Da li se zakonskim izmenama stvara "partijska tajna služba" Srpske napredne stranke (SNS) i direktoru BIA daju odrešene ruke da odlučuje o svemu, kako tvrdi opozicija, teško je razlučiti; teško je i bilo koju tvrdnju dokazati, kao što je i vlastima teško da daju argumentovano obrazloženje da se radi o usklađivanju već postojećih internih propisa, uredbi i podzakonskih akata i njihovom smeštanju u zakonske okvire. A teško je iz prostog razloga jer se radi o službi čiji rad je, što je potpuno normalno, obavijen velom tajnosti, što je do pre desetak godina obuhvatalo i broj zaposlenih, a sada se ta cifra stavlja u predlog budžeta, pa se tako saznaje da ih ima oko 2000.

Da su neka druga vremena, a ne sadašnja u kojima su SNS i opozicija svoj "rat" doveli do krajnjih granica, te izmene same po sebi ne bi privlačile preveliku pažnju, jer ih je bilo i do sada. Međutim, u današnjoj situaciji, gde se optužbe najteže vrste razmenjuju svakodnevno, uvrštavanje zakonskih izmena na dnevni red Skupštine Srbije po hitnom postupku dospelo je u žižu interesovanja. Kada se tome doda i činjenica da je, prvi put posle Aleksandra Rankovića i Slobodana Penezića Krcuna, na čelo Službe došao visokorangirani partijski čovek ("isukani mač revolucije", kako se govorilo u vreme Ozne i Udbe) Bratislav Gašić, onda sve što se dešava nije neočekivano.

OD KRCUNA DO GAŠIĆA: Na čelo Službe su, nakon odlaska Krcuna na višu funkciju (mada je on i dalje njome neformalno rukovodio, kao i danas Aleksandar Vučić), dolazili uvek ljudi iz njenih redova, sve dok u jesen 1998. godine na to mesto nije postavljen Radomir Marković koji je došao iz Javne bezbednosti, što je izazvalo skoro pa otvorenu netrpeljivost zaposlenih, zbog prikrivenog rivalstva dve službe. Marković je tada uveo praksu dovođenja ljudi "sa strane" u tadašnji Resor državne bezbednosti (RDB) na visoke funkcije, poput funkcionera SPS-a bliskog JUL-u Uroša Šuvakovića, što je izazvalo dodatno nezadovoljstvo. Prekršeno je i pravilo koje je uveo Markovićev prethodnik Jovica Stanišić – da pripadnici RDB-a ne smeju biti članovi nijedne stranke. Za vreme Markovića postupano je upravo obrnuto – tokom 2000. godine "debejci" su prisiljavani da se učlanjuju u JUL, što su neki jedva dočekali misleći da će na taj način napredovati u službi.

Nakon "petooktobarske revolucije" na čelo RDB-a dolazi čovek koji je radio u Službi do 1999, Goran Petrović, a nakon njega i naslednici na toj funkciji u BIA – Andreja Savić i Miša Milićević. Dolaskom DSS-a na vlast 2004, direktor BIA postaje neko ko nije radio u Službi – Rade Bulatović, partijski čovek, kao što je bio i njegov naslednik Saša Vukadinović iz DS-a (advokat iz Kruševca koji je, prethodno, bez iskustva rada u policiji, postavljen za šefa policije u Kruševcu). Oni, ipak, nisu bili visoki funkcioneri u svojim strankama, kao što nije bio ni Vukadinovićev naslednik na čelu BIA Nebojša Rodić, koji je radni vek proveo u državnim organima, ni kasnije Aleksandar Đorđević, advokat, za koga nema potvrde ni da je bio član SNS-a, a zna se samo da je Vučićev prijatelj još od studentskih dana.

Zašto je Đorđević razrešen pre isteka petogodišnjeg mandata, da li na lični zahtev ili zbog nečeg drugog, i na funkciju doveden Bratislav Gašić koji je "zamrznuo" članstvo u SNS-u (objašnjenje više nego smešno, jer je bio i ostao "vojnik partije", što i ne krije), verovatno znaju samo njih dvojica i Aleksandar Vučić, koji je odluku doneo. Vučić sigurno zna i zašto su izmene zakona o BIA date baš sad u proceduru po hitnom postupku. A za premijerku Anu Brnabić, koja formalno stoji iza usvajanja predloga zakonskih izmena i upućivanja u skupštinsku proceduru, taj proces je verovatno bio informacija data "na znanje".

