Kako ono beše, sećate se iz detinjstva – da l’ slon telefonira, il’ telefon slonira? Čika Ršum, naravno, ko bi drugi. E pa, evo nam još jednog ršuma, i te kakvog, mada se ne preziva Ršumović. Ali u neku ruku jeste za decu. Pardon, za odrasle koji su u duši ostali deca. Ali ne ona dobra, nego ona nevaljala, razmažena i uopšte nesnosna.

Evo u čemu je ršum – da li je Luka Maksimović i dalje u ulozi Ljubiše Preletačevića Belog, ili sad već Beli igra ulogu Luke Maksimovića – a da ovaj toga možda nije ni svestan? Da li, dakle, Beli telefonira Luku ili Luka slonira Belog?

Kako god, jedan od ovih obznanio je tvrdu nameru da se kandiduje na martovskim beogradskim izborima, ali izgleda da ni on sam još ne zna hoće li to biti Luka u ulozi Luke ili Luka u ulozi Belog, ili ipak (na šta ja tipujem) Beli u dvostrukoj ulozi, i Luke i Belog, a možda i još nekoga? Na primer, nekog konja. Ne bilo kakvog, nego drvenog, made in Troja.

Elem, da vidimo šta smo ovde imali? Simpatični antipolitički protesteri iz Mladenovca zvani "Pokret Samo jako", kojima je Luka alias Beli bio nekovrsna maskota, javno su se ogradili od budućeg delovanja obojice (u istom telu), saopštivši da sa svojom bivšom maskotom više nemaju ništa, niti preuzimaju moralnu i materijalnu odgovornost za njene buduće postupke. Luka, pak, kaže, da se s Belim (!) dogovorio da okupe novu ekipu i kandiduju se na beogradskim izborima, to jest da ne dolaze u obzir sledeće opcije – da se NE kandiduju; da podrže nekoga drugog; da stupe bilo s kim, iz vlasti ili opozicije, u koaliciju pre izbora; da stupe bilo s kim, iz vlasti ili opozicije, u koaliciju posle izbora. Pa šta onda dolazi u obzir? Videćemo i to do kraja teksta.

Sve u svemu, ovo zvuči kao totalni raspad. Pa dobro, i mnogo ozbiljniji ljudi od mlađanog Luke posvetili su prethodne mesece javnom brukanju i traćenju svojih kredita, pa što ne bi i on? Tačno, s jednom bitnom razlikom, čiji destruktivni potencijal može tek da dođe do punog izražaja – što nikada nije ni bilo nekog razloga da se ni tzv. Luki ni tzv. Belom i svim drugim infantilnim inkarnacijama jednog nedopečenog, a pri tome žalosno mediokritetskog paradiranja daje bilo kakav glasački, medijski ili bilo kakav drugi kredit; bar ne izvan Mladenovca, gde je stvar kao lokalna subverzija možda i imala zrnce smisla.

Na predsedničkim je izborima tzv. Beli opoziciji napravio onoliko štete koliko je mogao, teško je precizno izmeriti; u svakom slučaju, nije bilo vajde od sterilnog mudrovanja naivaca i diletanata koji su govorili kako će "Beli" da privuče "razočarane", "neglasače" i slične lelemude, njihovim glasovima podigne cenzus i tako otera Vučića u drugi krug. Računica je bila – morala je biti – tragično pogrešna, ali je barem bila nekakva računica. Ovaj put nema ni toga – nemoguće je smisliti bilo kakav makar i prividno tj. lažno racionalan (pa još i "antirežimski") razlog za egzibicionističku kandidaturu nekoga ko saopštava da ni ne namerava da sudeluje u bilo kakvoj budućoj većini, to jest, neće ni sa kim da se igra. Okej, a šta onda hoće? Da piški, da kaki? To jest, na čiju vodenicu nanosi vodu, sve gradeći se nevešt?

Treba računati na jedan faktor, vrlo nezgodan po opoziciju – sama kandidatura tzv. Belog po nju je loša. A što je za nju loše, za Gospodara i njegovu kamarilu je dobro. Zašto? Idemo redom. Koliko god bio autentično preglup, "projekat Beli" je ipak stekao izvesnu popularnost – mahom među mlađim punoletnicima i jovama bakićima – koja, ma koliko da se u međuvremenu stanjila, ne može nestati preko noći. To znači da Luka, a naročito Beli, ipak već i po pukom principu inercije može da računa na izvestan, ne tako zanemarljiv broj glasova. Zamislimo da njih ne bude dovoljno da pređe cenzus; u tom slučaju, ti glasovi tj. mandati idu drugima, ponajviše najbrojnijoj listi, a to teško da neće biti Vučićeva. Hvala, Luka, care! Ako, pak, pređe cenzus, dobiće izvestan broj mandata s kojima opozicija neće moći da učini ništa (jer tzv. Beli "neće u koaliciju ni sa kim"), a vlasti neće biti ni potrebni – dovoljno im je dobra usluga da ne pripadnu opoziciji, više od toga im ne treba, hvala Luka, care i majstore, gimi fajv. Dakle, šta? U oba slučaja, Beli radi u korist "Vučića". Ima li načina da ne bude tako? Ima – da se ne kandiduje. Hoće li g. Luka ili fucking Beli biti tako ljubazan da se ne kandiduje? Neće. Pa dobro, bože moj, u demokratiji svako ima pravo da bira i da bude biran – čak i imaginarni likovi, ako pokažu stvarnu ličnu kartu. Ali, nemojte da se lažemo i da se pravimo da ne vidimo o čemu se radi.

Tvrdim li ja da građanin Maksimović Luka "radi za Vučića", u smislu da je njegov saradnik na "specijalnom zadatku"? Ne bih isključio tu mogućnost, ali daleko od toga da mora da bude tako. U neku je ruku još depresivnija ona druga mogućnost, koja mi se čak čini verovatnijom – nije to čak ni "dil" no je u pitanju jedan nadobudni diletant kojeg je "ponelo", dopalo mu se, zatripovao je na sebe, i ne bi voleo da ge neko sad budi iz tog sna, kad mu tako dobro ide. Zašto ne bi izvrteo još jedan krug sprdnje sa našim životima, kad mu se već može?

Šta je naravoučenije ove priče? Možda nije ni potrebno, ali hajde, ponudiću ovo – ko jednom počne da sadi političke tikve s imaginarnim likovima (npr. sa Čiča Glišom), kasnije će ih se vrlo teško otresti, jer će se ovi namnožiti kao bubaruse u sudoperu. Mnogi koji su dali dinar da uđu u to kolo sad bi dali ne dva nego dvesta dva da iz njega izađu, ali jebiga, ne može – Luka je vrh, brate, Luka nije na prodaju.