsto, i koje je evropskom BDP-u donelo oko 8 biliona dolara, jer je Evropa bila u srcu tih veza, a da u isto vreme nađu način kako da ublaže negativne posledice tog kretanja po nejednakost i socijalnu koheziju.

Izgleda da lakše nalaze demagoške izgovore.

Govori se mnogo o tome da izgradnja poverenja podrazumeva zamah na obnovi ekonomskog dinamizma i investicije za tzv. inkluzivni rast. Izgleda da investitori, kojima se svi udvaraju, nisu mnogo ohrabreni da investiraju. Investicije u biznis od 12,4 odsto BDP-a 2016. i dalje su ispod nivoa na kome su u EU bile pre krize 2008. Upitani šta koči investicije, biznismeni su u jednom istraživanju pripremanom za Davos odgovarali da su to slaba tražnja i nesigurnost.

Upozorava se i na političke rizike i u razvijenoj Evropi koja se oporavlja s obzirom na to da su posle izbora u Nemačkoj i Austriji 2017. ojačale ekstremno desne partije, da su različita kulturna nasleđa i pitanja identiteta izvor političkih rizika u Zapadnoj Evropi i da će i u 2018. izazivati tenzije u pojedinim evropskim zemljama i između evropskih zemalja, uključujući Poljsku, Mađarsku i na drugi način Španiju.

"Fajnenšl tajms" konstatuje da ostatak Evrope naročito uznemiravaju problemi četiri velika igrača – Italije, Španije, Poljske i Velike Britanije. U Italiji su izbori u martu na kojima evroskeptične partije mogu da ostvare uspeh. Ustavna kriza potresa Španiju u kojoj su vodeći katalonski političari sudski gonjeni. Evropska komisija je formalno optužila poljsku vladu za potkopavanje vladavine zakona. Britanija se 18 meseci suočava sa pregovorima oko Bregzita i sa nesigurnom budućnošću.

Dugo odlaganje formiranja vlade u Nemačkoj alarmiralo je one koji su se nadali da će partnerstvo Merkel–Makron ponovo pokrenuti EU.

NOTRE PETIT AMI MACRON: U različitim izveštajima konstatuje se da je u Evropi strah od rasta ekstremne desnice ipak bitno ublažen pobedom Emanuela Makrona na francuskim predsedničkim izborima 2017. Predsednik Makron, bivši bankar koji je posvećen liberalnoj reformi francuske ekonomije, uz "progresivni" socijalni pristup, posvećen dubljoj evropskoj integraciji i međunarodnoj kooperaciji radi suočavanja s klimatskim promenama, zadovoljava svaki zahtev na davoskom testu. "Fajnenšel tajms" konstatuje da nije teško zamisliti da će notre petit ami, ako izgubi vlast u Francuskoj, kroz deceniju u nekom kafeu davoskog kongresnog centra stajati podbočen kao šef neke velike korporacije ili međunarodne organizacije…

Protekle godine različitim tonovima se govorilo o tome da u svetu jačaju državocentrične politike harizmatičnih vođa. Pomenuto tzv. jupitersko francusko predsednikovanje Emanuela Makrona, nalik na pozni tačerizam, u svetu je dočekivano sa odobravanjem. Zbog Trampove formule "America first" i najavljene protekcionističke politike, prošle godine je pak bila podignuta uzbuna među globalistima. Mnogo kontroverzne pažnje je izazvala britanska težnja da napuštanjem EU "vrati kontrolu u London". Govorilo se i o jačem nacionalizmu u Japanu za mandata premijera Šinza Abea.

Na Zapadu je s naročitom netrpeljivošću dočekan trud Vladimira Putina da remontuje međunarodni status Rusije na ruševinama SSSR-a, kao i erozija pluralizma u Turskoj gde se Redžep Tajip Erdogan obrušio na svoje domaće i međunarodne oponente. Slični fenomeni su markirani u Kini, Saudi Arabiji, na Filipinima…

TRAMP MEĐU GLOBALISTIMA: U nekim davoskim analizama se konstatuje dugotrajno nepoverenje u većinu političkih, ekonomskih i socijalnih sistema. Upozorava se na moguće tragične posledice loših komunikacija i pogrešne procene, posledice odsustva jasnih pravila regulisanja balansa moći u međunarodnim odnosima, za šta je upozoravajući primer bio mogući konflikt oko Severne Koreje, koji je Tramp dramatizovao svojim ratobornim razmenama poruka Kim Il Unu, punim tviter vatre i besa, Fire and Fury.

Uvodni govornik na skupu u Davosu ove zime je indijski predsednik Narendra Modi, koji je tamo došao sa preko trista biznismena i političara. On je upozorio Davos na rastući terorizam, klimatske promene i protekcionizam. Prošle godine miljenik globalista je bio kineski lider Si Đinping.

Pred skup u Davosu nagađalo se da li će na alpski sneg ipak sleteti i američki predsednik Donald Tramp, koji je kod kuće bio suočen sa zatvaranjem pojedinih vladinih ureda zbog spora s Kongresom oko budžeta. Nagađalo se i o tome da li će Trampov govor biti još jedan signal da se bliži kraj davoske globalističke ere, s obzirom na to da je njegov savetnik i izborni strateg Stiv Banon izborne i ideološke protivnike nazivao "partijom Davosa".

"Fajnenšel tajms", međutim, konstatuje da je Davos ove godine ipak mnogo relaksiraniji u odnosu na Trampa nego pre 12 meseci – delimično zbog toga što Tramp nije uspeo da isporuči neka od svojih zapaljivih rešenja, na primer da nametne visoke carine na kinesku robu, a slično je pretio i Japanu, Nemačkoj, Južnoj Koreji, Kanadi i Meksiku. Od Trampa je u međuvremenu stigla "ispravka" te konstatacije: povećao je uvozne tarife na veš-mašine i solarne panele iz Meksika i Južne Koreje, koju je inače bio navalio da brani od atomskog ugrožavanja od severne braće.

Možda je na relaksiranje atmosfere u Davosu više uticalo to što je Tramp smanjio korporacijske poreze, što mora da zanimljivo odjekuje u žamoru davoskih kafea. Odgovor na Trampov protekcionizam nije došao ni u obliku neke antiameričke trgovačke koalicije.

Po svoj prilici, u Davosu se sklapa neko nesigurno primirje globalista i protekcionista uz razmenu ideja, vizija i utopijskih zamisli. Nedelju dana pre početka skupa političko-novčane elite, Lari Fink, direktor kompanije BlackRock, koja upravlja sa 6 biliona dolara investicija, napisao je otvoreno pismo u kom poručuje kako društvo zahteva da kompanije, javne i privatne, služe socijalnoj svrsi, te da bi bile prosperitetne, ne treba samo da "isporučuju" svoje finansijske performanse, već da pokažu da daju pozitivan doprinos društvu. Kompanije treba da budu od koristi ne samo svojim akcionarima, već i zaposlenima, mušterijama i zajednicama u kojima rade.

To zvuči plemenito.

Bolji poznavaoci zbivanja u Davosu, međutim, pišu da je od onoga što se tamo izgovori na panelima i napiše u ekspertizama uvek bilo važnije ono šta se dešavalo u kafeima, hodnicima i salonima, gde se lobira i gde se sklapaju dilovi, i gde miriše novac, majčino mleko politike.