INFORMACIJE ZA "INFORMER": Po Zakonu o BIA, Agencija je obavezna da se u obavljanju poslova iz svog delokruga pridržava načelnih stavova i smernica Vlade koji se odnose na bezbednosno-obaveštajnu politiku zemlje, a u sadašnjoj situaciji nije teško pretpostaviti ko će davati te smernice – isti onaj koji odlučuje o svemu, predsednik Republike.

Kada je postao predsednik Srbije, Tomislav Nikolić se 2012. žalio da mu iz BIA ne stižu izveštaji o bezbednosti u zemlji. "Sudeći po izveštajima koje sada dobijam od obaveštajnih službi, u Srbiji se ništa ne dešava. Čak sam se i zahvalio na tim izveštajima, nekoliko dana ih nisam ni otvarao, pa sam vratio", rekao je tada Nikolić. Na pitanje šta piše u tim izveštajima, on je naveo primer da je analizirana situacija u Grčkoj, gde je koji građanin pod dejstvom alkohola priveden, koja je vojna jedinica na vežbi… "Ako je to BIA, evo poklanjam i BIA, VOA, VBA da vodi ko god hoće. Ako imaju samo te podatke, može opozicija da ih vodi", izjavio je Nikolić, koji je tri godine kasnije ponovio da i dalje ne dobija izveštaje, da je rekao "hvala vam najlepše" i zatražio da mu ih više i ne šalju.

Izveštaji su u tom periodu, međutim, redovno stizali listu "Informer", čiji vlasnik i glavni urednik je Vučićev prijatelj Dragan J. Vučićević (priznanje o prijateljstvu Vučić je izrekao u ponedeljak uveče u gostovanju na Televiziji Hepi), koji ih je objavljivao sa onim čuvenim potpisom E.I., a u njima su se najavljivala hapšenja, iznošeni su podaci iz operativnih obrada i akcija, podaci iz dosijea i slično. Zlobnici su tada govorili da Nikolić ne dobija izveštaje jer se oni prave u određenom broju primeraka, a Vučićević ima prioritet u odnosu na njega.

O onome što se danas dešava, pripadnici BIA moraju da ćute i od njih je nemoguće dobiti komentar na celu situaciju, što je i razumljivo. Ali zna se da tinja određeno nezadovoljstvo, što rezultira time da oni odlaze čim ispune uslove za penziju (53 godine života, najmanje 20 godina staža, od toga bar 10 u statusu ovlašćenog službenog lica), iako su tada praktično najkorisniji zbog svog znanja i iskustva. Do stupanja na snagu novog Zakona o radu, avgusta 2013, starosna granica je bila niža.

Nezadovoljstvo vlada i zbog toga što je, dolaskom SNS-a na vlast, prekinuta dotadašnja interna praksa da se lica koja su završila neki od privatnih fakulteta ne primaju u BIA, jer se znalo da se time ruši rejting službe, ali i odnosi među zaposlenima. O tome govori i pošalica koja kaže da kada su jednog pripadnika Službe pitali da li je istina da prioritet pri prijemu imaju oni sa završenim privatnim fakultetom, on je odgovorio sa: "Da, ali samo oni sa članskom kartom" (zna se čijom).

Odredba Zakona o BIA kojom je zabranjeno članstvo u partijama flagrantno je prekršena dolaskom SNS-a na vlast, kada je u proleće 2013. poslanik te partije Mićo Rogović napustio to mesto, a zvanično obrazloženje je bilo da prelazi na rad u BIA. Da presedan bude veći, Rogović, poslanik prvo SRS-a, a potom SNS-a, ugostitelj iz Nove Varoši, sa završenom Vojnom akademijom, u BIA se zaposlio sa 47 godina i krenuo na kurs za "mlađeg operativca". Mlađi operativac na izmaku pete decenije života – to je kao "mlađi referent" Šojić iz filma Tesna koža. "Pustite Rogovića, eto sreće da je on najveći problem, on je još dobar kakvi su sve došli", kratko je situaciju opisao jedan tada sveže penzionisani operativac BIA.

Prema podacima koje je u januaru 2014. Beogradskom centru za ljudska prava dostavila BIA, na osnovu zahteva o dostupnosti informacija od javnog značaja, 2010. godine u BIA su zaposlena 33 radnika, 2011. je taj broj bio 42, u 2012. je neznatno povećan – 46, dok je od januara do novembra 2013. iznosio 127.

IZMENE BEZ SUŠTINE: Šta se dešava sa zakonskim izmenama i koliko će one uticati na rad Agencije, za "Vreme" je objasnio advokat Radiša Roskić, jedan od najboljih poznavalaca pravne materije u toj oblasti, koji je četvrt veka radio u Službi, a pored ostalog bio je i načelnik Prve (kontraobaveštajne) uprave i Desete uprave, koja se, pored ostalog, bavila unutrašnjom kontrolom. Roskić kaže da sve što se dešava najviše škodi BIA, i da je najveći gubitnik sfera nacionalne bezbednosti jer "ako je trebalo menjati zakon, moralo je da se razmišlja o onom ključnom i suštinskom, a ne o ovim glupostima".

"Ovo je možda bila prilika da se zakonom još detaljnije urede suštinske stvari, ako ništa drugo bar zbog 95 odsto mladih, pametnih, sposobnih i patriotski orijentisanih ljudi koji u BIA rade", ocenio je Roskić. Predlog izmena je, dodao je, mnogo bolji za politička tumačenja nego za pravnička, jer se u praksi njime ne stvara ništa novo. "Nijedna ponuđena izmena ne tiče se suštinskih stvari. Ničim se na novi, drugačiji način ne tretiraju ustavne slobode i prava građana, niti upotreba novih metoda rada… Promenama se pridaje veliki značaj, jer ako postoji prostor za zloupotrebe, onda je on postojao i pre", ukazao je on.

Prema Roskićevim rečima, sve ono što se predviđa izmenama zakona postojalo je i do sada u podzakonskim aktima, poput prijema bez konkursa, sistematizacije radnih mesta ili premeštaja na druga radna mesta, i o svemu je odlučivao direktor. "Godinama mladi mogu da se prijave za prijem u Službu bez konkursa, a ključnu reč i do sada je imao direktor Agencije", istakao je Roskić, i naveo podatak da još u vreme Stanišića u RDB nije moglo da se zaposli "ako vas nije preporučio neko iz Službe". "Svaka izmena u vladajućoj političkoj strukturi čini da masa ljudi koje nema nikakve veze sa sektorom bezbednosti dolazi u Službu", konstatovao je on i dodao da zapošljavanje bez konkursa svakako može biti zloupotrebljeno, kao što je moglo oduvek.

Roskić se slaže sa zamerkama upućenim na predložene izmene o bezbednosnim proverama kandidata za prijem u BIA i smatra da je to trebalo zakonom detaljnije regulisati i "detaljnije razraditi načela". "To je posebna mera koju svaka služba u svetu koristi", objasnio je on. Ukazao je i da odredbe o premeštaju pripadnika BIA na druga radna mesta, pa i u druge delove zemlje, nisu nikakva novost, i da samo zlonamernici mogu da tvrde da je to sredstvo za "sklanjanje nepodobnih operativaca".

Roskić smatra da je BIA uvek tema kada politički sukobi u zemlji kulminiraju i onda se dešavaju stvari kojima se zamagljuje suština, ali da, praktično, u borbi te dve grupe mišljenja pobednika ne može biti. On je rekao da opozicija tvrdi to što tvrdi i protiv je usvajanja po hitnom postupku u žaru političke borbe, dok je tvrdnje predstavnika izvršne vlasti da su izmene Zakona o BIA korak ka pridruživanju EU odbacio kao neistinite, jer nigde u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju neme nijedne odredbe koja se odnosi na to, "niti postoji bilo koji propis EU koji tretira pitanje nacionalne bezbednosti".

I zaista, na kraju zakonskog predloga dostavljenog Skupštini Srbije, što malo ko čita, stoji da "ne postoje relevantni propisi EU sa kojima je potrebno uskladiti odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA".